Рјечник

sr У граду   »   fa ‫در شهر‬

25 [двадесет и пет]

У граду

У граду

‫25 [بیست و پنج]‬

25 [bist-o-panj]

‫در شهر‬

[dar shahr]

Изаберите како желите да видите превод:   
српски персијски Игра Више
Хтео / хтела бих до железничке станице. ‫-- م-‌خو--م به --ستگاه--طا- ----.‬ ‫__ م______ ب_ ا______ ق___ ب_____ ‫-ن م-‌-و-ه- ب- ا-س-گ-ه ق-ا- ب-و-.- ----------------------------------- ‫من می‌خواهم به ایستگاه قطار بروم.‬ 0
m-n mi--â-am b- --raf-e--s-g---e gh-târ -erav--. m__ m_______ b_ t______ i_______ g_____ b_______ m-n m-k-â-a- b- t-r-f-e i-t-â--- g-a-â- b-r-v-m- ------------------------------------------------ man mikhâham be taraf-e istgâh-e ghatâr beravam.
Хтео / хтела бих до аеродрома. ‫م- می‌-و-هم-به--رو-گ---ب--م-‬ ‫__ م______ ب_ ف______ ب_____ ‫-ن م-‌-و-ه- ب- ف-و-گ-ه ب-و-.- ------------------------------ ‫من می‌خواهم به فرودگاه بروم.‬ 0
ma---ik-âh-m--e-fo--d--h b-r--am. m__ m_______ b_ f_______ b_______ m-n m-k-â-a- b- f-r-d-â- b-r-v-m- --------------------------------- man mikhâham be forudgâh beravam.
Хтео / хтела бих до центра града. ‫---م--خ-ا---ب- مرکز -ه--ب--م-‬ ‫__ م______ ب_ م___ ش__ ب_____ ‫-ن م-‌-و-ه- ب- م-ک- ش-ر ب-و-.- ------------------------------- ‫من می‌خواهم به مرکز شهر بروم.‬ 0
ma- ----âha---- -ark-----shahr-b-rav--. m__ m_______ b_ m_______ s____ b_______ m-n m-k-â-a- b- m-r-a--- s-a-r b-r-v-m- --------------------------------------- man mikhâham be markaz-e shahr beravam.
Како да идем до железничке станице? ‫چ- ج------ --ستگاه-قط-ر ---م؟‬ ‫__ ج___ ب_ ا______ ق___ ب_____ ‫-ه ج-ر- ب- ا-س-گ-ه ق-ا- ب-و-؟- ------------------------------- ‫چه جوری به ایستگاه قطار بروم؟‬ 0
che-j-r- be ist-â--e g---â--b--av--? c_______ b_ i_______ g_____ b_______ c-e-j-r- b- i-t-â--- g-a-â- b-r-v-m- ------------------------------------ che-juri be istgâh-e ghatâr beravam?
Како да идем до аеродрома? ‫-ه جو----- ف----ا- ب--م؟‬ ‫__ ج___ ب_ ف______ ب_____ ‫-ه ج-ر- ب- ف-و-گ-ه ب-و-؟- -------------------------- ‫چه جوری به فرودگاه بروم؟‬ 0
ch----r- b- ---u--â-----avam? c_______ b_ f_______ b_______ c-e-j-r- b- f-r-d-â- b-r-v-m- ----------------------------- che-juri be forudgâh beravam?
Како да идем до центра града? ‫----وری--ه --ک- ----ب-و--‬ ‫__ ج___ ب_ م___ ش__ ب_____ ‫-ه ج-ر- ب- م-ک- ش-ر ب-و-؟- --------------------------- ‫چه جوری به مرکز شهر بروم؟‬ 0
che---r--b-------z-- ---h- berav--? c_______ b_ m_______ s____ b_______ c-e-j-r- b- m-r-a--- s-a-r b-r-v-m- ----------------------------------- che-juri be markaz-e shahr beravam?
Требам такси. ‫م--ا-ت-اج -ه یک-ت--س---ا-م-‬ ‫__ ا_____ ب_ ی_ ت____ د_____ ‫-ن ا-ت-ا- ب- ی- ت-ک-ی د-ر-.- ----------------------------- ‫من احتیاج به یک تاکسی دارم.‬ 0
m---b- ye---âxi eh-iâ--dâ---. m__ b_ y__ t___ e_____ d_____ m-n b- y-k t-x- e-t-â- d-r-m- ----------------------------- man be yek tâxi ehtiâj dâram.
Требам план града. ‫-ن ----ا- ----ک -قش- د---.‬ ‫__ ا_____ ب_ ی_ ن___ د_____ ‫-ن ا-ت-ا- ب- ی- ن-ش- د-ر-.- ---------------------------- ‫من احتیاج به یک نقشه دارم.‬ 0
ma--b- yek-nag--s-e --ti-- -----. m__ b_ y__ n_______ e_____ d_____ m-n b- y-k n-g---h- e-t-â- d-r-m- --------------------------------- man be yek nagh-she ehtiâj dâram.
Требам хотел. ‫م---- یک -ت------اج دا-م.‬ ‫__ ب_ ی_ ه__ ا_____ د_____ ‫-ن ب- ی- ه-ل ا-ت-ا- د-ر-.- --------------------------- ‫من به یک هتل احتیاج دارم.‬ 0
m-- b- -------el-eh--â- d-ra-. m__ b_ y__ h____ e_____ d_____ m-n b- y-k h-t-l e-t-â- d-r-m- ------------------------------ man be yek hotel ehtiâj dâram.
Хтео / хтела бих изнајмити ауто. ‫-- -ی----ه------ت--بیل--ر--ه--ن-.‬ ‫__ م______ ی_ ا______ ک____ ک____ ‫-ن م-‌-و-ه- ی- ا-و-ب-ل ک-ا-ه ک-م-‬ ----------------------------------- ‫من می‌خواهم یک اتومبیل کرایه کنم.‬ 0
m-----khâ-am -ek otomo--- -----e kona-. m__ m_______ y__ o_______ k_____ k_____ m-n m-k-â-a- y-k o-o-o-i- k-r-y- k-n-m- --------------------------------------- man mikhâham yek otomobil kerâye konam.
Овде је моја кредитна картица. ‫ای- ک--- ----اری -- ا-ت‬ ‫___ ک___ ا______ م_ ا___ ‫-ی- ک-ر- ا-ت-ا-ی م- ا-ت- ------------------------- ‫این کارت اعتباری من است‬ 0
i--kâr--- ----t---r---e man ast i_ k_____ e____________ m__ a__ i- k-r--- e-e-t-b-r---e m-n a-t ------------------------------- in kârt-e e-e-tebâri-ye man ast
Овде је моја возачка дозвола. ‫--ن گو--ی--ام----نندگ--م--ا--.‬ ‫___ گ____ ن___ ر______ م_ ا____ ‫-ی- گ-ا-ی ن-م- ر-ن-د-ی م- ا-ت-‬ -------------------------------- ‫این گواهی نامه رانندگی من است.‬ 0
in---v--i---e-y- r--andeg--y---an-a-t. i_ g____________ r___________ m__ a___ i- g-v-h-n-m---e r-n-n-e-i-y- m-n a-t- -------------------------------------- in gavâhinâme-ye rânandegi-ye man ast.
Шта се има видети у граду? ‫د--‫ا-- ----چ- ---- ---ی------و--- دا-د؟‬ ‫__ ‫___ ش__ چ_ چ___ ب___ د___ و___ د_____ ‫-ر ‫-ی- ش-ر چ- چ-ز- ب-ا- د-د- و-و- د-ر-؟- ------------------------------------------ ‫در ‫این شهر چه چیزی برای دیدن وجود دارد؟‬ 0
d----h-hr -he c-izi --râ-- --d---v-j-- --r--? d__ s____ c__ c____ b_____ d____ v____ d_____ d-r s-a-r c-e c-i-i b-r-y- d-d-n v-j-d d-r-d- --------------------------------------------- dar shahr che chizi barâye didan vojud dârad?
Идите у стари град. ‫-ه ب--ت ق--م--ه- ---ی--‬ ‫__ ب___ ق___ ش__ ب______ ‫-ه ب-ف- ق-ی- ش-ر ب-و-د-‬ ------------------------- ‫به بافت قدیم شهر بروید.‬ 0
b- --f-- ---d--- s--h--b----i-. b_ b____ g______ s____ b_______ b- b-f-e g-a-i-e s-a-r b-r-v-d- ------------------------------- be bâfte ghadime shahr beravid.
Направите обилазак града. ‫-ا --ر د----ر ب-ر-ید-‬ ‫__ ت__ د_ ش__ ب_______ ‫-ا ت-ر د- ش-ر ب-ر-ی-.- ----------------------- ‫با تور در شهر بگردید.‬ 0
y-k ga-de-h -- to----ar-----r a-j---d---d. y__ g______ b_ t___ d__ s____ a____ d_____ y-k g-r-e-h b- t-o- d-r s-a-r a-j-m d-h-d- ------------------------------------------ yek gardesh bâ toor dar shahr anjâm dahid.
Идите до луке. ‫ب- --در ب-وی--‬ ‫__ ب___ ب______ ‫-ه ب-د- ب-و-د-‬ ---------------- ‫به بندر بروید.‬ 0
b--ba--ar bera-id. b_ b_____ b_______ b- b-n-a- b-r-v-d- ------------------ be bandar beravid.
Направите обилазак лукe. ‫ب- --ر گ-ت--در----ر-بز--د.‬ ‫__ ت__ گ___ د_ ب___ ب______ ‫-ا ت-ر گ-ت- د- ب-د- ب-ن-د-‬ ---------------------------- ‫با تور گشتی در بندر بزنید.‬ 0
g---es-- da- ba-d-r --nid. g_______ d__ b_____ k_____ g-r-e-h- d-r b-n-a- k-n-d- -------------------------- gardeshi dar bandar konid.
Које још знаменитости постоје? ‫آ-ا-‫د-دنی---ی-دیگری -- هست-‬ ‫___ ‫_____ ه__ د____ ه_ ه____ ‫-ی- ‫-ی-ن- ه-ی د-گ-ی ه- ه-ت-‬ ------------------------------ ‫آیا ‫دیدنی های دیگری هم هست؟‬ 0
di-an--hâ----i-------m-vo-ud dâr-nd? d__________ d_____ h__ v____ d______ d-d-n---â-e d-g-r- h-m v-j-d d-r-n-? ------------------------------------ didani-hâye digari ham vojud dârand?

Словенски језици

Словенске језике говори око 300 милиона људи. Они спадају у индоевропске језике. Постоји око 20 словенских језика. Најзначајнији је руски. Руски је матерњи језик преко 150 милиона људи. Следе пољски и украјински са по 50 милиона људи који их говоре. У лингвистици се словенски језици деле на три групе. Западнословенске, источнословенске и јужнословенске језике. Западнословенски језици су пољски, чешки и словачки. Руски, украјински и белоруски су источнословенски језици. Јужнословенски језици су српски, хрватски и бугарски. Осим ових, постоје и многи други словенски језици. Али њих говори релативно мали број људи. Словенски језици имају корен у једном заједничком протојезику. Из њега су се развили други језици и то релативно касно. Они су, дакле, млађи од романских и германских језика. Већи део речника словенских језика је врло сличан. То је зато што су се релативно касно одвојили у засебне језике. Научници сматрају да су словенски језици конзервативни. Ово значи да су задржали релативно много старих структура. Други индоевропски језици су изгубили ове старе форме. Та чињеница словенске језике чини врло занимљивим за проучавање. Њиховим изучавањем може се доћи до сазнања о старијим језицима. Научници се надају да ће путем овога моћи да реконструишу индоевропски језик. Једна од карактеристика словенских језика су малобројни вокали. Сем тога, има много звукова који се у другим језицима уопште не појављују. То има за последицу да многи западни Европљани често имају проблеме саизговором ових језика. Али, не брините - све ће бити у реду; на пољском: Wszystko będzie dobrze!
Да ли си знао?
Хрватски је јужнословенски језик. У блиском је сродству са српским, босанским и црногорским језиком. Говорници ових језика могу се без проблема међусобно споразумевати. Пуно језикословаца су стога мишљења да хрватски уопште није посебан језик. Посматрају га као једну од пуно иначица српскохрватског. Око 7 милиона људи у свету говори хрватски. Језик користи латинска слова. Укључујући неке посебне знакове, хрватска абецеда има укупно 30 слова. Правопис стриктно следи изговор речи. То важи и за речи које су преузете из других језика. Акцент речи хрватског језика је мелодијски. То значи да је код нагласка одлучујућа висина слогова. Граматика има седам падежа и није баш увек сасвим једноставна. Исплати се, међутим, научити хрватски језик. Хрватска је предивна земља за одмор!