Рјечник

sr У граду   »   ro În oraş

25 [двадесет и пет]

У граду

У граду

25 [douăzeci şi cinci]

În oraş

Изаберите како желите да видите превод:   
српски румунски Игра Више
Хтео / хтела бих до железничке станице. Vre-- -- --r--l- g--ă. V---- s- m--- l- g---- V-e-u s- m-r- l- g-r-. ---------------------- Vreau să merg la gară. 0
Хтео / хтела бих до аеродрома. V---u să m-r- ---a-r-po-t. V---- s- m--- l- a-------- V-e-u s- m-r- l- a-r-p-r-. -------------------------- Vreau să merg la aeroport. 0
Хтео / хтела бих до центра града. V--a---- ---- -n--e----l-----u-u-. V---- s- m--- î- c------ o-------- V-e-u s- m-r- î- c-n-r-l o-a-u-u-. ---------------------------------- Vreau să merg în centrul oraşului. 0
Како да идем до железничке станице? Cum a-u-- -a-g--ă? C-- a---- l- g---- C-m a-u-g l- g-r-? ------------------ Cum ajung la gară? 0
Како да идем до аеродрома? Cu-----n- l--a-r-port? C-- a---- l- a-------- C-m a-u-g l- a-r-p-r-? ---------------------- Cum ajung la aeroport? 0
Како да идем до центра града? Cu- -j--g -- --ntr-l -r----u-? C-- a---- î- c------ o-------- C-m a-u-g î- c-n-r-l o-a-u-u-? ------------------------------ Cum ajung în centrul oraşului? 0
Требам такси. Am---vo-e -e un -axi. A- n----- d- u- t---- A- n-v-i- d- u- t-x-. --------------------- Am nevoie de un taxi. 0
Требам план града. Am ne---- de - -artă. A- n----- d- o h----- A- n-v-i- d- o h-r-ă- --------------------- Am nevoie de o hartă. 0
Требам хотел. Am-nevoi- -- -n -ote-. A- n----- d- u- h----- A- n-v-i- d- u- h-t-l- ---------------------- Am nevoie de un hotel. 0
Хтео / хтела бих изнајмити ауто. V-e-u ---î-chirie- o------ă. V---- s- î-------- o m------ V-e-u s- î-c-i-i-z o m-ş-n-. ---------------------------- Vreau să închiriez o maşină. 0
Овде је моја кредитна картица. Aic---s-e -a-tea--ea d--c--di-. A--- e--- c----- m-- d- c------ A-c- e-t- c-r-e- m-a d- c-e-i-. ------------------------------- Aici este cartea mea de credit. 0
Овде је моја возачка дозвола. A----e-t--p----sul -eu-----. A--- e--- p------- m-- a---- A-c- e-t- p-r-i-u- m-u a-t-. ---------------------------- Aici este permisul meu auto. 0
Шта се има видети у граду? C- es-e-de-vă-ut-în-o---? C- e--- d- v---- î- o---- C- e-t- d- v-z-t î- o-a-? ------------------------- Ce este de văzut în oraş? 0
Идите у стари град. M-r--ţi -n ------- -s---ic. M------ î- c------ i------- M-r-e-i î- c-n-r-l i-t-r-c- --------------------------- Mergeţi în centrul istoric. 0
Направите обилазак града. Fac--i--n t----- -raş----. F----- u- t-- a- o-------- F-c-ţ- u- t-r a- o-a-u-u-. -------------------------- Faceţi un tur al oraşului. 0
Идите до луке. M-r-eţ-----po--. M------ î- p---- M-r-e-i î- p-r-. ---------------- Mergeţi în port. 0
Направите обилазак лукe. Fa--ţ--un-t-r-a- --r--l-i. F----- u- t-- a- p-------- F-c-ţ- u- t-r a- p-r-u-u-. -------------------------- Faceţi un tur al portului. 0
Које још знаменитости постоје? Ce-o-iec--ve----i-tic- ----e-----? C- o-------- t-------- m-- e------ C- o-i-c-i-e t-r-s-i-e m-i e-i-t-? ---------------------------------- Ce obiective turistice mai există? 0

Преузимање МП3 (.зип фајлови)

Није пронађен ниједан видео!

Словенски језици

Словенске језике говори око 300 милиона људи. Они спадају у индоевропске језике. Постоји око 20 словенских језика. Најзначајнији је руски. Руски је матерњи језик преко 150 милиона људи. Следе пољски и украјински са по 50 милиона људи који их говоре. У лингвистици се словенски језици деле на три групе. Западнословенске, источнословенске и јужнословенске језике. Западнословенски језици су пољски, чешки и словачки. Руски, украјински и белоруски су источнословенски језици. Јужнословенски језици су српски, хрватски и бугарски. Осим ових, постоје и многи други словенски језици. Али њих говори релативно мали број људи. Словенски језици имају корен у једном заједничком протојезику. Из њега су се развили други језици и то релативно касно. Они су, дакле, млађи од романских и германских језика. Већи део речника словенских језика је врло сличан. То је зато што су се релативно касно одвојили у засебне језике. Научници сматрају да су словенски језици конзервативни. Ово значи да су задржали релативно много старих структура. Други индоевропски језици су изгубили ове старе форме. Та чињеница словенске језике чини врло занимљивим за проучавање. Њиховим изучавањем може се доћи до сазнања о старијим језицима. Научници се надају да ће путем овога моћи да реконструишу индоевропски језик. Једна од карактеристика словенских језика су малобројни вокали. Сем тога, има много звукова који се у другим језицима уопште не појављују. То има за последицу да многи западни Европљани често имају проблеме саизговором ових језика. Али, не брините - све ће бити у реду; на пољском: Wszystko będzie dobrze!
Да ли си знао?
Хрватски је јужнословенски језик. У блиском је сродству са српским, босанским и црногорским језиком. Говорници ових језика могу се без проблема међусобно споразумевати. Пуно језикословаца су стога мишљења да хрватски уопште није посебан језик. Посматрају га као једну од пуно иначица српскохрватског. Око 7 милиона људи у свету говори хрватски. Језик користи латинска слова. Укључујући неке посебне знакове, хрватска абецеда има укупно 30 слова. Правопис стриктно следи изговор речи. То важи и за речи које су преузете из других језика. Акцент речи хрватског језика је мелодијски. То значи да је код нагласка одлучујућа висина слогова. Граматика има седам падежа и није баш увек сасвим једноставна. Исплати се, међутим, научити хрватски језик. Хрватска је предивна земља за одмор!