Рјечник

sr У граду   »   te పట్టణంలో

25 [двадесет и пет]

У граду

У граду

25 [ఇరవై ఐదు]

25 [Iravai aidu]

పట్టణంలో

[Paṭṭaṇanlō]

Изаберите како желите да видите превод:   
српски телугу Игра Више
Хтео / хтела бих до железничке станице. నే-ు --ట--న--క----ళ్-ాలి న--- స------ క- వ------- న-న- స-ట-ష-్ క- వ-ళ-ళ-ల- ------------------------ నేను స్టేషన్ కి వెళ్ళాలి 0
N--u-s---an-----eḷ-ā-i N--- s----- k- v------ N-n- s-ē-a- k- v-ḷ-ā-i ---------------------- Nēnu sṭēṣan ki veḷḷāli
Хтео / хтела бих до аеродрома. నేన--విమ--ా--రయా---- -ె---ా-ి న--- వ-------------- వ------- న-న- వ-మ-న-శ-ర-ా-ి-ి వ-ళ-ళ-ల- ----------------------------- నేను విమానాశ్రయానికి వెళ్ళాలి 0
N-n- vim-------ā-----v--ḷ--i N--- v-------------- v------ N-n- v-m-n-ś-a-ā-i-i v-ḷ-ā-i ---------------------------- Nēnu vimānāśrayāniki veḷḷāli
Хтео / хтела бих до центра града. నేన- -ిటీ--ె-టర్--- -ె---ా-ి న--- స--- స----- క- వ------- న-న- స-ట- స-ం-ర- క- వ-ళ-ళ-ల- ---------------------------- నేను సిటీ సెంటర్ కి వెళ్ళాలి 0
N--- --ṭī se-ṭar-k----ḷḷā-i N--- s--- s----- k- v------ N-n- s-ṭ- s-ṇ-a- k- v-ḷ-ā-i --------------------------- Nēnu siṭī seṇṭar ki veḷḷāli
Како да идем до железничке станице? న-ను -్టేష----ి ఎల- వెళ-ళ--ి? న--- స------ క- ఎ-- వ-------- న-న- స-ట-ష-్ క- ఎ-ా వ-ళ-ళ-ల-? ----------------------------- నేను స్టేషన్ కి ఎలా వెళ్ళాలి? 0
N-n--sṭēṣan-ki--l--veḷḷ---? N--- s----- k- e-- v------- N-n- s-ē-a- k- e-ā v-ḷ-ā-i- --------------------------- Nēnu sṭēṣan ki elā veḷḷāli?
Како да идем до аеродрома? నేను-వ--ా-ాశ్----ికి-----వెళ్ళా--? న--- వ-------------- ఎ-- వ-------- న-న- వ-మ-న-శ-ర-ా-ి-ి ఎ-ా వ-ళ-ళ-ల-? ---------------------------------- నేను విమానాశ్రయానికి ఎలా వెళ్ళాలి? 0
Nē-- ---ā----ay-n--- e-ā --ḷ-āl-? N--- v-------------- e-- v------- N-n- v-m-n-ś-a-ā-i-i e-ā v-ḷ-ā-i- --------------------------------- Nēnu vimānāśrayāniki elā veḷḷāli?
Како да идем до центра града? నే-----్-ానికి ఎల---ె--ళ-ల-? న--- ప-------- ఎ-- వ-------- న-న- ప-్-ా-ి-ి ఎ-ా వ-ళ-ళ-ల-? ---------------------------- నేను పట్నానికి ఎలా వెళ్ళాలి? 0
Nēn- paṭ---i-i-el--v--ḷā--? N--- p-------- e-- v------- N-n- p-ṭ-ā-i-i e-ā v-ḷ-ā-i- --------------------------- Nēnu paṭnāniki elā veḷḷāli?
Требам такси. న-క- -క టా-్స--కా-ాలి న--- ఒ- ట----- క----- న-క- ఒ- ట-క-స- క-వ-ల- --------------------- నాకు ఒక టాక్సీ కావాలి 0
Nā-u o-a-ṭā--ī -----i N--- o-- ṭ---- k----- N-k- o-a ṭ-k-ī k-v-l- --------------------- Nāku oka ṭāksī kāvāli
Требам план града. నా-ు -ట--ణ- య---క-ఒక పట-- -----ి న--- ప----- య---- ఒ- ప--- క----- న-క- ప-్-ణ- య-క-క ఒ- ప-మ- క-వ-ల- -------------------------------- నాకు పట్టణం యొక్క ఒక పటము కావాలి 0
N-k- --ṭ-------ok-a -ka paṭ-m------li N--- p------- y---- o-- p----- k----- N-k- p-ṭ-a-a- y-k-a o-a p-ṭ-m- k-v-l- ------------------------------------- Nāku paṭṭaṇaṁ yokka oka paṭamu kāvāli
Требам хотел. న--ు ఒక హ---్-కా---ి న--- ఒ- హ---- క----- న-క- ఒ- హ-ట-్ క-వ-ల- -------------------- నాకు ఒక హోటల్ కావాలి 0
Nāku-o-a hōṭa---āvā-i N--- o-- h---- k----- N-k- o-a h-ṭ-l k-v-l- --------------------- Nāku oka hōṭal kāvāli
Хтео / хтела бих изнајмити ауто. నేన- ఒక---ర- న----్---ి తీస-క-ద-ిచా-ు న--- ఒ- క--- న- అ------ త------------ న-న- ఒ- క-ర- న- అ-్-ె-ి త-స-క-ద-ి-ా-ు ------------------------------------- నేను ఒక కార్ ని అద్దెకి తీసుకోదలిచాను 0
Nēn--o---k------ad---i---s-kōdalicā-u N--- o-- k-- n- a----- t------------- N-n- o-a k-r n- a-d-k- t-s-k-d-l-c-n- ------------------------------------- Nēnu oka kār ni addeki tīsukōdalicānu
Овде је моја кредитна картица. ఇ-- నా--్ర---ట్ --ర్డ్ ఇ-- న- క------- క----- ఇ-ి న- క-ర-డ-ట- క-ర-డ- ---------------------- ఇది నా క్రెడిట్ కార్డ్ 0
I-i-nā kre-i-----ḍ I-- n- k----- k--- I-i n- k-e-i- k-r- ------------------ Idi nā kreḍiṭ kārḍ
Овде је моја возачка дозвола. ఇ-- -- లైసె-్సు ఇ-- న- ల------- ఇ-ి న- ల-స-న-స- --------------- ఇది నా లైసెన్సు 0
Idi--ā---i-e-su I-- n- l------- I-i n- l-i-e-s- --------------- Idi nā laisensu
Шта се има видети у граду? పట్--ంలో--ూ--లసి-వ- -వ-? ప------- చ--------- ఏ--- ప-్-ణ-ల- చ-డ-ల-ి-వ- ఏ-ి- ------------------------ పట్టణంలో చూడవలసినవి ఏవి? 0
Pa-ṭaṇ-n-- c-ḍ-val--inavi---i? P--------- c------------- ē--- P-ṭ-a-a-l- c-ḍ-v-l-s-n-v- ē-i- ------------------------------ Paṭṭaṇanlō cūḍavalasinavi ēvi?
Идите у стари град. ప-త ప-్-ణా--క--వ-ళ-ళండి ప-- ప--------- వ------- ప-త ప-్-ణ-న-క- వ-ళ-ళ-డ- ----------------------- పాత పట్టణానికి వెళ్ళండి 0
Pā-a p-ṭ-a-ā-i-i -eḷ-aṇḍi P--- p---------- v------- P-t- p-ṭ-a-ā-i-i v-ḷ-a-ḍ- ------------------------- Pāta paṭṭaṇāniki veḷḷaṇḍi
Направите обилазак града. న-ర -ర్శన- చే---ి న-- ద----- చ----- న-ర ద-్-న- చ-య-డ- ----------------- నగర దర్శనం చేయండి 0
Naga---d--ś--a--c-yaṇḍi N----- d------- c------ N-g-r- d-r-a-a- c-y-ṇ-i ----------------------- Nagara darśanaṁ cēyaṇḍi
Идите до луке. రే--కి వ-ళ్ళండి ర----- వ------- ర-వ-క- వ-ళ-ళ-డ- --------------- రేవుకి వెళ్ళండి 0
R-v-ki-ve-ḷ-ṇḍi R----- v------- R-v-k- v-ḷ-a-ḍ- --------------- Rēvuki veḷḷaṇḍi
Направите обилазак лукe. ర----దర-శ----కి ------డి ర--- ద--------- వ------- ర-వ- ద-్-న-న-క- వ-ళ-ళ-డ- ------------------------ రేవు దర్శనానికి వెళ్ళండి 0
Rēvu--a-----n-k--ve-ḷa-ḍi R--- d---------- v------- R-v- d-r-a-ā-i-i v-ḷ-a-ḍ- ------------------------- Rēvu darśanāniki veḷḷaṇḍi
Које још знаменитости постоје? ఇవ- కా- -సక్తిక-మై--ప-రదేశ-లు ఇంకా------యా? ఇ-- క-- ఆ---------- ప-------- ఇ--- ఉ------- ఇ-ి క-క ఆ-క-త-క-మ-న ప-ర-ే-ా-ు ఇ-క- ఉ-్-ా-ా- ------------------------------------------- ఇవి కాక ఆసక్తికరమైన ప్రదేశాలు ఇంకా ఉన్నాయా? 0
I-i -----āsa-tik-ram---a -radēś-l--iṅ-ā -nn-yā? I-- k--- ā-------------- p-------- i--- u------ I-i k-k- ā-a-t-k-r-m-i-a p-a-ē-ā-u i-k- u-n-y-? ----------------------------------------------- Ivi kāka āsaktikaramaina pradēśālu iṅkā unnāyā?

Преузимање МП3 (.зип фајлови)

Није пронађен ниједан видео!

Словенски језици

Словенске језике говори око 300 милиона људи. Они спадају у индоевропске језике. Постоји око 20 словенских језика. Најзначајнији је руски. Руски је матерњи језик преко 150 милиона људи. Следе пољски и украјински са по 50 милиона људи који их говоре. У лингвистици се словенски језици деле на три групе. Западнословенске, источнословенске и јужнословенске језике. Западнословенски језици су пољски, чешки и словачки. Руски, украјински и белоруски су источнословенски језици. Јужнословенски језици су српски, хрватски и бугарски. Осим ових, постоје и многи други словенски језици. Али њих говори релативно мали број људи. Словенски језици имају корен у једном заједничком протојезику. Из њега су се развили други језици и то релативно касно. Они су, дакле, млађи од романских и германских језика. Већи део речника словенских језика је врло сличан. То је зато што су се релативно касно одвојили у засебне језике. Научници сматрају да су словенски језици конзервативни. Ово значи да су задржали релативно много старих структура. Други индоевропски језици су изгубили ове старе форме. Та чињеница словенске језике чини врло занимљивим за проучавање. Њиховим изучавањем може се доћи до сазнања о старијим језицима. Научници се надају да ће путем овога моћи да реконструишу индоевропски језик. Једна од карактеристика словенских језика су малобројни вокали. Сем тога, има много звукова који се у другим језицима уопште не појављују. То има за последицу да многи западни Европљани често имају проблеме саизговором ових језика. Али, не брините - све ће бити у реду; на пољском: Wszystko będzie dobrze!
Да ли си знао?
Хрватски је јужнословенски језик. У блиском је сродству са српским, босанским и црногорским језиком. Говорници ових језика могу се без проблема међусобно споразумевати. Пуно језикословаца су стога мишљења да хрватски уопште није посебан језик. Посматрају га као једну од пуно иначица српскохрватског. Око 7 милиона људи у свету говори хрватски. Језик користи латинска слова. Укључујући неке посебне знакове, хрватска абецеда има укупно 30 слова. Правопис стриктно следи изговор речи. То важи и за речи које су преузете из других језика. Акцент речи хрватског језика је мелодијски. То значи да је код нагласка одлучујућа висина слогова. Граматика има седам падежа и није баш увек сасвим једноставна. Исплати се, међутим, научити хрватски језик. Хрватска је предивна земља за одмор!