Рјечник

sr У граду   »   he ‫בעיר‬

25 [двадесет и пет]

У граду

У граду

‫25 [עשרים וחמש]‬

25 [essrim w\'xamesh]

‫בעיר‬

[ba'ir]

Изаберите како желите да видите превод:   
српски хебрејски Игра Више
Хтео / хтела бих до железничке станице. ‫--י---יך /----ה--- -ת-נ--הר-בת.‬ ‫--- צ--- / ה ל---- ל---- ה------ ‫-נ- צ-י- / ה ל-ג-ע ל-ח-ת ה-כ-ת-‬ --------------------------------- ‫אני צריך / ה להגיע לתחנת הרכבת.‬ 0
a-- t-arik---srik-a--l'hagi'a l-t-xanat---ra--v--. a-- t--------------- l------- l-------- h--------- a-i t-a-i-h-t-r-k-a- l-h-g-'- l-t-x-n-t h-r-k-v-t- -------------------------------------------------- ani tsarikh/tsrikhah l'hagi'a l'taxanat harakevet.
Хтео / хтела бих до аеродрома. ‫--- ---ך-/ - -הגיע--שדה-התע-פה-‬ ‫--- צ--- / ה ל---- ל--- ה------- ‫-נ- צ-י- / ה ל-ג-ע ל-ד- ה-ע-פ-.- --------------------------------- ‫אני צריך / ה להגיע לשדה התעופה.‬ 0
ani ts--i-h/ts--kh---------'--lis--eh hat-----h. a-- t--------------- l------- l------ h--------- a-i t-a-i-h-t-r-k-a- l-h-g-'- l-s-d-h h-t-'-f-h- ------------------------------------------------ ani tsarikh/tsrikhah l'hagi'a lissdeh hate'ufah.
Хтео / хтела бих до центра града. ‫--- צ-י--/---ל--י- ל--כז --י-.‬ ‫--- צ--- / ה ל---- ל---- ה----- ‫-נ- צ-י- / ה ל-ג-ע ל-ר-ז ה-י-.- -------------------------------- ‫אני צריך / ה להגיע למרכז העיר.‬ 0
a-i-t-ar--h---r---ah l'h-g-'--l'me-ka---a'--. a-- t--------------- l------- l------- h----- a-i t-a-i-h-t-r-k-a- l-h-g-'- l-m-r-a- h-'-r- --------------------------------------------- ani tsarikh/tsrikhah l'hagi'a l'merkaz ha'ir.
Како да идем до железничке станице? ‫--ך --יע----תחנ- הרכב-?‬ ‫--- מ----- ל---- ה------ ‫-י- מ-י-י- ל-ח-ת ה-כ-ת-‬ ------------------------- ‫איך מגיעים לתחנת הרכבת?‬ 0
ik- m'---im-l'-axan-- --rakeve-? i-- m------ l-------- h--------- i-h m-g-'-m l-t-x-n-t h-r-k-v-t- -------------------------------- ikh m'gi'im l'taxanat harakevet?
Како да идем до аеродрома? ‫אי- מג-ע---לש-- ה--ופה-‬ ‫--- מ----- ל--- ה------- ‫-י- מ-י-י- ל-ד- ה-ע-פ-?- ------------------------- ‫איך מגיעים לשדה התעופה?‬ 0
i-h m'-i-im-l-s------at-'----? i-- m------ l------ h--------- i-h m-g-'-m l-s-d-h h-t-'-f-h- ------------------------------ ikh m'gi'im lissdeh hate'ufah?
Како да идем до центра града? ‫-יך--גי--ם-ל---ז ה----‬ ‫--- מ----- ל---- ה----- ‫-י- מ-י-י- ל-ר-ז ה-י-?- ------------------------ ‫איך מגיעים למרכז העיר?‬ 0
i-- -----i- ---er--z ----r? i-- m------ l------- h----- i-h m-g-'-m l-m-r-a- h-'-r- --------------------------- ikh m'gi'im l'merkaz ha'ir?
Требам такси. ‫--י -ריך-- ה -ה--י- מונ-ת.‬ ‫--- צ--- / ה ל----- מ------ ‫-נ- צ-י- / ה ל-ז-י- מ-נ-ת-‬ ---------------------------- ‫אני צריך / ה להזמין מונית.‬ 0
a-- tsari---ts--k-a- -'-az--n mo--t. a-- t--------------- l------- m----- a-i t-a-i-h-t-r-k-a- l-h-z-i- m-n-t- ------------------------------------ ani tsarikh/tsrikhah l'hazmin monit.
Требам план града. ‫--- צריך / ה--פ-------יר.‬ ‫--- צ--- / ה מ-- ש- ה----- ‫-נ- צ-י- / ה מ-ה ש- ה-י-.- --------------------------- ‫אני צריך / ה מפה של העיר.‬ 0
a-- t--r-kh--sr--h-h m-pah -----ha'--. a-- t--------------- m---- s--- h----- a-i t-a-i-h-t-r-k-a- m-p-h s-e- h-'-r- -------------------------------------- ani tsarikh/tsrikhah mapah shel ha'ir.
Требам хотел. ‫-נ- צר-ך-- ה------‬ ‫--- צ--- / ה מ----- ‫-נ- צ-י- / ה מ-ו-.- -------------------- ‫אני צריך / ה מלון.‬ 0
an-----r-k--ts-i-hah -a--n. a-- t--------------- m----- a-i t-a-i-h-t-r-k-a- m-l-n- --------------------------- ani tsarikh/tsrikhah malon.
Хтео / хтела бих изнајмити ауто. ‫-----ו----ש--ר רכב.‬ ‫--- ר--- ל---- ר---- ‫-נ- ר-צ- ל-כ-ר ר-ב-‬ --------------------- ‫אני רוצה לשכור רכב.‬ 0
a-i -u---h -i---o---ek-e-. a-- r----- l------ r------ a-i r-t-e- l-s-k-r r-k-e-. -------------------------- ani rutseh lisskor rekhev.
Овде је моја кредитна картица. ‫---כ---ס -א------לי-‬ ‫-- כ---- ה----- ש---- ‫-ה כ-ט-ס ה-ש-א- ש-י-‬ ---------------------- ‫זה כרטיס האשראי שלי.‬ 0
ze--ka-ti-------hra'---sel-. z-- k----- h--------- s----- z-h k-r-i- h-'-s-r-'- s-e-i- ---------------------------- zeh kartis ha'ashra'i sseli.
Овде је моја возачка дозвола. ‫ז- -יש--- הנ---ה----.‬ ‫-- ר----- ה----- ש---- ‫-ה ר-ש-ו- ה-ה-ג- ש-י-‬ ----------------------- ‫זה רישיון הנהיגה שלי.‬ 0
z-h -is--o- h-------h -s--i. z-- r------ h-------- s----- z-h r-s-i-n h-n-h-g-h s-e-i- ---------------------------- zeh rishion hanehigah sseli.
Шта се има видети у граду? ‫מה--ש--ר--- ב-י-?‬ ‫-- י- ל---- ב----- ‫-ה י- ל-א-ת ב-י-?- ------------------- ‫מה יש לראות בעיר?‬ 0
ma--ye-- l---ot b--i-? m-- y--- l----- b----- m-h y-s- l-r-o- b-'-r- ---------------------- mah yesh lir'ot ba'ir?
Идите у стари град. ‫כ--י ל- -ל-- ל----הע---ה-‬ ‫---- ל- ל--- ל--- ה------- ‫-ד-י ל- ל-כ- ל-י- ה-ת-ק-.- --------------------------- ‫כדאי לך ללכת לעיר העתיקה.‬ 0
k--a'---e-h--l--h----ek--t l-'i--ha'-tiqah. k----- l--------- l------- l---- h--------- k-d-'- l-k-a-l-k- l-l-k-e- l-'-r h-'-t-q-h- ------------------------------------------- keda'y lekha/lakh lalekhet la'ir ha'atiqah.
Направите обилазак града. ‫כ--י--ך--ע-----יו- -עיר-‬ ‫---- ל- ל---- ס--- ב----- ‫-ד-י ל- ל-ש-ת ס-ו- ב-י-.- -------------------------- ‫כדאי לך לעשות סיור בעיר.‬ 0
ked--y---k-a/la-h l-'----t si-r ---ir. k----- l--------- l------- s--- b----- k-d-'- l-k-a-l-k- l-'-s-o- s-u- b-'-r- -------------------------------------- keda'y lekha/lakh la'assot siur ba'ir.
Идите до луке. ‫כדאי ל- ללכ- --מ-.‬ ‫---- ל- ל--- ל----- ‫-ד-י ל- ל-כ- ל-מ-.- -------------------- ‫כדאי לך ללכת לנמל.‬ 0
ke---- ----a-la-h l--e---t-l-----l. k----- l--------- l------- l------- k-d-'- l-k-a-l-k- l-l-k-e- l-n-m-l- ----------------------------------- keda'y lekha/lakh lalekhet lanamal.
Направите обилазак лукe. ‫כ-א--לך-ל---ת סי-ר -נמ--‬ ‫---- ל- ל---- ס--- ב----- ‫-ד-י ל- ל-ש-ת ס-ו- ב-מ-.- -------------------------- ‫כדאי לך לעשות סיור בנמל.‬ 0
k--a-y---k-a-l--- la'as-ot si-r--ana---. k----- l--------- l------- s--- b------- k-d-'- l-k-a-l-k- l-'-s-o- s-u- b-n-m-l- ---------------------------------------- keda'y lekha/lakh la'assot siur banamal.
Које још знаменитости постоје? ‫-יזה-אתרים-נ---י- -דא- ל--ות-חוץ --ה-‬ ‫---- א---- נ----- כ--- ל---- ח-- מ---- ‫-י-ה א-ר-ם נ-ס-י- כ-א- ל-א-ת ח-ץ מ-ה-‬ --------------------------------------- ‫איזה אתרים נוספים כדאי לראות חוץ מזה?‬ 0
ey-e--a--r-m-n--af-m-k-d--y l-r'-t--o-------h? e---- a----- n------ k----- l----- x--- m----- e-z-h a-a-i- n-s-f-m k-d-'- l-r-o- x-t- m-z-h- ---------------------------------------------- eyzeh atarim nosafim keda'y lir'ot xots mizeh?

Преузимање МП3 (.зип фајлови)

Није пронађен ниједан видео!

Словенски језици

Словенске језике говори око 300 милиона људи. Они спадају у индоевропске језике. Постоји око 20 словенских језика. Најзначајнији је руски. Руски је матерњи језик преко 150 милиона људи. Следе пољски и украјински са по 50 милиона људи који их говоре. У лингвистици се словенски језици деле на три групе. Западнословенске, источнословенске и јужнословенске језике. Западнословенски језици су пољски, чешки и словачки. Руски, украјински и белоруски су источнословенски језици. Јужнословенски језици су српски, хрватски и бугарски. Осим ових, постоје и многи други словенски језици. Али њих говори релативно мали број људи. Словенски језици имају корен у једном заједничком протојезику. Из њега су се развили други језици и то релативно касно. Они су, дакле, млађи од романских и германских језика. Већи део речника словенских језика је врло сличан. То је зато што су се релативно касно одвојили у засебне језике. Научници сматрају да су словенски језици конзервативни. Ово значи да су задржали релативно много старих структура. Други индоевропски језици су изгубили ове старе форме. Та чињеница словенске језике чини врло занимљивим за проучавање. Њиховим изучавањем може се доћи до сазнања о старијим језицима. Научници се надају да ће путем овога моћи да реконструишу индоевропски језик. Једна од карактеристика словенских језика су малобројни вокали. Сем тога, има много звукова који се у другим језицима уопште не појављују. То има за последицу да многи западни Европљани често имају проблеме саизговором ових језика. Али, не брините - све ће бити у реду; на пољском: Wszystko będzie dobrze!
Да ли си знао?
Хрватски је јужнословенски језик. У блиском је сродству са српским, босанским и црногорским језиком. Говорници ових језика могу се без проблема међусобно споразумевати. Пуно језикословаца су стога мишљења да хрватски уопште није посебан језик. Посматрају га као једну од пуно иначица српскохрватског. Око 7 милиона људи у свету говори хрватски. Језик користи латинска слова. Укључујући неке посебне знакове, хрватска абецеда има укупно 30 слова. Правопис стриктно следи изговор речи. То важи и за речи које су преузете из других језика. Акцент речи хрватског језика је мелодијски. То значи да је код нагласка одлучујућа висина слогова. Граматика има седам падежа и није баш увек сасвим једноставна. Исплати се, међутим, научити хрватски језик. Хрватска је предивна земља за одмор!