Рјечник

sr У граду   »   it In città

25 [двадесет и пет]

У граду

У граду

25 [venticinque]

In città

Изаберите како желите да видите превод:   
српски италијански Игра Више
Хтео / хтела бих до железничке станице. Vorre- a--ar--a--- -t--i-n-. V----- a----- a--- s-------- V-r-e- a-d-r- a-l- s-a-i-n-. ---------------------------- Vorrei andare alla stazione. 0
Хтео / хтела бих до аеродрома. Vo--e--an-a-- ---’a--opo-t-. V----- a----- a------------- V-r-e- a-d-r- a-l-a-r-p-r-o- ---------------------------- Vorrei andare all’aeroporto. 0
Хтео / хтела бих до центра града. Vorre- a---r--i---en--o. V----- a----- i- c------ V-r-e- a-d-r- i- c-n-r-. ------------------------ Vorrei andare in centro. 0
Како да идем до железничке станице? Q--l--------r--a--e--l--st-zione? Q--- è l- s----- p-- l- s-------- Q-a- è l- s-r-d- p-r l- s-a-i-n-? --------------------------------- Qual è la strada per la stazione? 0
Како да идем до аеродрома? Q--- - l--s---d--p-r ---e---ort-? Q--- è l- s----- p-- l----------- Q-a- è l- s-r-d- p-r l-a-r-p-r-o- --------------------------------- Qual è la strada per l’aeroporto? 0
Како да идем до центра града? Q--l ---a-st--da p-r-il --n-r-? Q--- è l- s----- p-- i- c------ Q-a- è l- s-r-d- p-r i- c-n-r-? ------------------------------- Qual è la strada per il centro? 0
Требам такси. H--b-----o-d--u---a-s-. H- b------ d- u- t----- H- b-s-g-o d- u- t-s-ì- ----------------------- Ho bisogno di un tassì. 0
Требам план града. Mi --rv----- p-an-in--dell- -ittà. M- s---- u-- p------- d---- c----- M- s-r-e u-a p-a-t-n- d-l-a c-t-à- ---------------------------------- Mi serve una piantina della città. 0
Требам хотел. Mi --c---- u- alb-rgo. M- o------ u- a------- M- o-c-r-e u- a-b-r-o- ---------------------- Mi occorre un albergo. 0
Хтео / хтела бих изнајмити ауто. V--r-- no-egg--re---a--acchina. V----- n--------- u-- m-------- V-r-e- n-l-g-i-r- u-a m-c-h-n-. ------------------------------- Vorrei noleggiare una macchina. 0
Овде је моја кредитна картица. Ec-o l- m---c-----di--r---t-. E--- l- m-- c---- d- c------- E-c- l- m-a c-r-a d- c-e-i-o- ----------------------------- Ecco la mia carta di credito. 0
Овде је моја возачка дозвола. E--o-la m-- pa-ent-. E--- l- m-- p------- E-c- l- m-a p-t-n-e- -------------------- Ecco la mia patente. 0
Шта се има видети у граду? Cosa -----a--ed-r- -n c-tt-? C--- c-- d- v----- i- c----- C-s- c-è d- v-d-r- i- c-t-à- ---------------------------- Cosa c’è da vedere in città? 0
Идите у стари град. Vad- -el -ent-- ----ico. V--- n-- c----- s------- V-d- n-l c-n-r- s-o-i-o- ------------------------ Vada nel centro storico. 0
Направите обилазак града. F-c--- u--g--- della --t-à. F----- u- g--- d---- c----- F-c-i- u- g-r- d-l-a c-t-à- --------------------------- Faccia un giro della città. 0
Идите до луке. Va-a--l-po--o. V--- a- p----- V-d- a- p-r-o- -------------- Vada al porto. 0
Направите обилазак лукe. F-c--a--n-g-ro--l---r-o. F----- u- g--- a- p----- F-c-i- u- g-r- a- p-r-o- ------------------------ Faccia un giro al porto. 0
Које још знаменитости постоје? Q-ali-a-t--z-oni turis---he ci-sono--n-or-? Q---- a--------- t--------- c- s--- a------ Q-a-i a-t-a-i-n- t-r-s-i-h- c- s-n- a-c-r-? ------------------------------------------- Quali attrazioni turistiche ci sono ancora? 0

Преузимање МП3 (.зип фајлови)

Није пронађен ниједан видео!

Словенски језици

Словенске језике говори око 300 милиона људи. Они спадају у индоевропске језике. Постоји око 20 словенских језика. Најзначајнији је руски. Руски је матерњи језик преко 150 милиона људи. Следе пољски и украјински са по 50 милиона људи који их говоре. У лингвистици се словенски језици деле на три групе. Западнословенске, источнословенске и јужнословенске језике. Западнословенски језици су пољски, чешки и словачки. Руски, украјински и белоруски су источнословенски језици. Јужнословенски језици су српски, хрватски и бугарски. Осим ових, постоје и многи други словенски језици. Али њих говори релативно мали број људи. Словенски језици имају корен у једном заједничком протојезику. Из њега су се развили други језици и то релативно касно. Они су, дакле, млађи од романских и германских језика. Већи део речника словенских језика је врло сличан. То је зато што су се релативно касно одвојили у засебне језике. Научници сматрају да су словенски језици конзервативни. Ово значи да су задржали релативно много старих структура. Други индоевропски језици су изгубили ове старе форме. Та чињеница словенске језике чини врло занимљивим за проучавање. Њиховим изучавањем може се доћи до сазнања о старијим језицима. Научници се надају да ће путем овога моћи да реконструишу индоевропски језик. Једна од карактеристика словенских језика су малобројни вокали. Сем тога, има много звукова који се у другим језицима уопште не појављују. То има за последицу да многи западни Европљани често имају проблеме саизговором ових језика. Али, не брините - све ће бити у реду; на пољском: Wszystko będzie dobrze!
Да ли си знао?
Хрватски је јужнословенски језик. У блиском је сродству са српским, босанским и црногорским језиком. Говорници ових језика могу се без проблема међусобно споразумевати. Пуно језикословаца су стога мишљења да хрватски уопште није посебан језик. Посматрају га као једну од пуно иначица српскохрватског. Око 7 милиона људи у свету говори хрватски. Језик користи латинска слова. Укључујући неке посебне знакове, хрватска абецеда има укупно 30 слова. Правопис стриктно следи изговор речи. То важи и за речи које су преузете из других језика. Акцент речи хрватског језика је мелодијски. То значи да је код нагласка одлучујућа висина слогова. Граматика има седам падежа и није баш увек сасвим једноставна. Исплати се, међутим, научити хрватски језик. Хрватска је предивна земља за одмор!