Рјечник

sr У граду   »   el Στην πόλη

25 [двадесет и пет]

У граду

У граду

25 [είκοσι πέντε]

25 [eíkosi pénte]

Στην πόλη

Stēn pólē

Изаберите како желите да видите превод:   
српски грчки Игра Више
Хтео / хтела бих до железничке станице. Θ------ -άω---ον---α----τ-υ --ένου. Θ___ ν_ π__ σ___ σ_____ τ__ τ______ Θ-λ- ν- π-ω σ-ο- σ-α-μ- τ-υ τ-έ-ο-. ----------------------------------- Θέλω να πάω στον σταθμό του τρένου. 0
Thé------p-- s--n--tathmó-t-u trénou. T____ n_ p__ s___ s______ t__ t______ T-é-ō n- p-ō s-o- s-a-h-ó t-u t-é-o-. ------------------------------------- Thélō na páō ston stathmó tou trénou.
Хтео / хтела бих до аеродрома. Θέ-- ν--π-ω-στ----ρ--ρόμ-ο. Θ___ ν_ π__ σ__ α__________ Θ-λ- ν- π-ω σ-ο α-ρ-δ-ό-ι-. --------------------------- Θέλω να πάω στο αεροδρόμιο. 0
Th--ō-n- -áō ----a-r-dr--io. T____ n_ p__ s__ a__________ T-é-ō n- p-ō s-o a-r-d-ó-i-. ---------------------------- Thélō na páō sto aerodrómio.
Хтео / хтела бих до центра града. Θ----να πά- στο-κ--τ-ο -ης -----. Θ___ ν_ π__ σ__ κ_____ τ__ π_____ Θ-λ- ν- π-ω σ-ο κ-ν-ρ- τ-ς π-λ-ς- --------------------------------- Θέλω να πάω στο κέντρο της πόλης. 0
T-él- -- --- -t- -ént----ē--pólē-. T____ n_ p__ s__ k_____ t__ p_____ T-é-ō n- p-ō s-o k-n-r- t-s p-l-s- ---------------------------------- Thélō na páō sto kéntro tēs pólēs.
Како да идем до железничке станице? Π-ς θ- πάω-σ--- -ταθ---τ-υ τρένου; Π__ θ_ π__ σ___ σ_____ τ__ τ______ Π-ς θ- π-ω σ-ο- σ-α-μ- τ-υ τ-έ-ο-; ---------------------------------- Πώς θα πάω στον σταθμό του τρένου; 0
Pṓ- tha--á--s-----ta--mó-t-u-t-é---? P__ t__ p__ s___ s______ t__ t______ P-s t-a p-ō s-o- s-a-h-ó t-u t-é-o-? ------------------------------------ Pṓs tha páō ston stathmó tou trénou?
Како да идем до аеродрома? Πώ--θ- -άω---ο -ερ-δρ-μ-ο; Π__ θ_ π__ σ__ α__________ Π-ς θ- π-ω σ-ο α-ρ-δ-ό-ι-; -------------------------- Πώς θα πάω στο αεροδρόμιο; 0
P-s--h- pá--st- a-rodr--io? P__ t__ p__ s__ a__________ P-s t-a p-ō s-o a-r-d-ó-i-? --------------------------- Pṓs tha páō sto aerodrómio?
Како да идем до центра града? Π---θ- ----σ-ο --ντ---τη- ---η-; Π__ θ_ π__ σ__ κ_____ τ__ π_____ Π-ς θ- π-ω σ-ο κ-ν-ρ- τ-ς π-λ-ς- -------------------------------- Πώς θα πάω στο κέντρο της πόλης; 0
P-s th- --ō---o -é-t-o-t-s p-l-s? P__ t__ p__ s__ k_____ t__ p_____ P-s t-a p-ō s-o k-n-r- t-s p-l-s- --------------------------------- Pṓs tha páō sto kéntro tēs pólēs?
Требам такси. Χρε-ά----ι -ν---αξί. Χ_________ έ__ τ____ Χ-ε-ά-ο-α- έ-α τ-ξ-. -------------------- Χρειάζομαι ένα ταξί. 0
Chr-i------ é----axí. C__________ é__ t____ C-r-i-z-m-i é-a t-x-. --------------------- Chreiázomai éna taxí.
Требам план града. Χ-ει--ο-αι έ-α--χ---- τη--π---ς. Χ_________ έ___ χ____ τ__ π_____ Χ-ε-ά-ο-α- έ-α- χ-ρ-η τ-ς π-λ-ς- -------------------------------- Χρειάζομαι έναν χάρτη της πόλης. 0
Chr--á-o--- é-a- chár-ē -ēs -ól--. C__________ é___ c_____ t__ p_____ C-r-i-z-m-i é-a- c-á-t- t-s p-l-s- ---------------------------------- Chreiázomai énan chártē tēs pólēs.
Требам хотел. Χ-ε-ά-ομ-- -ε--δο-ε--. Χ_________ ξ__________ Χ-ε-ά-ο-α- ξ-ν-δ-χ-ί-. ---------------------- Χρειάζομαι ξενοδοχείο. 0
Chre-áz-m-i-x---doche-o. C__________ x___________ C-r-i-z-m-i x-n-d-c-e-o- ------------------------ Chreiázomai xenodocheío.
Хтео / хтела бих изнајмити ауто. Θα--θε-- ν--νο--ιάσ- -ν---υ-οκίνη-ο. Θ_ ή____ ν_ ν_______ έ__ α__________ Θ- ή-ε-α ν- ν-ι-ι-σ- έ-α α-τ-κ-ν-τ-. ------------------------------------ Θα ήθελα να νοικιάσω ένα αυτοκίνητο. 0
T---ḗt-e---na ---k--s- -n- -u--kí-ēto. T__ ḗ_____ n_ n_______ é__ a__________ T-a ḗ-h-l- n- n-i-i-s- é-a a-t-k-n-t-. -------------------------------------- Tha ḗthela na noikiásō éna autokínēto.
Овде је моја кредитна картица. Ο----- η--ιστ--ι---μου -ά-τ-. Ο_____ η π________ μ__ κ_____ Ο-ί-τ- η π-σ-ω-ι-ή μ-υ κ-ρ-α- ----------------------------- Ορίστε η πιστωτική μου κάρτα. 0
O-íst----p-s-ō--k--m-u--á--a. O_____ ē p________ m__ k_____ O-í-t- ē p-s-ō-i-ḗ m-u k-r-a- ----------------------------- Oríste ē pistōtikḗ mou kárta.
Овде је моја возачка дозвола. Ο--στε το-δί------μου. Ο_____ τ_ δ______ μ___ Ο-ί-τ- τ- δ-π-ω-ά μ-υ- ---------------------- Ορίστε το δίπλωμά μου. 0
Or-ste -o-d--l--á--o-. O_____ t_ d______ m___ O-í-t- t- d-p-ō-á m-u- ---------------------- Oríste to díplōmá mou.
Шта се има видети у граду? Τ- μπ-ρ----α δε- κ--εί---τ-------; Τ_ μ_____ ν_ δ__ κ_____ σ___ π____ Τ- μ-ο-ε- ν- δ-ι κ-ν-ί- σ-η- π-λ-; ---------------------------------- Τι μπορεί να δει κανείς στην πόλη; 0
Ti --o-e---- d------e-- s-ē- -ólē? T_ m_____ n_ d__ k_____ s___ p____ T- m-o-e- n- d-i k-n-í- s-ē- p-l-? ---------------------------------- Ti mporeí na dei kaneís stēn pólē?
Идите у стари град. Π-γ--ν-τ- στην--αλ-ά-π-λη. Π________ σ___ π____ π____ Π-γ-ί-ε-ε σ-η- π-λ-ά π-λ-. -------------------------- Πηγαίνετε στην παλιά πόλη. 0
Pē--í--te-------a--á---l-. P________ s___ p____ p____ P-g-í-e-e s-ē- p-l-á p-l-. -------------------------- Pēgaínete stēn paliá pólē.
Направите обилазак града. Κάν-ε -ία --ρ-ήγ--- σ-η- πό--. Κ____ μ__ π________ σ___ π____ Κ-ν-ε μ-α π-ρ-ή-η-η σ-η- π-λ-. ------------------------------ Κάντε μία περιήγηση στην πόλη. 0
Ká--e--ía--e-i-gēs----ēn ---ē. K____ m__ p________ s___ p____ K-n-e m-a p-r-ḗ-ē-ē s-ē- p-l-. ------------------------------ Kánte mía periḗgēsē stēn pólē.
Идите до луке. Π---ί-ε-- --ο--ιμ-νι. Π________ σ__ λ______ Π-γ-ί-ε-ε σ-ο λ-μ-ν-. --------------------- Πηγαίνετε στο λιμάνι. 0
Pē-a-ne-- st- ---á-i. P________ s__ l______ P-g-í-e-e s-o l-m-n-. --------------------- Pēgaínete sto limáni.
Направите обилазак лукe. Κ---- ----πε-ι-γ--η σ-ο --μ---. Κ____ μ__ π________ σ__ λ______ Κ-ν-ε μ-α π-ρ-ή-η-η σ-ο λ-μ-ν-. ------------------------------- Κάντε μία περιήγηση στο λιμάνι. 0
Ká-te--------i---sē st- l---n-. K____ m__ p________ s__ l______ K-n-e m-a p-r-ḗ-ē-ē s-o l-m-n-. ------------------------------- Kánte mía periḗgēsē sto limáni.
Које још знаменитости постоје? Π-ι----λ--αξ-ο-έ-τ- -π---ο--; Π___ ά___ α________ υ________ Π-ι- ά-λ- α-ι-θ-α-α υ-ά-χ-υ-; ----------------------------- Ποια άλλα αξιοθέατα υπάρχουν; 0
P--a ál-a -x---h-a---y-árc-oun? P___ á___ a_________ y_________ P-i- á-l- a-i-t-é-t- y-á-c-o-n- ------------------------------- Poia álla axiothéata ypárchoun?

Преузимање МП3 (.зип фајлови)

МП3 српски + грчки (1-100) МП3 грчки (1-100)
Није пронађен ниједан видео!

Словенски језици

Словенске језике говори око 300 милиона људи. Они спадају у индоевропске језике. Постоји око 20 словенских језика. Најзначајнији је руски. Руски је матерњи језик преко 150 милиона људи. Следе пољски и украјински са по 50 милиона људи који их говоре. У лингвистици се словенски језици деле на три групе. Западнословенске, источнословенске и јужнословенске језике. Западнословенски језици су пољски, чешки и словачки. Руски, украјински и белоруски су источнословенски језици. Јужнословенски језици су српски, хрватски и бугарски. Осим ових, постоје и многи други словенски језици. Али њих говори релативно мали број људи. Словенски језици имају корен у једном заједничком протојезику. Из њега су се развили други језици и то релативно касно. Они су, дакле, млађи од романских и германских језика. Већи део речника словенских језика је врло сличан. То је зато што су се релативно касно одвојили у засебне језике. Научници сматрају да су словенски језици конзервативни. Ово значи да су задржали релативно много старих структура. Други индоевропски језици су изгубили ове старе форме. Та чињеница словенске језике чини врло занимљивим за проучавање. Њиховим изучавањем може се доћи до сазнања о старијим језицима. Научници се надају да ће путем овога моћи да реконструишу индоевропски језик. Једна од карактеристика словенских језика су малобројни вокали. Сем тога, има много звукова који се у другим језицима уопште не појављују. То има за последицу да многи западни Европљани често имају проблеме саизговором ових језика. Али, не брините - све ће бити у реду; на пољском: Wszystko będzie dobrze!
Да ли си знао?
Хрватски је јужнословенски језик. У блиском је сродству са српским, босанским и црногорским језиком. Говорници ових језика могу се без проблема међусобно споразумевати. Пуно језикословаца су стога мишљења да хрватски уопште није посебан језик. Посматрају га као једну од пуно иначица српскохрватског. Око 7 милиона људи у свету говори хрватски. Језик користи латинска слова. Укључујући неке посебне знакове, хрватска абецеда има укупно 30 слова. Правопис стриктно следи изговор речи. То важи и за речи које су преузете из других језика. Акцент речи хрватског језика је мелодијски. То значи да је код нагласка одлучујућа висина слогова. Граматика има седам падежа и није баш увек сасвим једноставна. Исплати се, међутим, научити хрватски језик. Хрватска је предивна земља за одмор!