Рјечник

sr У граду   »   ru В городе

25 [двадесет и пет]

У граду

У граду

25 [двадцать пять]

25 [dvadtsatʹ pyatʹ]

В городе

[V gorode]

Изаберите како желите да видите превод:   
српски руски Игра Више
Хтео / хтела бих до железничке станице. М---ну-н- -- -о----. М-- н---- н- в------ М-е н-ж-о н- в-к-а-. -------------------- Мне нужно на вокзал. 0
Mn---uz-no ---v---a-. M-- n----- n- v------ M-e n-z-n- n- v-k-a-. --------------------- Mne nuzhno na vokzal.
Хтео / хтела бих до аеродрома. Мне ----о в -эроп-р-. М-- н---- в а-------- М-е н-ж-о в а-р-п-р-. --------------------- Мне нужно в аэропорт. 0
Mne-n-z--- --aero-or-. M-- n----- v a-------- M-e n-z-n- v a-r-p-r-. ---------------------- Mne nuzhno v aeroport.
Хтео / хтела бих до центра града. Мне-ну----в-ц--тр-г-ро--. М-- н---- в ц---- г------ М-е н-ж-о в ц-н-р г-р-д-. ------------------------- Мне нужно в центр города. 0
M-e nuz-no v t-ent--g--od-. M-- n----- v t----- g------ M-e n-z-n- v t-e-t- g-r-d-. --------------------------- Mne nuzhno v tsentr goroda.
Како да идем до железничке станице? Как -н- п------ н- ----а-? К-- м-- п------ н- в------ К-к м-е п-п-с-ь н- в-к-а-? -------------------------- Как мне попасть на вокзал? 0
Kak--n- p------ -a v-k-al? K-- m-- p------ n- v------ K-k m-e p-p-s-ʹ n- v-k-a-? -------------------------- Kak mne popastʹ na vokzal?
Како да идем до аеродрома? К-к--н- -о-а----в аэропорт? К-- м-- п------ в а-------- К-к м-е п-п-с-ь в а-р-п-р-? --------------------------- Как мне попасть в аэропорт? 0
K-k-mne -o--st------r-p---? K-- m-- p------ v a-------- K-k m-e p-p-s-ʹ v a-r-p-r-? --------------------------- Kak mne popastʹ v aeroport?
Како да идем до центра града? Как-мн- по---ть - --нтр --ро-а? К-- м-- п------ в ц---- г------ К-к м-е п-п-с-ь в ц-н-р г-р-д-? ------------------------------- Как мне попасть в центр города? 0
K-k-m----o-astʹ-- -sen-r ---od-? K-- m-- p------ v t----- g------ K-k m-e p-p-s-ʹ v t-e-t- g-r-d-? -------------------------------- Kak mne popastʹ v tsentr goroda?
Требам такси. М-е -у----т----. М-- н---- т----- М-е н-ж-о т-к-и- ---------------- Мне нужно такси. 0
M-----z--o t--si. M-- n----- t----- M-e n-z-n- t-k-i- ----------------- Mne nuzhno taksi.
Требам план града. М-е--у-на карта----о-а. М-- н---- к---- г------ М-е н-ж-а к-р-а г-р-д-. ----------------------- Мне нужна карта города. 0
M----uzhn------a--o-o--. M-- n----- k---- g------ M-e n-z-n- k-r-a g-r-d-. ------------------------ Mne nuzhna karta goroda.
Требам хотел. Мн--н-жна ----и---а. М-- н---- г--------- М-е н-ж-а г-с-и-и-а- -------------------- Мне нужна гостиница. 0
M---nuzh-a-g--t--i---. M-- n----- g---------- M-e n-z-n- g-s-i-i-s-. ---------------------- Mne nuzhna gostinitsa.
Хтео / хтела бих изнајмити ауто. Я ----л--ы / --тел------з-ть-м-ши-у-на прок-т. Я х---- б- / х----- б- в---- м----- н- п------ Я х-т-л б- / х-т-л- б- в-я-ь м-ш-н- н- п-о-а-. ---------------------------------------------- Я хотел бы / хотела бы взять машину на прокат. 0
Ya--h-tel ---/----te-a -y vz--tʹ-m--hi---na-p-----. Y- k----- b- / k------ b- v----- m------ n- p------ Y- k-o-e- b- / k-o-e-a b- v-y-t- m-s-i-u n- p-o-a-. --------------------------------------------------- Ya khotel by / khotela by vzyatʹ mashinu na prokat.
Овде је моја кредитна картица. Во---оя кре-и---я----т---а. В-- м-- к-------- к-------- В-т м-я к-е-и-н-я к-р-о-к-. --------------------------- Вот моя кредитная карточка. 0
V-----y- -red-t-a-- -artoc-k-. V-- m--- k--------- k--------- V-t m-y- k-e-i-n-y- k-r-o-h-a- ------------------------------ Vot moya kreditnaya kartochka.
Овде је моја возачка дозвола. В----ои -одитель---е--рава. В-- м-- в----------- п----- В-т м-и в-д-т-л-с-и- п-а-а- --------------------------- Вот мои водительские права. 0
Vot-moi-vo-i--l--kiye pr-v-. V-- m-- v------------ p----- V-t m-i v-d-t-l-s-i-e p-a-a- ---------------------------- Vot moi voditelʹskiye prava.
Шта се има видети у граду? Ч-- м-жн- у--де-- в -о-оде? Ч-- м---- у------ в г------ Ч-о м-ж-о у-и-е-ь в г-р-д-? --------------------------- Что можно увидеть в городе? 0
Chto-m-zh-- -vi---ʹ - -or-d-? C--- m----- u------ v g------ C-t- m-z-n- u-i-e-ʹ v g-r-d-? ----------------------------- Chto mozhno uvidetʹ v gorode?
Идите у стари град. И-ит- - -т--ы- -о-од. И---- в с----- г----- И-и-е в с-а-ы- г-р-д- --------------------- Идите в старый город. 0
Idite-- st---y-g-r-d. I---- v s----- g----- I-i-e v s-a-y- g-r-d- --------------------- Idite v staryy gorod.
Направите обилазак града. Со-----те-обзорн-ю э-с--рсию--- ---о-у. С-------- о------- э-------- п- г------ С-в-р-и-е о-з-р-у- э-с-у-с-ю п- г-р-д-. --------------------------------------- Совершите обзорную экскурсию по городу. 0
So--rs-it- obz-------e---u-siy--po g-r-du. S--------- o-------- e--------- p- g------ S-v-r-h-t- o-z-r-u-u e-s-u-s-y- p- g-r-d-. ------------------------------------------ Sovershite obzornuyu ekskursiyu po gorodu.
Идите до луке. С----т- ---орт. С------ в п---- С-о-и-е в п-р-. --------------- Сходите в порт. 0
Sk-o-it------r-. S------- v p---- S-h-d-t- v p-r-. ---------------- Skhodite v port.
Направите обилазак лукe. С-е--и-е на-э-ску--ию -о п--ту. С------- н- э-------- п- п----- С-е-д-т- н- э-с-у-с-ю п- п-р-у- ------------------------------- Съездите на экскурсию по порту. 0
S-y------------sk--si---p- -ort-. S-------- n- e--------- p- p----- S-y-z-i-e n- e-s-u-s-y- p- p-r-u- --------------------------------- Sʺyezdite na ekskursiyu po portu.
Које још знаменитости постоје? Ка--- дос-о---ме-ательн-с-- есть к---- -о-о? К---- д-------------------- е--- к---- т---- К-к-е д-с-о-р-м-ч-т-л-н-с-и е-т- к-о-е т-г-? -------------------------------------------- Какие достопримечательности есть кроме того? 0
K-k----do-topr-m--h-----no--i y-s-ʹ---ome-t---? K----- d--------------------- y---- k---- t---- K-k-y- d-s-o-r-m-c-a-e-ʹ-o-t- y-s-ʹ k-o-e t-g-? ----------------------------------------------- Kakiye dostoprimechatelʹnosti yestʹ krome togo?

Преузимање МП3 (.зип фајлови)

Није пронађен ниједан видео!

Словенски језици

Словенске језике говори око 300 милиона људи. Они спадају у индоевропске језике. Постоји око 20 словенских језика. Најзначајнији је руски. Руски је матерњи језик преко 150 милиона људи. Следе пољски и украјински са по 50 милиона људи који их говоре. У лингвистици се словенски језици деле на три групе. Западнословенске, источнословенске и јужнословенске језике. Западнословенски језици су пољски, чешки и словачки. Руски, украјински и белоруски су источнословенски језици. Јужнословенски језици су српски, хрватски и бугарски. Осим ових, постоје и многи други словенски језици. Али њих говори релативно мали број људи. Словенски језици имају корен у једном заједничком протојезику. Из њега су се развили други језици и то релативно касно. Они су, дакле, млађи од романских и германских језика. Већи део речника словенских језика је врло сличан. То је зато што су се релативно касно одвојили у засебне језике. Научници сматрају да су словенски језици конзервативни. Ово значи да су задржали релативно много старих структура. Други индоевропски језици су изгубили ове старе форме. Та чињеница словенске језике чини врло занимљивим за проучавање. Њиховим изучавањем може се доћи до сазнања о старијим језицима. Научници се надају да ће путем овога моћи да реконструишу индоевропски језик. Једна од карактеристика словенских језика су малобројни вокали. Сем тога, има много звукова који се у другим језицима уопште не појављују. То има за последицу да многи западни Европљани често имају проблеме саизговором ових језика. Али, не брините - све ће бити у реду; на пољском: Wszystko będzie dobrze!
Да ли си знао?
Хрватски је јужнословенски језик. У блиском је сродству са српским, босанским и црногорским језиком. Говорници ових језика могу се без проблема међусобно споразумевати. Пуно језикословаца су стога мишљења да хрватски уопште није посебан језик. Посматрају га као једну од пуно иначица српскохрватског. Око 7 милиона људи у свету говори хрватски. Језик користи латинска слова. Укључујући неке посебне знакове, хрватска абецеда има укупно 30 слова. Правопис стриктно следи изговор речи. То важи и за речи које су преузете из других језика. Акцент речи хрватског језика је мелодијски. То значи да је код нагласка одлучујућа висина слогова. Граматика има седам падежа и није баш увек сасвим једноставна. Исплати се, међутим, научити хрватски језик. Хрватска је предивна земља за одмор!