Рјечник

sr У граду   »   hu A városban

25 [двадесет и пет]

У граду

У граду

25 [huszonöt]

A városban

Изаберите како желите да видите превод:   
српски мађарски Игра Више
Хтео / хтела бих до железничке станице. A vasút-ll-másra-s--r-tné--me-n-. A v------------- s-------- m----- A v-s-t-l-o-á-r- s-e-e-n-k m-n-i- --------------------------------- A vasútállomásra szeretnék menni. 0
Хтео / хтела бих до аеродрома. A--e-ü-őt--r--szere--é- m-nni. A r---------- s-------- m----- A r-p-l-t-r-e s-e-e-n-k m-n-i- ------------------------------ A repülőtérre szeretnék menni. 0
Хтео / хтела бих до центра града. A -á-o---zpo-t-a---e-e-nék m--n-. A v------------- s-------- m----- A v-r-s-ö-p-n-b- s-e-e-n-k m-n-i- --------------------------------- A városközpontba szeretnék menni. 0
Како да идем до железничке станице? H-g--- juto-----a v-s-t--l--á-h-z? H----- j---- e- a v--------------- H-g-a- j-t-k e- a v-s-t-l-o-á-h-z- ---------------------------------- Hogyan jutok el a vasútállomáshoz? 0
Како да идем до аеродрома? Hogy-----tok-e--a---p-l-t--h-z? H----- j---- e- a r------------ H-g-a- j-t-k e- a r-p-l-t-r-e-? ------------------------------- Hogyan jutok el a repülőtérhez? 0
Како да идем до центра града? Ho--a- ---o- -- - v------zp-nt--? H----- j---- e- a v-------------- H-g-a- j-t-k e- a v-r-s-ö-p-n-b-? --------------------------------- Hogyan jutok el a városközpontba? 0
Требам такси. S--ks---- -a- eg- ---i-a. S-------- v-- e-- t------ S-ü-s-g-m v-n e-y t-x-r-. ------------------------- Szükségem van egy taxira. 0
Требам план града. Szüksé--m -----g- --rost-r-épre. S-------- v-- e-- v------------- S-ü-s-g-m v-n e-y v-r-s-é-k-p-e- -------------------------------- Szükségem van egy várostérképre. 0
Требам хотел. Szü-s--e- v----gy-h-t-lre. S-------- v-- e-- h------- S-ü-s-g-m v-n e-y h-t-l-e- -------------------------- Szükségem van egy hotelre. 0
Хтео / хтела бих изнајмити ауто. E-y --t-- ---r----k bé-e-n-. E-- a---- s-------- b------- E-y a-t-t s-e-e-n-k b-r-l-i- ---------------------------- Egy autót szeretnék bérelni. 0
Овде је моја кредитна картица. I-t-v-n a --t-l-á---ám. I-- v-- a h------------ I-t v-n a h-t-l-á-t-á-. ----------------------- Itt van a hitelkártyám. 0
Овде је моја возачка дозвола. It- v-- - --go-í----y--. I-- v-- a j------------- I-t v-n a j-g-s-t-á-y-m- ------------------------ Itt van a jogosítványom. 0
Шта се има видети у граду? Mit---he- ---n---- ---árosba-? M-- l---- m------- a v-------- M-t l-h-t m-g-é-n- a v-r-s-a-? ------------------------------ Mit lehet megnézni a városban? 0
Идите у стари град. Me-j---- a- --á--s--. M------- a- ó-------- M-n-e-e- a- ó-á-o-b-. --------------------- Menjenek az óvárosba. 0
Направите обилазак града. C--nál-ana- -gy--á--s--z--k-r--t--. C---------- e-- v-------- k-------- C-i-á-j-n-k e-y v-r-s-é-ö k-r-é-á-. ----------------------------------- Csináljanak egy városnézö körsétát. 0
Идите до луке. M---ene----k--ö-----! M------- a k--------- M-n-e-e- a k-k-t-h-z- --------------------- Menjenek a kikötőhöz! 0
Направите обилазак лукe. Cs-nálj-nak e-y--i----- k-ru--zá-t. C---------- e-- k------ k---------- C-i-á-j-n-k e-y k-k-t-i k-r-t-z-s-. ----------------------------------- Csináljanak egy kikötői körutazást. 0
Које још знаменитости постоје? Mil-en l-tn-valók -ann-- m-g-e-e- kí-ül? M----- l--------- v----- m-- e--- k----- M-l-e- l-t-i-a-ó- v-n-a- m-g e-e- k-v-l- ---------------------------------------- Milyen látnivalók vannak még ezen kívül? 0

Преузимање МП3 (.зип фајлови)

Није пронађен ниједан видео!

Словенски језици

Словенске језике говори око 300 милиона људи. Они спадају у индоевропске језике. Постоји око 20 словенских језика. Најзначајнији је руски. Руски је матерњи језик преко 150 милиона људи. Следе пољски и украјински са по 50 милиона људи који их говоре. У лингвистици се словенски језици деле на три групе. Западнословенске, источнословенске и јужнословенске језике. Западнословенски језици су пољски, чешки и словачки. Руски, украјински и белоруски су источнословенски језици. Јужнословенски језици су српски, хрватски и бугарски. Осим ових, постоје и многи други словенски језици. Али њих говори релативно мали број људи. Словенски језици имају корен у једном заједничком протојезику. Из њега су се развили други језици и то релативно касно. Они су, дакле, млађи од романских и германских језика. Већи део речника словенских језика је врло сличан. То је зато што су се релативно касно одвојили у засебне језике. Научници сматрају да су словенски језици конзервативни. Ово значи да су задржали релативно много старих структура. Други индоевропски језици су изгубили ове старе форме. Та чињеница словенске језике чини врло занимљивим за проучавање. Њиховим изучавањем може се доћи до сазнања о старијим језицима. Научници се надају да ће путем овога моћи да реконструишу индоевропски језик. Једна од карактеристика словенских језика су малобројни вокали. Сем тога, има много звукова који се у другим језицима уопште не појављују. То има за последицу да многи западни Европљани често имају проблеме саизговором ових језика. Али, не брините - све ће бити у реду; на пољском: Wszystko będzie dobrze!
Да ли си знао?
Хрватски је јужнословенски језик. У блиском је сродству са српским, босанским и црногорским језиком. Говорници ових језика могу се без проблема међусобно споразумевати. Пуно језикословаца су стога мишљења да хрватски уопште није посебан језик. Посматрају га као једну од пуно иначица српскохрватског. Око 7 милиона људи у свету говори хрватски. Језик користи латинска слова. Укључујући неке посебне знакове, хрватска абецеда има укупно 30 слова. Правопис стриктно следи изговор речи. То важи и за речи које су преузете из других језика. Акцент речи хрватског језика је мелодијски. То значи да је код нагласка одлучујућа висина слогова. Граматика има седам падежа и није баш увек сасвим једноставна. Исплати се, међутим, научити хрватски језик. Хрватска је предивна земља за одмор!