Рјечник

sr У граду   »   de In der Stadt

25 [двадесет и пет]

У граду

У граду

25 [fünfundzwanzig]

In der Stadt

Изаберите како желите да видите превод:   
српски немачки Игра Више
Хтео / хтела бих до железничке станице. Ic---ö--t----- -ahnho-. I-- m----- z-- B------- I-h m-c-t- z-m B-h-h-f- ----------------------- Ich möchte zum Bahnhof. 0
Хтео / хтела бих до аеродрома. I---möch-- z-m -lu-haf-n. I-- m----- z-- F--------- I-h m-c-t- z-m F-u-h-f-n- ------------------------- Ich möchte zum Flughafen. 0
Хтео / хтела бих до центра града. Ich---c-t--i-- -t--t-en-rum. I-- m----- i-- S------------ I-h m-c-t- i-s S-a-t-e-t-u-. ---------------------------- Ich möchte ins Stadtzentrum. 0
Како да идем до железничке станице? Wie k-m-e-i-h-zu- ---n-of? W-- k---- i-- z-- B------- W-e k-m-e i-h z-m B-h-h-f- -------------------------- Wie komme ich zum Bahnhof? 0
Како да идем до аеродрома? W---ko-me--c- z-m Fl--h-fe-? W-- k---- i-- z-- F--------- W-e k-m-e i-h z-m F-u-h-f-n- ---------------------------- Wie komme ich zum Flughafen? 0
Како да идем до центра града? Wi----m-------i-- S---t-entr-m? W-- k---- i-- i-- S------------ W-e k-m-e i-h i-s S-a-t-e-t-u-? ------------------------------- Wie komme ich ins Stadtzentrum? 0
Требам такси. I---br-u-h---in T-x-. I-- b------ e-- T---- I-h b-a-c-e e-n T-x-. --------------------- Ich brauche ein Taxi. 0
Требам план града. Ich ----c-e-e-n-n ---d-p-an. I-- b------ e---- S--------- I-h b-a-c-e e-n-n S-a-t-l-n- ---------------------------- Ich brauche einen Stadtplan. 0
Требам хотел. Ic- br-u-h------Hotel. I-- b------ e-- H----- I-h b-a-c-e e-n H-t-l- ---------------------- Ich brauche ein Hotel. 0
Хтео / хтела бих изнајмити ауто. Ich --c-t- e-- Au-o m---e-. I-- m----- e-- A--- m------ I-h m-c-t- e-n A-t- m-e-e-. --------------------------- Ich möchte ein Auto mieten. 0
Овде је моја кредитна картица. Hie- -st--e--e-K-e--t--rte. H--- i-- m---- K----------- H-e- i-t m-i-e K-e-i-k-r-e- --------------------------- Hier ist meine Kreditkarte. 0
Овде је моја возачка дозвола. Hier-i-t -e-- -üh--rsc-e-n. H--- i-- m--- F------------ H-e- i-t m-i- F-h-e-s-h-i-. --------------------------- Hier ist mein Führerschein. 0
Шта се има видети у граду? W-s gib- e---- d-r--t--- -u -e-e-? W-- g--- e- i- d-- S---- z- s----- W-s g-b- e- i- d-r S-a-t z- s-h-n- ---------------------------------- Was gibt es in der Stadt zu sehen? 0
Идите у стари град. G---n--ie -n -ie A-tst---. G---- S-- i- d-- A-------- G-h-n S-e i- d-e A-t-t-d-. -------------------------- Gehen Sie in die Altstadt. 0
Направите обилазак града. M--he--Si--ei----t-dtr-n-f-h--. M----- S-- e--- S-------------- M-c-e- S-e e-n- S-a-t-u-d-a-r-. ------------------------------- Machen Sie eine Stadtrundfahrt. 0
Идите до луке. G-h-n Sie ----H-f-n. G---- S-- z-- H----- G-h-n S-e z-m H-f-n- -------------------- Gehen Sie zum Hafen. 0
Направите обилазак лукe. Ma-hen-S-e -in--Ha-e-r---fa-rt. M----- S-- e--- H-------------- M-c-e- S-e e-n- H-f-n-u-d-a-r-. ------------------------------- Machen Sie eine Hafenrundfahrt. 0
Које још знаменитости постоје? W---he S---ns---di-ke--en -i-- es-au--r--- -o--? W----- S----------------- g--- e- a------- n---- W-l-h- S-h-n-w-r-i-k-i-e- g-b- e- a-ß-r-e- n-c-? ------------------------------------------------ Welche Sehenswürdigkeiten gibt es außerdem noch? 0

Преузимање МП3 (.зип фајлови)

Није пронађен ниједан видео!

Словенски језици

Словенске језике говори око 300 милиона људи. Они спадају у индоевропске језике. Постоји око 20 словенских језика. Најзначајнији је руски. Руски је матерњи језик преко 150 милиона људи. Следе пољски и украјински са по 50 милиона људи који их говоре. У лингвистици се словенски језици деле на три групе. Западнословенске, источнословенске и јужнословенске језике. Западнословенски језици су пољски, чешки и словачки. Руски, украјински и белоруски су источнословенски језици. Јужнословенски језици су српски, хрватски и бугарски. Осим ових, постоје и многи други словенски језици. Али њих говори релативно мали број људи. Словенски језици имају корен у једном заједничком протојезику. Из њега су се развили други језици и то релативно касно. Они су, дакле, млађи од романских и германских језика. Већи део речника словенских језика је врло сличан. То је зато што су се релативно касно одвојили у засебне језике. Научници сматрају да су словенски језици конзервативни. Ово значи да су задржали релативно много старих структура. Други индоевропски језици су изгубили ове старе форме. Та чињеница словенске језике чини врло занимљивим за проучавање. Њиховим изучавањем може се доћи до сазнања о старијим језицима. Научници се надају да ће путем овога моћи да реконструишу индоевропски језик. Једна од карактеристика словенских језика су малобројни вокали. Сем тога, има много звукова који се у другим језицима уопште не појављују. То има за последицу да многи западни Европљани често имају проблеме саизговором ових језика. Али, не брините - све ће бити у реду; на пољском: Wszystko będzie dobrze!
Да ли си знао?
Хрватски је јужнословенски језик. У блиском је сродству са српским, босанским и црногорским језиком. Говорници ових језика могу се без проблема међусобно споразумевати. Пуно језикословаца су стога мишљења да хрватски уопште није посебан језик. Посматрају га као једну од пуно иначица српскохрватског. Око 7 милиона људи у свету говори хрватски. Језик користи латинска слова. Укључујући неке посебне знакове, хрватска абецеда има укупно 30 слова. Правопис стриктно следи изговор речи. То важи и за речи које су преузете из других језика. Акцент речи хрватског језика је мелодијски. То значи да је код нагласка одлучујућа висина слогова. Граматика има седам падежа и није баш увек сасвим једноставна. Исплати се, међутим, научити хрватски језик. Хрватска је предивна земља за одмор!