Рјечник

sr У граду   »   th ในเมือง

25 [двадесет и пет]

У граду

У граду

25 [ยี่สิบห้า]

yêe-sìp-hâ

ในเมือง

[nai-meuang]

Изаберите како желите да видите превод:   
српски тајски Игра Више
Хтео / хтела бих до железничке станице. ผม-/ -ิฉัน-ต้อ-ก-รไ-ท--ส-าน--ถ-ฟ ผ- / ด---- ต-------------------- ผ- / ด-ฉ-น ต-อ-ก-ร-ป-ี-ส-า-ี-ถ-ฟ -------------------------------- ผม / ดิฉัน ต้องการไปที่สถานีรถไฟ 0
po---d-̀-cha-n-dh-̂-ng-g---bhai-t-̂-t------e--ro-t--ai p----------------------------------------------------- p-̌---i---h-̌---h-̂-n---a---h-i-t-̂-t-t-̌-n-e-r-́---a- ------------------------------------------------------ pǒm-dì-chǎn-dhâwng-gan-bhai-têet-tǎ-nee-rót-fai
Хтео / хтела бих до аеродрома. ผ----ดิ--- ต้-ง---ไปท---นา-บิน ผ- / ด---- ต------------------ ผ- / ด-ฉ-น ต-อ-ก-ร-ป-ี-ส-า-บ-น ------------------------------ ผม / ดิฉัน ต้องการไปที่สนามบิน 0
po----ì----̌--d---w---g-n-bha----̂et-n-m-bin p-------------------------------------------- p-̌---i---h-̌---h-̂-n---a---h-i-t-̂-t-n-m-b-n --------------------------------------------- pǒm-dì-chǎn-dhâwng-gan-bhai-têet-nam-bin
Хтео / хтела бих до центра града. ผ----ดิ--- ต-อ-----ป--่-่า--จ---งเม-อง ผ- / ด---- ต-------------------------- ผ- / ด-ฉ-น ต-อ-ก-ร-ป-ี-ย-า-ใ-ก-า-เ-ื-ง -------------------------------------- ผม / ดิฉัน ต้องการไปที่ย่านใจกลางเมือง 0
po----i----ǎn--h--w-g--a---ha---e---yân-j----lan---e-a-g p--------------------------------------------------------- p-̌---i---h-̌---h-̂-n---a---h-i-t-̂---a-n-j-i-g-a-g-m-u-n- ---------------------------------------------------------- pǒm-dì-chǎn-dhâwng-gan-bhai-têe-yân-jai-glang-meuang
Како да идем до железничке станице? ผ--- ----- จะไ----นีได-อ-่า--ร -ร-บ - -ะ? ผ- / ด---- จ------------------ ค--- / ค-- ผ- / ด-ฉ-น จ-ไ-ส-า-ี-ด-อ-่-ง-ร ค-ั- / ค-? ----------------------------------------- ผม / ดิฉัน จะไปสถานีได้อย่างไร ครับ / คะ? 0
po-----̀-ch----ja--b-----à-t---nee-d-̂i-à------------ra----á p-------------------------------------------------------------- p-̌---i---h-̌---a---h-i-s-̀-t-̌-n-e-d-̂---̀-y-̂-g-r-i-k-a-p-k-́ --------------------------------------------------------------- pǒm-dì-chǎn-jà-bhai-sà-tǎ-nee-dâi-à-yâng-rai-kráp-ká
Како да идем до аеродрома? ผม---ด--ัน จะไปสน--บิ-ไ---ย---ไร -รับ-- ค-? ผ- / ด---- จ-------------------- ค--- / ค-- ผ- / ด-ฉ-น จ-ไ-ส-า-บ-น-ด-อ-่-ง-ร ค-ั- / ค-? ------------------------------------------- ผม / ดิฉัน จะไปสนามบินได้อย่างไร ครับ / คะ? 0
po--------h-̌n--a--b-a--sa------b---d--i-à-yân--r-i-kr-́p---́ p-------------------------------------------------------------- p-̌---i---h-̌---a---h-i-s-̀-n-m-b-n-d-̂---̀-y-̂-g-r-i-k-a-p-k-́ --------------------------------------------------------------- pǒm-dì-chǎn-jà-bhai-sà-nam-bin-dâi-à-yâng-rai-kráp-ká
Како да идем до центра града? ผม-- -ิฉัน-จะ-ปย่--ใ-ก---เม-องไ-้อย่า--ร ครับ --คะ? ผ- / ด---- จ---------------------------- ค--- / ค-- ผ- / ด-ฉ-น จ-ไ-ย-า-ใ-ก-า-เ-ื-ง-ด-อ-่-ง-ร ค-ั- / ค-? --------------------------------------------------- ผม / ดิฉัน จะไปย่านใจกลางเมืองได้อย่างไร ครับ / คะ? 0
pǒ----̀---ǎn-ja---h---y-̂------g---g-m--ang-------̀--a----r-i-k--́p---́ p------------------------------------------------------------------------ p-̌---i---h-̌---a---h-i-y-̂---a---l-n---e-a-g-d-̂---̀-y-̂-g-r-i-k-a-p-k-́ ------------------------------------------------------------------------- pǒm-dì-chǎn-jà-bhai-yân-jai-glang-meuang-dâi-à-yâng-rai-kráp-ká
Требам такси. ผ-------ั- --อ-ก---ท-ก-ี่ ผ- / ด---- ต------------- ผ- / ด-ฉ-น ต-อ-ก-ร-ท-ก-ี- ------------------------- ผม / ดิฉัน ต้องการแท็กซี่ 0
po----i---h-̌--dh--w-g-ga---ǽk-s--e p----------------------------------- p-̌---i---h-̌---h-̂-n---a---æ-k-s-̂- ------------------------------------ pǒm-dì-chǎn-dhâwng-gan-tǽk-sêe
Требам план града. ผ----ด--ัน-ต้--การ--น-ี่เ--อง ผ- / ด---- ต----------------- ผ- / ด-ฉ-น ต-อ-ก-ร-ผ-ท-่-ม-อ- ----------------------------- ผม / ดิฉัน ต้องการแผนที่เมือง 0
p-̌m-d-̀-ch-̌n-dha-w-g--an-pæ̌--t-̂e--eua-g p------------------------------------------ p-̌---i---h-̌---h-̂-n---a---æ-n-t-̂---e-a-g ------------------------------------------- pǒm-dì-chǎn-dhâwng-gan-pæ̌n-têe-meuang
Требам хотел. ผ--- ด---น----งก--โร-แ-ม ผ- / ด---- ต------------ ผ- / ด-ฉ-น ต-อ-ก-ร-ร-แ-ม ------------------------ ผม / ดิฉัน ต้องการโรงแรม 0
po-m--------̌n-dh---ng---n---ng-ræm p---------------------------------- p-̌---i---h-̌---h-̂-n---a---o-g-r-m ----------------------------------- pǒm-dì-chǎn-dhâwng-gan-rong-ræm
Хтео / хтела бих изнајмити ауто. ผม / ด---น---อ-ก--เ-่-ร-ย--์ ผ- / ด---- ต---------------- ผ- / ด-ฉ-น ต-อ-ก-ร-ช-า-ถ-น-์ ---------------------------- ผม / ดิฉัน ต้องการเช่ารถยนต์ 0
pǒ--d---c-a------̂w---ga---h-̂o----t---n p---------------------------------------- p-̌---i---h-̌---h-̂-n---a---h-̂---o-t-y-n ----------------------------------------- pǒm-dì-chǎn-dhâwng-gan-châo-rót-yon
Овде је моја кредитна картица. นี-บัต-เคร--ต ข---ม-- ขอ----ัน -รับ / คะ น------------ ข---- / ข------- ค--- / ค- น-่-ั-ร-ค-ด-ต ข-ง-ม / ข-ง-ิ-ั- ค-ั- / ค- ---------------------------------------- นี่บัตรเครดิต ของผม / ของดิฉัน ครับ / คะ 0
n----b-̀t-kr-y------ka--ng-p-̌m-----ng---̀-c-----kr--p-ká n--------------------------------------------------------- n-̂---a-t-k-a---i-t-k-̌-n---o-m-k-̌-n---i---h-̌---r-́---a- ---------------------------------------------------------- nêe-bàt-kray-dìt-kǎwng-pǒm-kǎwng-dì-chǎn-kráp-ká
Овде је моја возачка дозвола. น---บข-บ-ี่ -อ-ผ-------ด---- -ร-บ---ค-ะ น---------- ข---- / ข------- ค--- / ค-- น-่-บ-ั-ข-่ ข-ง-ม / ข-ง-ิ-ั- ค-ั- / ค-ะ --------------------------------------- นี่ใบขับขี่ ของผม / ของดิฉัน ครับ / ค่ะ 0
n------i-k--p-------ǎ--g---̌--kǎwn---ì---a-n-------kâ n-------------------------------------------------------- n-̂---a---a-p-k-̀---a-w-g-p-̌---a-w-g-d-̀-c-a-n-k-a-p-k-̂ --------------------------------------------------------- nêe-bai-kàp-kèe-kǎwng-pǒm-kǎwng-dì-chǎn-kráp-kâ
Шта се има видети у граду? ในเม-อง-ี-------ด--้า- ---บ---คะ? ใ--------------------- ค--- / ค-- ใ-เ-ื-ง-ี-ะ-ร-ห-ด-บ-า- ค-ั- / ค-? --------------------------------- ในเมืองมีอะไรให้ดูบ้าง ครับ / คะ? 0
na--me-an--me--à-ra--h-̂i-------̂n--k-áp-ká n--------------------------------------------- n-i-m-u-n---e---̀-r-i-h-̂---o---a-n---r-́---a- ---------------------------------------------- nai-meuang-mee-à-rai-hâi-doo-bâng-kráp-ká
Идите у стари град. ค---ป-ี่--ื-----า---ค--บ - คะ ค------------------ ค--- / ค- ค-ณ-ป-ี-เ-ื-ง-ก-า-ิ ค-ั- / ค- ----------------------------- คุณไปที่เมืองเก่าซิ ครับ / คะ 0
ko-n---a--têe-me-a---gà--s---krá---á k--------------------------------------- k-o---h-i-t-̂---e-a-g-g-̀---i---r-́---a- ---------------------------------------- koon-bhai-têe-meuang-gào-sí-kráp-ká
Направите обилазак града. ค--ไ---ี--ว-อบ--ืองซิ ค----/-คะ ค-------------------- ค--- / ค- ค-ณ-ป-ท-่-ว-อ-เ-ื-ง-ิ ค-ั- / ค- ------------------------------- คุณไปเที่ยวรอบเมืองซิ ครับ / คะ 0
ko------i--e-----a----m--------́-kr--p---́ k----------------------------------------- k-o---h-i-t-̂-o-r-̂-p-m-u-n---i---r-́---a- ------------------------------------------ koon-bhai-têeo-râwp-meuang-sí-kráp-ká
Идите до луке. คุ---ท--ท-าเร--ซ---รับ - -ะ ค---------------- ค--- / ค- ค-ณ-ป-ี-ท-า-ร-อ-ิ ค-ั- / ค- --------------------------- คุณไปที่ท่าเรือซิ ครับ / คะ 0
koo----a----̂--ta--r-u---i--k-áp--á k------------------------------------ k-o---h-i-t-̂---a---e-a-s-́-k-a-p-k-́ ------------------------------------- koon-bhai-têe-tâ-reua-sí-kráp-ká
Направите обилазак лукe. ไ---ี่---อบ-่า-ร--ซิ -รั- /-คะ ไ------------------- ค--- / ค- ไ-เ-ี-ย-ร-บ-่-เ-ื-ซ- ค-ั- / ค- ------------------------------ ไปเที่ยวรอบท่าเรือซิ ครับ / คะ 0
b-ai--ê------wp-t---r-ua-si----áp---́ b-------------------------------------- b-a---e-e---a-w---a---e-a-s-́-k-a-p-k-́ --------------------------------------- bhai-têeo-râwp-tâ-reua-sí-kráp-ká
Које још знаменитости постоје? ย-ง---ี่-ท-่--ท--อื-นท-่--า---จ-ีกไหม-คร---/ --? ย------------------------------------ ค--- / ค-- ย-ง-ี-ี-เ-ี-ย-ท-่-ื-น-ี-น-า-น-จ-ี-ไ-ม ค-ั- / ค-? ------------------------------------------------ ยังมีที่เที่ยวที่อื่นที่น่าสนใจอีกไหม ครับ / คะ? 0
ya-g-m---t-̂e-t--eo--e---è-n-------â-sǒn-ja--e-ek-m--i-krá----́ y------------------------------------------------------------------ y-n---e---e-e-t-̂-o-t-̂---̀-n-t-̂---a---o-n-j-i-e-e---a-i-k-a-p-k-́ ------------------------------------------------------------------- yang-mee-têe-têeo-têe-èun-têe-nâ-sǒn-jai-èek-mǎi-kráp-ká

Словенски језици

Словенске језике говори око 300 милиона људи. Они спадају у индоевропске језике. Постоји око 20 словенских језика. Најзначајнији је руски. Руски је матерњи језик преко 150 милиона људи. Следе пољски и украјински са по 50 милиона људи који их говоре. У лингвистици се словенски језици деле на три групе. Западнословенске, источнословенске и јужнословенске језике. Западнословенски језици су пољски, чешки и словачки. Руски, украјински и белоруски су источнословенски језици. Јужнословенски језици су српски, хрватски и бугарски. Осим ових, постоје и многи други словенски језици. Али њих говори релативно мали број људи. Словенски језици имају корен у једном заједничком протојезику. Из њега су се развили други језици и то релативно касно. Они су, дакле, млађи од романских и германских језика. Већи део речника словенских језика је врло сличан. То је зато што су се релативно касно одвојили у засебне језике. Научници сматрају да су словенски језици конзервативни. Ово значи да су задржали релативно много старих структура. Други индоевропски језици су изгубили ове старе форме. Та чињеница словенске језике чини врло занимљивим за проучавање. Њиховим изучавањем може се доћи до сазнања о старијим језицима. Научници се надају да ће путем овога моћи да реконструишу индоевропски језик. Једна од карактеристика словенских језика су малобројни вокали. Сем тога, има много звукова који се у другим језицима уопште не појављују. То има за последицу да многи западни Европљани често имају проблеме саизговором ових језика. Али, не брините - све ће бити у реду; на пољском: Wszystko będzie dobrze!
Да ли си знао?
Хрватски је јужнословенски језик. У блиском је сродству са српским, босанским и црногорским језиком. Говорници ових језика могу се без проблема међусобно споразумевати. Пуно језикословаца су стога мишљења да хрватски уопште није посебан језик. Посматрају га као једну од пуно иначица српскохрватског. Око 7 милиона људи у свету говори хрватски. Језик користи латинска слова. Укључујући неке посебне знакове, хрватска абецеда има укупно 30 слова. Правопис стриктно следи изговор речи. То важи и за речи које су преузете из других језика. Акцент речи хрватског језика је мелодијски. То значи да је код нагласка одлучујућа висина слогова. Граматика има седам падежа и није баш увек сасвим једноставна. Исплати се, међутим, научити хрватски језик. Хрватска је предивна земља за одмор!