Рјечник

sr У граду   »   id Di kota

25 [двадесет и пет]

У граду

У граду

25 [dua puluh lima]

Di kota

Изаберите како желите да видите превод:   
српски индонежански Игра Више
Хтео / хтела бих до железничке станице. Sa---in--n -e st-siun--er--a. S--- i---- k- s------ k------ S-y- i-g-n k- s-a-i-n k-r-t-. ----------------------------- Saya ingin ke stasiun kereta. 0
Хтео / хтела бих до аеродрома. S--a--n--n ke----d--a. S--- i---- k- b------- S-y- i-g-n k- b-n-a-a- ---------------------- Saya ingin ke bandara. 0
Хтео / хтела бих до центра града. S--a -n----k--pus-t-k---. S--- i---- k- p---- k---- S-y- i-g-n k- p-s-t k-t-. ------------------------- Saya ingin ke pusat kota. 0
Како да идем до железничке станице? Bagaimana--a-a--ay- k--sta---n --ret-? B-------- c--- s--- k- s------ k------ B-g-i-a-a c-r- s-y- k- s-a-i-n k-r-t-? -------------------------------------- Bagaimana cara saya ke stasiun kereta? 0
Како да идем до аеродрома? B-gai---- ca---s-y- ke--a-d--a? B-------- c--- s--- k- b------- B-g-i-a-a c-r- s-y- k- b-n-a-a- ------------------------------- Bagaimana cara saya ke bandara? 0
Како да идем до центра града? B---im------r- --ya--e p-s---k-t-? B-------- c--- s--- k- p---- k---- B-g-i-a-a c-r- s-y- k- p-s-t k-t-? ---------------------------------- Bagaimana cara saya ke pusat kota? 0
Требам такси. S-y----tu- -a-s-. S--- b---- t----- S-y- b-t-h t-k-i- ----------------- Saya butuh taksi. 0
Требам план града. Saya--utuh-p-ta-k-t-. S--- b---- p--- k---- S-y- b-t-h p-t- k-t-. --------------------- Saya butuh peta kota. 0
Требам хотел. S-ya b--u- ho-e-. S--- b---- h----- S-y- b-t-h h-t-l- ----------------- Saya butuh hotel. 0
Хтео / хтела бих изнајмити ауто. Sa---i-g----eny-w- -obi-. S--- i---- m------ m----- S-y- i-g-n m-n-e-a m-b-l- ------------------------- Saya ingin menyewa mobil. 0
Овде је моја кредитна картица. In- kartu---e--t s-y-. I-- k---- k----- s---- I-i k-r-u k-e-i- s-y-. ---------------------- Ini kartu kredit saya. 0
Овде је моја возачка дозвола. I-----M---ya. I-- S-- s---- I-i S-M s-y-. ------------- Ini SIM saya. 0
Шта се има видети у граду? A-a s--- -a---dap-- ------t d- -ot-? A-- s--- y--- d---- d------ d- k---- A-a s-j- y-n- d-p-t d-l-h-t d- k-t-? ------------------------------------ Apa saja yang dapat dilihat di kota? 0
Идите у стари град. P---il-- -- -ota---a. P------- k- k--- t--- P-r-i-a- k- k-t- t-a- --------------------- Pergilah ke kota tua. 0
Направите обилазак града. B-rk-lil-n-l-- -- -ota. B------------- d- k---- B-r-e-i-i-g-a- d- k-t-. ----------------------- Berkelilinglah di kota. 0
Идите до луке. Pe--i-a-----p---bu-a-. P------- k- p--------- P-r-i-a- k- p-l-b-h-n- ---------------------- Pergilah ke pelabuhan. 0
Направите обилазак лукe. B-rk-lil-nglah-de---n ka-al d- -ela-u-a-. B------------- d----- k---- d- p--------- B-r-e-i-i-g-a- d-n-a- k-p-l d- p-l-b-h-n- ----------------------------------------- Berkelilinglah dengan kapal di pelabuhan. 0
Које још знаменитости постоје? Ob-e- -i-a-a -pa-------an--ada -e---- --u? O---- w----- a-- l--- y--- a-- s----- i--- O-y-k w-s-t- a-a l-g- y-n- a-a s-l-i- i-u- ------------------------------------------ Obyek wisata apa lagi yang ada selain itu? 0

Преузимање МП3 (.зип фајлови)

Није пронађен ниједан видео!

Словенски језици

Словенске језике говори око 300 милиона људи. Они спадају у индоевропске језике. Постоји око 20 словенских језика. Најзначајнији је руски. Руски је матерњи језик преко 150 милиона људи. Следе пољски и украјински са по 50 милиона људи који их говоре. У лингвистици се словенски језици деле на три групе. Западнословенске, источнословенске и јужнословенске језике. Западнословенски језици су пољски, чешки и словачки. Руски, украјински и белоруски су источнословенски језици. Јужнословенски језици су српски, хрватски и бугарски. Осим ових, постоје и многи други словенски језици. Али њих говори релативно мали број људи. Словенски језици имају корен у једном заједничком протојезику. Из њега су се развили други језици и то релативно касно. Они су, дакле, млађи од романских и германских језика. Већи део речника словенских језика је врло сличан. То је зато што су се релативно касно одвојили у засебне језике. Научници сматрају да су словенски језици конзервативни. Ово значи да су задржали релативно много старих структура. Други индоевропски језици су изгубили ове старе форме. Та чињеница словенске језике чини врло занимљивим за проучавање. Њиховим изучавањем може се доћи до сазнања о старијим језицима. Научници се надају да ће путем овога моћи да реконструишу индоевропски језик. Једна од карактеристика словенских језика су малобројни вокали. Сем тога, има много звукова који се у другим језицима уопште не појављују. То има за последицу да многи западни Европљани често имају проблеме саизговором ових језика. Али, не брините - све ће бити у реду; на пољском: Wszystko będzie dobrze!
Да ли си знао?
Хрватски је јужнословенски језик. У блиском је сродству са српским, босанским и црногорским језиком. Говорници ових језика могу се без проблема међусобно споразумевати. Пуно језикословаца су стога мишљења да хрватски уопште није посебан језик. Посматрају га као једну од пуно иначица српскохрватског. Око 7 милиона људи у свету говори хрватски. Језик користи латинска слова. Укључујући неке посебне знакове, хрватска абецеда има укупно 30 слова. Правопис стриктно следи изговор речи. То важи и за речи које су преузете из других језика. Акцент речи хрватског језика је мелодијски. То значи да је код нагласка одлучујућа висина слогова. Граматика има седам падежа и није баш увек сасвим једноставна. Исплати се, међутим, научити хрватски језик. Хрватска је предивна земља за одмор!