Рјечник

sr У граду   »   nl In de stad

25 [двадесет и пет]

У граду

У граду

25 [vijfentwintig]

In de stad

Изаберите како желите да видите превод:   
српски холандски Игра Више
Хтео / хтела бих до железничке станице. I- --- gr--g n-ar h-t --a----. I- w-- g---- n--- h-- s------- I- w-l g-a-g n-a- h-t s-a-i-n- ------------------------------ Ik wil graag naar het station. 0
Хтео / хтела бих до аеродрома. Ik-wil-gra----a----- ----t-a-e-. I- w-- g---- n--- d- l---------- I- w-l g-a-g n-a- d- l-c-t-a-e-. -------------------------------- Ik wil graag naar de luchthaven. 0
Хтео / хтела бих до центра града. I--wi- --aag-na-r -et-ce---u- v-n -- stad. I- w-- g---- n--- h-- c------ v-- d- s---- I- w-l g-a-g n-a- h-t c-n-r-m v-n d- s-a-. ------------------------------------------ Ik wil graag naar het centrum van de stad. 0
Како да идем до железничке станице? Hoe kom ----i--h-- sta---n? H-- k-- i- b-- h-- s------- H-e k-m i- b-j h-t s-a-i-n- --------------------------- Hoe kom ik bij het station? 0
Како да идем до аеродрома? Hoe-k-m i- ----d--lu-h-h--e-? H-- k-- i- b-- d- l---------- H-e k-m i- b-j d- l-c-t-a-e-? ----------------------------- Hoe kom ik bij de luchthaven? 0
Како да идем до центра града? Ho---o---k--n--e---e--r-- ----de-s-ad? H-- k-- i- i- h-- c------ v-- d- s---- H-e k-m i- i- h-t c-n-r-m v-n d- s-a-? -------------------------------------- Hoe kom ik in het centrum van de stad? 0
Требам такси. Ik-----e-- t----n---g. I- h-- e-- t--- n----- I- h-b e-n t-x- n-d-g- ---------------------- Ik heb een taxi nodig. 0
Требам план града. Ik h-b--en p-a--eg---d----ig. I- h-- e-- p---------- n----- I- h-b e-n p-a-t-g-o-d n-d-g- ----------------------------- Ik heb een plattegrond nodig. 0
Требам хотел. Ik--e--e-n-ho----n--ig. I- h-- e-- h---- n----- I- h-b e-n h-t-l n-d-g- ----------------------- Ik heb een hotel nodig. 0
Хтео / хтела бих изнајмити ауто. I- wi- -r--g---n---t- h-re-. I- w-- g---- e-- a--- h----- I- w-l g-a-g e-n a-t- h-r-n- ---------------------------- Ik wil graag een auto huren. 0
Овде је моја кредитна картица. Hie--is--ij- kred-e-ka-r-. H--- i- m--- k------------ H-e- i- m-j- k-e-i-t-a-r-. -------------------------- Hier is mijn kredietkaart. 0
Овде је моја возачка дозвола. Hie--i---i-- r---e---s. H--- i- m--- r--------- H-e- i- m-j- r-j-e-i-s- ----------------------- Hier is mijn rijbewijs. 0
Шта се има видети у граду? Wa- -- er----d- --ad -- -ien? W-- i- e- i- d- s--- t- z---- W-t i- e- i- d- s-a- t- z-e-? ----------------------------- Wat is er in de stad te zien? 0
Идите у стари град. G--n-a--d- o-de-----ens-a-. G- n--- d- o--- b---------- G- n-a- d- o-d- b-n-e-s-a-. --------------------------- Ga naar de oude binnenstad. 0
Направите обилазак града. Ma---e-- -tad----d---. M--- e-- s------------ M-a- e-n s-a-s-o-d-i-. ---------------------- Maak een stadsrondrit. 0
Идите до луке. G- n-ar -e -aven. G- n--- d- h----- G- n-a- d- h-v-n- ----------------- Ga naar de haven. 0
Направите обилазак лукe. M-a- -en---n---a-t ------h-v-n. M--- e-- r-------- i- d- h----- M-a- e-n r-n-v-a-t i- d- h-v-n- ------------------------------- Maak een rondvaart in de haven. 0
Које још знаменитости постоје? Welke an--r----z-en---a----heden zijn e- --h-l-e d---? W---- a----- b------------------ z--- e- b------ d---- W-l-e a-d-r- b-z-e-s-a-r-i-h-d-n z-j- e- b-h-l-e d-z-? ------------------------------------------------------ Welke andere bezienswaardigheden zijn er behalve deze? 0

Преузимање МП3 (.зип фајлови)

Није пронађен ниједан видео!

Словенски језици

Словенске језике говори око 300 милиона људи. Они спадају у индоевропске језике. Постоји око 20 словенских језика. Најзначајнији је руски. Руски је матерњи језик преко 150 милиона људи. Следе пољски и украјински са по 50 милиона људи који их говоре. У лингвистици се словенски језици деле на три групе. Западнословенске, источнословенске и јужнословенске језике. Западнословенски језици су пољски, чешки и словачки. Руски, украјински и белоруски су источнословенски језици. Јужнословенски језици су српски, хрватски и бугарски. Осим ових, постоје и многи други словенски језици. Али њих говори релативно мали број људи. Словенски језици имају корен у једном заједничком протојезику. Из њега су се развили други језици и то релативно касно. Они су, дакле, млађи од романских и германских језика. Већи део речника словенских језика је врло сличан. То је зато што су се релативно касно одвојили у засебне језике. Научници сматрају да су словенски језици конзервативни. Ово значи да су задржали релативно много старих структура. Други индоевропски језици су изгубили ове старе форме. Та чињеница словенске језике чини врло занимљивим за проучавање. Њиховим изучавањем може се доћи до сазнања о старијим језицима. Научници се надају да ће путем овога моћи да реконструишу индоевропски језик. Једна од карактеристика словенских језика су малобројни вокали. Сем тога, има много звукова који се у другим језицима уопште не појављују. То има за последицу да многи западни Европљани често имају проблеме саизговором ових језика. Али, не брините - све ће бити у реду; на пољском: Wszystko będzie dobrze!
Да ли си знао?
Хрватски је јужнословенски језик. У блиском је сродству са српским, босанским и црногорским језиком. Говорници ових језика могу се без проблема међусобно споразумевати. Пуно језикословаца су стога мишљења да хрватски уопште није посебан језик. Посматрају га као једну од пуно иначица српскохрватског. Око 7 милиона људи у свету говори хрватски. Језик користи латинска слова. Укључујући неке посебне знакове, хрватска абецеда има укупно 30 слова. Правопис стриктно следи изговор речи. То важи и за речи које су преузете из других језика. Акцент речи хрватског језика је мелодијски. То значи да је код нагласка одлучујућа висина слогова. Граматика има седам падежа и није баш увек сасвим једноставна. Исплати се, међутим, научити хрватски језик. Хрватска је предивна земља за одмор!