Рјечник

sr У граду   »   et Linnas

25 [двадесет и пет]

У граду

У граду

25 [kakskümmend viis]

Linnas

Изаберите како желите да видите превод:   
српски естонски Игра Више
Хтео / хтела бих до железничке станице. M- so-vik- r-----------in--. M- s------ r--------- m----- M- s-o-i-s r-n-i-a-m- m-n-a- ---------------------------- Ma sooviks rongijaama minna. 0
Хтео / хтела бих до аеродрома. Ma so--iks l----j--m----n--. M- s------ l--------- m----- M- s-o-i-s l-n-u-a-m- m-n-a- ---------------------------- Ma sooviks lennujaama minna. 0
Хтео / хтела бих до центра града. M---oov-ks k---l-n-a-m---a. M- s------ k-------- m----- M- s-o-i-s k-s-l-n-a m-n-a- --------------------------- Ma sooviks kesklinna minna. 0
Како да идем до железничке станице? K-idas sa-- ----o-g------? K----- s--- m- r---------- K-i-a- s-a- m- r-n-i-a-m-? -------------------------- Kuidas saan ma rongijaama? 0
Како да идем до аеродрома? Kui-as ------a-l-n-uja--a? K----- s--- m- l---------- K-i-a- s-a- m- l-n-u-a-m-? -------------------------- Kuidas saan ma lennujaama? 0
Како да идем до центра града? Kuid-s--a----- ---kl-nna? K----- s--- m- k--------- K-i-a- s-a- m- k-s-l-n-a- ------------------------- Kuidas saan ma kesklinna? 0
Требам такси. M-- o- -----t -aja. M-- o- t----- v---- M-l o- t-k-o- v-j-. ------------------- Mul on taksot vaja. 0
Требам план града. M-l-on lin--k-ar-i-vaj-. M-- o- l---------- v---- M-l o- l-n-a-a-r-i v-j-. ------------------------ Mul on linnakaarti vaja. 0
Требам хотел. M--------t--li-vaj-. M-- o- h------ v---- M-l o- h-t-l-i v-j-. -------------------- Mul on hotelli vaja. 0
Хтео / хтела бих изнајмити ауто. M- s--v--s a-tot r------. M- s------ a---- r------- M- s-o-i-s a-t-t r-n-i-a- ------------------------- Ma sooviks autot rentida. 0
Овде је моја кредитна картица. Si-- o- mu --e-i-t-a-r-. S--- o- m- k------------ S-i- o- m- k-e-i-t-a-r-. ------------------------ Siin on mu krediitkaart. 0
Овде је моја возачка дозвола. S-i- on -- j-hil---. S--- o- m- j-------- S-i- o- m- j-h-l-b-. -------------------- Siin on mu juhiluba. 0
Шта се има видети у граду? Mi---n l-n-as-vaad-t-? M-- o- l----- v------- M-s o- l-n-a- v-a-a-a- ---------------------- Mis on linnas vaadata? 0
Идите у стари град. Mi-ge--an-l---a. M---- v--------- M-n-e v-n-l-n-a- ---------------- Minge vanalinna. 0
Направите обилазак града. Tehke----n-s ri--sõ--. T---- l----- r-------- T-h-e l-n-a- r-n-s-i-. ---------------------- Tehke linnas ringsõit. 0
Идите до луке. Min-e ---amas--. M---- s--------- M-n-e s-d-m-s-e- ---------------- Minge sadamasse. 0
Направите обилазак лукe. Teh----ada--r-ngs-i-. T---- s-------------- T-h-e s-d-m-r-n-s-i-. --------------------- Tehke sadamaringsõit. 0
Које још знаменитости постоје? Milli-e-d-v--tamisväärsus- on ---n-----? M-------- v--------------- o- s--- v---- M-l-i-e-d v-a-a-i-v-ä-s-s- o- s-i- v-e-? ---------------------------------------- Milliseid vaatamisväärsusi on siin veel? 0

Преузимање МП3 (.зип фајлови)

Није пронађен ниједан видео!

Словенски језици

Словенске језике говори око 300 милиона људи. Они спадају у индоевропске језике. Постоји око 20 словенских језика. Најзначајнији је руски. Руски је матерњи језик преко 150 милиона људи. Следе пољски и украјински са по 50 милиона људи који их говоре. У лингвистици се словенски језици деле на три групе. Западнословенске, источнословенске и јужнословенске језике. Западнословенски језици су пољски, чешки и словачки. Руски, украјински и белоруски су источнословенски језици. Јужнословенски језици су српски, хрватски и бугарски. Осим ових, постоје и многи други словенски језици. Али њих говори релативно мали број људи. Словенски језици имају корен у једном заједничком протојезику. Из њега су се развили други језици и то релативно касно. Они су, дакле, млађи од романских и германских језика. Већи део речника словенских језика је врло сличан. То је зато што су се релативно касно одвојили у засебне језике. Научници сматрају да су словенски језици конзервативни. Ово значи да су задржали релативно много старих структура. Други индоевропски језици су изгубили ове старе форме. Та чињеница словенске језике чини врло занимљивим за проучавање. Њиховим изучавањем може се доћи до сазнања о старијим језицима. Научници се надају да ће путем овога моћи да реконструишу индоевропски језик. Једна од карактеристика словенских језика су малобројни вокали. Сем тога, има много звукова који се у другим језицима уопште не појављују. То има за последицу да многи западни Европљани често имају проблеме саизговором ових језика. Али, не брините - све ће бити у реду; на пољском: Wszystko będzie dobrze!
Да ли си знао?
Хрватски је јужнословенски језик. У блиском је сродству са српским, босанским и црногорским језиком. Говорници ових језика могу се без проблема међусобно споразумевати. Пуно језикословаца су стога мишљења да хрватски уопште није посебан језик. Посматрају га као једну од пуно иначица српскохрватског. Око 7 милиона људи у свету говори хрватски. Језик користи латинска слова. Укључујући неке посебне знакове, хрватска абецеда има укупно 30 слова. Правопис стриктно следи изговор речи. То важи и за речи које су преузете из других језика. Акцент речи хрватског језика је мелодијски. То значи да је код нагласка одлучујућа висина слогова. Граматика има седам падежа и није баш увек сасвим једноставна. Исплати се, међутим, научити хрватски језик. Хрватска је предивна земља за одмор!