Рјечник

sr У граду   »   em In the city

25 [двадесет и пет]

У граду

У граду

25 [twenty-five]

In the city

Изаберите како желите да видите превод:   
српски енглески (US) Игра Више
Хтео / хтела бих до железничке станице. I wo--d-l-----o-g- -o t---s-atio-. I w---- l--- t- g- t- t-- s------- I w-u-d l-k- t- g- t- t-e s-a-i-n- ---------------------------------- I would like to go to the station. 0
Хтео / хтела бих до аеродрома. I--o----li-- t---o -- --e-ai-p-rt. I w---- l--- t- g- t- t-- a------- I w-u-d l-k- t- g- t- t-e a-r-o-t- ---------------------------------- I would like to go to the airport. 0
Хтео / хтела бих до центра града. I--ou-d---ke-t- -o--o-t-e-cit--c--------c-nte- --m.). I w---- l--- t- g- t- t-- c--- c----- / c----- (----- I w-u-d l-k- t- g- t- t-e c-t- c-n-r- / c-n-e- (-m-)- ----------------------------------------------------- I would like to go to the city centre / center (am.). 0
Како да идем до железничке станице? Ho--do I---t -o -h- s-a-io-? H-- d- I g-- t- t-- s------- H-w d- I g-t t- t-e s-a-i-n- ---------------------------- How do I get to the station? 0
Како да идем до аеродрома? H-- -- I-g-t--o --- --rpo-t? H-- d- I g-- t- t-- a------- H-w d- I g-t t- t-e a-r-o-t- ---------------------------- How do I get to the airport? 0
Како да идем до центра града? H-w-d- ----t -o -he ---y-ce-tr- ---en--- (a-.-? H-- d- I g-- t- t-- c--- c----- / c----- (----- H-w d- I g-t t- t-e c-t- c-n-r- / c-n-e- (-m-)- ----------------------------------------------- How do I get to the city centre / center (am.)? 0
Требам такси. I-ne---- ----. I n--- a t---- I n-e- a t-x-. -------------- I need a taxi. 0
Требам план града. I-n-ed-a -i-y-map. I n--- a c--- m--- I n-e- a c-t- m-p- ------------------ I need a city map. 0
Требам хотел. I-n----- h----. I n--- a h----- I n-e- a h-t-l- --------------- I need a hotel. 0
Хтео / хтела бих изнајмити ауто. I w---- -i-e-to-r--t - -a-. I w---- l--- t- r--- a c--- I w-u-d l-k- t- r-n- a c-r- --------------------------- I would like to rent a car. 0
Овде је моја кредитна картица. Here i- m- -re-----ar-. H--- i- m- c----- c---- H-r- i- m- c-e-i- c-r-. ----------------------- Here is my credit card. 0
Овде је моја возачка дозвола. H--- i- ---l-c-nce-/ li--ns- -----. H--- i- m- l------ / l------ (----- H-r- i- m- l-c-n-e / l-c-n-e (-m-)- ----------------------------------- Here is my licence / license (am.). 0
Шта се има видети у граду? Wh-- is t--re------- i- --- ----? W--- i- t---- t- s-- i- t-- c---- W-a- i- t-e-e t- s-e i- t-e c-t-? --------------------------------- What is there to see in the city? 0
Идите у стари град. G- ---t-----d--i-y. G- t- t-- o-- c---- G- t- t-e o-d c-t-. ------------------- Go to the old city. 0
Направите обилазак града. G- o- ---i---tou-. G- o- a c--- t---- G- o- a c-t- t-u-. ------------------ Go on a city tour. 0
Идите до луке. Go------- --rbo-r --harb-r-(-m.). G- t- t-- h------ / h----- (----- G- t- t-e h-r-o-r / h-r-o- (-m-)- --------------------------------- Go to the harbour / harbor (am.). 0
Направите обилазак лукe. G--on a -a-b-u- /-h--b-r (-m.) t--r. G- o- a h------ / h----- (---- t---- G- o- a h-r-o-r / h-r-o- (-m-) t-u-. ------------------------------------ Go on a harbour / harbor (am.) tour. 0
Које још знаменитости постоје? Are-t---e -ny-o--er pl------- ---e--s-? A-- t---- a-- o---- p----- o- i-------- A-e t-e-e a-y o-h-r p-a-e- o- i-t-r-s-? --------------------------------------- Are there any other places of interest? 0

Преузимање МП3 (.зип фајлови)

Није пронађен ниједан видео!

Словенски језици

Словенске језике говори око 300 милиона људи. Они спадају у индоевропске језике. Постоји око 20 словенских језика. Најзначајнији је руски. Руски је матерњи језик преко 150 милиона људи. Следе пољски и украјински са по 50 милиона људи који их говоре. У лингвистици се словенски језици деле на три групе. Западнословенске, источнословенске и јужнословенске језике. Западнословенски језици су пољски, чешки и словачки. Руски, украјински и белоруски су источнословенски језици. Јужнословенски језици су српски, хрватски и бугарски. Осим ових, постоје и многи други словенски језици. Али њих говори релативно мали број људи. Словенски језици имају корен у једном заједничком протојезику. Из њега су се развили други језици и то релативно касно. Они су, дакле, млађи од романских и германских језика. Већи део речника словенских језика је врло сличан. То је зато што су се релативно касно одвојили у засебне језике. Научници сматрају да су словенски језици конзервативни. Ово значи да су задржали релативно много старих структура. Други индоевропски језици су изгубили ове старе форме. Та чињеница словенске језике чини врло занимљивим за проучавање. Њиховим изучавањем може се доћи до сазнања о старијим језицима. Научници се надају да ће путем овога моћи да реконструишу индоевропски језик. Једна од карактеристика словенских језика су малобројни вокали. Сем тога, има много звукова који се у другим језицима уопште не појављују. То има за последицу да многи западни Европљани често имају проблеме саизговором ових језика. Али, не брините - све ће бити у реду; на пољском: Wszystko będzie dobrze!
Да ли си знао?
Хрватски је јужнословенски језик. У блиском је сродству са српским, босанским и црногорским језиком. Говорници ових језика могу се без проблема међусобно споразумевати. Пуно језикословаца су стога мишљења да хрватски уопште није посебан језик. Посматрају га као једну од пуно иначица српскохрватског. Око 7 милиона људи у свету говори хрватски. Језик користи латинска слова. Укључујући неке посебне знакове, хрватска абецеда има укупно 30 слова. Правопис стриктно следи изговор речи. То важи и за речи које су преузете из других језика. Акцент речи хрватског језика је мелодијски. То значи да је код нагласка одлучујућа висина слогова. Граматика има седам падежа и није баш увек сасвим једноставна. Исплати се, међутим, научити хрватски језик. Хрватска је предивна земља за одмор!