Рјечник

sr У граду   »   el Στην πόλη

25 [двадесет и пет]

У граду

У граду

25 [είκοσι πέντε]

25 [eíkosi pénte]

Στην πόλη

[Stēn pólē]

Можете кликнути на свако празно да бисте видели текст или:   
српски грчки Игра Више
Хтео / хтела бих до железничке станице. Θέ-- ν- π-- σ--- σ----- τ-- τ-----. Θέλω να πάω στον σταθμό του τρένου. 0
T---- n- p-- s--- s------ t-- t-----. Th--- n- p-- s--- s------ t-- t-----. Thélō na páō ston stathmó tou trénou. T-é-ō n- p-ō s-o- s-a-h-ó t-u t-é-o-. ------------------------------------.
Хтео / хтела бих до аеродрома. Θέ-- ν- π-- σ-- α---------. Θέλω να πάω στο αεροδρόμιο. 0
T---- n- p-- s-- a---------. Th--- n- p-- s-- a---------. Thélō na páō sto aerodrómio. T-é-ō n- p-ō s-o a-r-d-ó-i-. ---------------------------.
Хтео / хтела бих до центра града. Θέ-- ν- π-- σ-- κ----- τ-- π----. Θέλω να πάω στο κέντρο της πόλης. 0
T---- n- p-- s-- k----- t-- p----. Th--- n- p-- s-- k----- t-- p----. Thélō na páō sto kéntro tēs pólēs. T-é-ō n- p-ō s-o k-n-r- t-s p-l-s. ---------------------------------.
Како да идем до железничке станице? Πώ- θ- π-- σ--- σ----- τ-- τ-----; Πώς θα πάω στον σταθμό του τρένου; 0
P-- t-- p-- s--- s------ t-- t-----? Pṓ- t-- p-- s--- s------ t-- t-----? Pṓs tha páō ston stathmó tou trénou? P-s t-a p-ō s-o- s-a-h-ó t-u t-é-o-? -----------------------------------?
Како да идем до аеродрома? Πώ- θ- π-- σ-- α---------; Πώς θα πάω στο αεροδρόμιο; 0
P-- t-- p-- s-- a---------? Pṓ- t-- p-- s-- a---------? Pṓs tha páō sto aerodrómio? P-s t-a p-ō s-o a-r-d-ó-i-? --------------------------?
Како да идем до центра града? Πώ- θ- π-- σ-- κ----- τ-- π----; Πώς θα πάω στο κέντρο της πόλης; 0
P-- t-- p-- s-- k----- t-- p----? Pṓ- t-- p-- s-- k----- t-- p----? Pṓs tha páō sto kéntro tēs pólēs? P-s t-a p-ō s-o k-n-r- t-s p-l-s? --------------------------------?
Требам такси. Χρ-------- έ-- τ---. Χρειάζομαι ένα ταξί. 0
C---------- é-- t---. Ch--------- é-- t---. Chreiázomai éna taxí. C-r-i-z-m-i é-a t-x-. --------------------.
Требам план града. Χρ-------- έ--- χ---- τ-- π----. Χρειάζομαι έναν χάρτη της πόλης. 0
C---------- é--- c----- t-- p----. Ch--------- é--- c----- t-- p----. Chreiázomai énan chártē tēs pólēs. C-r-i-z-m-i é-a- c-á-t- t-s p-l-s. ---------------------------------.
Требам хотел. Χρ-------- ξ---------. Χρειάζομαι ξενοδοχείο. 0
C---------- x----------. Ch--------- x----------. Chreiázomai xenodocheío. C-r-i-z-m-i x-n-d-c-e-o. -----------------------.
Хтео / хтела бих изнајмити ауто. Θα ή---- ν- ν------- έ-- α---------. Θα ήθελα να νοικιάσω ένα αυτοκίνητο. 0
T-- ḗ----- n- n------- é-- a---------. Th- ḗ----- n- n------- é-- a---------. Tha ḗthela na noikiásō éna autokínēto. T-a ḗ-h-l- n- n-i-i-s- é-a a-t-k-n-t-. -------------------------------------.
Овде је моја кредитна картица. Ορ---- η π-------- μ-- κ----. Ορίστε η πιστωτική μου κάρτα. 0
O----- ē p-------- m-- k----. Or---- ē p-------- m-- k----. Oríste ē pistōtikḗ mou kárta. O-í-t- ē p-s-ō-i-ḗ m-u k-r-a. ----------------------------.
Овде је моја возачка дозвола. Ορ---- τ- δ------ μ--. Ορίστε το δίπλωμά μου. 0
O----- t- d------ m--. Or---- t- d------ m--. Oríste to díplōmá mou. O-í-t- t- d-p-ō-á m-u. ---------------------.
Шта се има видети у граду? Τι μ----- ν- δ-- κ----- σ--- π---; Τι μπορεί να δει κανείς στην πόλη; 0
T- m----- n- d-- k----- s--- p---? Ti m----- n- d-- k----- s--- p---? Ti mporeí na dei kaneís stēn pólē? T- m-o-e- n- d-i k-n-í- s-ē- p-l-? ---------------------------------?
Идите у стари град. Πη------- σ--- π---- π---. Πηγαίνετε στην παλιά πόλη. 0
P-------- s--- p---- p---. Pē------- s--- p---- p---. Pēgaínete stēn paliá pólē. P-g-í-e-e s-ē- p-l-á p-l-. -------------------------.
Направите обилазак града. Κά--- μ-- π-------- σ--- π---. Κάντε μία περιήγηση στην πόλη. 0
K---- m-- p-------- s--- p---. Ká--- m-- p-------- s--- p---. Kánte mía periḗgēsē stēn pólē. K-n-e m-a p-r-ḗ-ē-ē s-ē- p-l-. -----------------------------.
Идите до луке. Πη------- σ-- λ-----. Πηγαίνετε στο λιμάνι. 0
P-------- s-- l-----. Pē------- s-- l-----. Pēgaínete sto limáni. P-g-í-e-e s-o l-m-n-. --------------------.
Направите обилазак лукe. Κά--- μ-- π-------- σ-- λ-----. Κάντε μία περιήγηση στο λιμάνι. 0
K---- m-- p-------- s-- l-----. Ká--- m-- p-------- s-- l-----. Kánte mía periḗgēsē sto limáni. K-n-e m-a p-r-ḗ-ē-ē s-o l-m-n-. ------------------------------.
Које још знаменитости постоје? Πο-- ά--- α-------- υ-------; Ποια άλλα αξιοθέατα υπάρχουν; 0
P--- á--- a--------- y--------? Po-- á--- a--------- y--------? Poia álla axiothéata ypárchoun? P-i- á-l- a-i-t-é-t- y-á-c-o-n? ------------------------------?

Словенски језици

Словенске језике говори око 300 милиона људи. Они спадају у индоевропске језике. Постоји око 20 словенских језика. Најзначајнији је руски. Руски је матерњи језик преко 150 милиона људи. Следе пољски и украјински са по 50 милиона људи који их говоре. У лингвистици се словенски језици деле на три групе. Западнословенске, источнословенске и јужнословенске језике. Западнословенски језици су пољски, чешки и словачки. Руски, украјински и белоруски су источнословенски језици. Јужнословенски језици су српски, хрватски и бугарски. Осим ових, постоје и многи други словенски језици. Али њих говори релативно мали број људи. Словенски језици имају корен у једном заједничком протојезику. Из њега су се развили други језици и то релативно касно. Они су, дакле, млађи од романских и германских језика. Већи део речника словенских језика је врло сличан. То је зато што су се релативно касно одвојили у засебне језике. Научници сматрају да су словенски језици конзервативни. Ово значи да су задржали релативно много старих структура. Други индоевропски језици су изгубили ове старе форме. Та чињеница словенске језике чини врло занимљивим за проучавање. Њиховим изучавањем може се доћи до сазнања о старијим језицима. Научници се надају да ће путем овога моћи да реконструишу индоевропски језик. Једна од карактеристика словенских језика су малобројни вокали. Сем тога, има много звукова који се у другим језицима уопште не појављују. То има за последицу да многи западни Европљани често имају проблеме саизговором ових језика. Али, не брините - све ће бити у реду; на пољском: Wszystko będzie dobrze!
Да ли си знао?
Хрватски је јужнословенски језик. У блиском је сродству са српским, босанским и црногорским језиком. Говорници ових језика могу се без проблема међусобно споразумевати. Пуно језикословаца су стога мишљења да хрватски уопште није посебан језик. Посматрају га као једну од пуно иначица српскохрватског. Око 7 милиона људи у свету говори хрватски. Језик користи латинска слова. Укључујући неке посебне знакове, хрватска абецеда има укупно 30 слова. Правопис стриктно следи изговор речи. То важи и за речи које су преузете из других језика. Акцент речи хрватског језика је мелодијски. То значи да је код нагласка одлучујућа висина слогова. Граматика има седам падежа и није баш увек сасвим једноставна. Исплати се, међутим, научити хрватски језик. Хрватска је предивна земља за одмор!