Рјечник

У граду   »   In the city

25 [двадесет и пет]

У граду

У граду

25 [bîst û pênc]

+

In the city

+

Можете кликнути на свако празно да бисте видели текст или:   

српски курдски (курмањи) Игра Више
Хтео / хтела бих до железничке станице. Ez d------- b---- î------ t----. Ez dixwazim biçim îstgeha trênê. 0 +
Хтео / хтела бих до аеродрома. Ez d------- b---- b----------. Ez dixwazim biçim balafirgehê. 0 +
Хтео / хтела бих до центра града. Ez d------- b---- n------ b----. Ez dixwazim biçim navenda bajêr. 0 +
     
Како да идем до железничке станице? Ez ç--- d------ b---- î------ t----? Ez çawa dikarim biçim îstgeha trênê? 0 +
Како да идем до аеродрома? Ez ç--- d------ b---- b----------? Ez çawa dikarim biçim balafirgehê? 0 +
Како да идем до центра града? Ez ê ç--- b-------- b---- b----------? Ez ê çawa bikaribim biçim balafirgehê? 0 +
     
Требам такси. Mi- t------- p----- e. Min texsiyek pêwîst e. 0 +
Требам план града. Ji m-- r- n-------- b---- p----- e. Ji min re nexşeyeke bajêr pêwîst e. 0 +
Требам хотел. Ji m-- r- o----- d---. Ji min re otêlek divê. 0 +
     
Хтео / хтела бих изнајмити ауто. Ez d------- t---------- k--- b----. Ez dixwazim tirimpêlekê kirê bikim. 0 +
Овде је моја кредитна картица. Va q---- m-- e q------. Va qarta min e qrediyê. 0 +
Овде је моја возачка дозвола. Va a-------- m--. Va ajonameya min. 0 +
     
Шта се има видети у граду? Li b---- c----- b- d----- h---? Li bajêr cihekê bê dîtinê heye? 0 +
Идите у стари град. Bi--- b--- k--- y- b----. Biçin beşa kevn ya bajêr. 0 +
Направите обилазак града. Ge-- b---- b----. Gera bajêr bikin. 0 +
     
Идите до луке. Bi--- b------. Biçin bênderê. 0 +
Направите обилазак лукe. Ge-- b------ b----. Gera bênderê bikin. 0 +
Које још знаменитости постоје? Ci---- d-- y- h----- d----- h---? Cihekî din yê hêjayî dîtinê heye? 0 +
     

Преузимање МП3 (.зип фајлови)

Није пронађен ниједан видео!

Словенски језици

Словенске језике говори око 300 милиона људи. Они спадају у индоевропске језике. Постоји око 20 словенских језика. Најзначајнији је руски. Руски је матерњи језик преко 150 милиона људи. Следе пољски и украјински са по 50 милиона људи који их говоре. У лингвистици се словенски језици деле на три групе. Западнословенске, источнословенске и јужнословенске језике. Западнословенски језици су пољски, чешки и словачки. Руски, украјински и белоруски су источнословенски језици. Јужнословенски језици су српски, хрватски и бугарски. Осим ових, постоје и многи други словенски језици. Али њих говори релативно мали број људи. Словенски језици имају корен у једном заједничком протојезику. Из њега су се развили други језици и то релативно касно. Они су, дакле, млађи од романских и германских језика. Већи део речника словенских језика је врло сличан. То је зато што су се релативно касно одвојили у засебне језике. Научници сматрају да су словенски језици конзервативни. Ово значи да су задржали релативно много старих структура. Други индоевропски језици су изгубили ове старе форме. Та чињеница словенске језике чини врло занимљивим за проучавање. Њиховим изучавањем може се доћи до сазнања о старијим језицима. Научници се надају да ће путем овога моћи да реконструишу индоевропски језик. Једна од карактеристика словенских језика су малобројни вокали. Сем тога, има много звукова који се у другим језицима уопште не појављују. То има за последицу да многи западни Европљани често имају проблеме саизговором ових језика. Али, не брините - све ће бити у реду; на пољском: Wszystko będzie dobrze!
Да ли сте знали?
Хрватски је јужнословенски језик. У блиском је сродству са српским, босанским и црногорским језиком. Говорници ових језика могу се без проблема међусобно споразумевати. Пуно језикословаца су стога мишљења да хрватски уопште није посебан језик. Посматрају га као једну од пуно иначица српскохрватског. Око 7 милиона људи у свету говори хрватски. Језик користи латинска слова. Укључујући неке посебне знакове, хрватска абецеда има укупно 30 слова. Правопис стриктно следи изговор речи. То важи и за речи које су преузете из других језика. Акцент речи хрватског језика је мелодијски. То значи да је код нагласка одлучујућа висина слогова. Граматика има седам падежа и није баш увек сасвим једноставна. Исплати се, међутим, научити хрватски језик. Хрватска је предивна земља за одмор!