Рјечник

sr У граду   »   ti ኣብ ከተማ

25 [двадесет и пет]

У граду

У граду

25 [ዕስራንሓሙሽተን]

25 [‘isiraniḥamushiteni]

ኣብ ከተማ

[abi ketema]

Изаберите како желите да видите превод:   
српски тигриња Игра Више
Хтео / хтела бих до железничке станице. ናብ--ዕ-ፎ-ባቡራት ክ-ይ---ልየ። ና- ማ--- ባ--- ክ--- ደ--- ና- ማ-ር- ባ-ራ- ክ-ይ- ደ-የ- ---------------------- ናብ ማዕርፎ ባቡራት ክኸይድ ደልየ። 0
n-bi---‘--ifo --b----i ---̱-yidi----i-e። n--- m------- b------- k-------- d------ n-b- m-‘-r-f- b-b-r-t- k-h-e-i-i d-l-y-። ---------------------------------------- nabi ma‘irifo baburati kiẖeyidi deliye።
Хтео / хтела бих до аеродрома. ናብ-ማዕ-ፎ--ፈርቲ---ይ- ደ-የ። ና- ማ-------- ክ--- ደ--- ና- ማ-ር---ፈ-ቲ ክ-ይ- ደ-የ- ---------------------- ናብ ማዕርፎ-ነፈርቲ ክኸይድ ደልየ። 0
n-bi --‘irifo--e-e---ī k-h--yid- d-l--e። n--- m---------------- k-------- d------ n-b- m-‘-r-f---e-e-i-ī k-h-e-i-i d-l-y-። ---------------------------------------- nabi ma‘irifo-neferitī kiẖeyidi deliye።
Хтео / хтела бих до центра града. ና-----ል -ተማ-ክ-ይ- ደል-። ና- ማ--- ከ-- ክ--- ደ--- ና- ማ-ከ- ከ-ማ ክ-ይ- ደ-የ- --------------------- ናብ ማእከል ከተማ ክኸይድ ደልየ። 0
na-- ma---eli-ke-e-a -i-̱-y-di d-li-e። n--- m------- k----- k-------- d------ n-b- m-’-k-l- k-t-m- k-h-e-i-i d-l-y-። -------------------------------------- nabi ma’ikeli ketema kiẖeyidi deliye።
Како да идем до железничке станице? ከመ--ጌ- -ብ-መ-ብር-ባ-ራት ክ-ይድ -ኽእ--? ከ-- ጌ- ና- መ--- ባ--- ክ--- እ--- ? ከ-ይ ጌ- ና- መ-ብ- ባ-ራ- ክ-ይ- እ-እ- ? ------------------------------- ከመይ ጌረ ናብ መደብር ባቡራት ክኸይድ እኽእል ? 0
kem--i -ēr--nab- m--ebir--bab-r--i k---eyi-i-ih-i’--i ? k----- g--- n--- m------- b------- k-------- i------- ? k-m-y- g-r- n-b- m-d-b-r- b-b-r-t- k-h-e-i-i i-̱-’-l- ? ------------------------------------------------------- kemeyi gēre nabi medebiri baburati kiẖeyidi iẖi’ili ?
Како да идем до аеродрома? ከመይ ጌረ -ብ---ረ--------ኸ-ድ--ኽእ-? ከ-- ጌ- ና- ማ-------- ክ--- እ---- ከ-ይ ጌ- ና- ማ-ረ---ፈ-ቲ ክ-ይ- እ-እ-? ------------------------------ ከመይ ጌረ ናብ ማዕረፎ-ነፈርቲ ክኸይድ እኽእል? 0
ke-----g-r----bi ---------ne-e---- k-ẖ-yi---ih-i’i-i? k----- g--- n--- m---------------- k-------- i-------- k-m-y- g-r- n-b- m-‘-r-f---e-e-i-ī k-h-e-i-i i-̱-’-l-? ------------------------------------------------------ kemeyi gēre nabi ma‘irefo-neferitī kiẖeyidi iẖi’ili?
Како да идем до центра града? ከ-ይ -ረ-ና-----ል ከተ--ክ--ድ ---ል? ከ-- ጌ- ና- ማ--- ከ-- ክ--- እ---- ከ-ይ ጌ- ና- ማ-ከ- ከ-ማ ክ-ይ- እ-እ-? ----------------------------- ከመይ ጌረ ናብ ማእከል ከተማ ክኸይድ እኽእል? 0
k-mey- g-re---b- m-’---li ke---a--------di -ẖ--i-i? k----- g--- n--- m------- k----- k-------- i-------- k-m-y- g-r- n-b- m-’-k-l- k-t-m- k-h-e-i-i i-̱-’-l-? ---------------------------------------------------- kemeyi gēre nabi ma’ikeli ketema kiẖeyidi iẖi’ili?
Требам такси. ኣ--ታክ---ል--------። ኣ- ታ-- የ----- ኣ- ። ኣ- ታ-ሲ የ-ድ-የ- ኣ- ። ------------------ ኣነ ታክሲ የልድልየኒ ኣሎ ። 0
ane---k-sī--eli-i-iy--ī --- ። a-- t----- y----------- a-- ። a-e t-k-s- y-l-d-l-y-n- a-o ። ----------------------------- ane takisī yelidiliyenī alo ።
Требам план града. ኣነ ናይ---- ፕ----ድልየ----። ኣ- ና- ከ-- ፕ-- የ---- ኣ-- ኣ- ና- ከ-ማ ፕ-ን የ-ል-ኒ ኣ-። ----------------------- ኣነ ናይ ከተማ ፕላን የድልየኒ ኣሎ። 0
an----y--ketem- p--an---ed---yen---lo። a-- n--- k----- p----- y--------- a--- a-e n-y- k-t-m- p-l-n- y-d-l-y-n- a-o- -------------------------------------- ane nayi ketema pilani yediliyenī alo።
Требам хотел. ኣነ --ል የ--የ--ኣ-። ኣ- ሆ-- የ---- ኣ-- ኣ- ሆ-ል የ-ል-ኒ ኣ-። ---------------- ኣነ ሆተል የድልየኒ ኣሎ። 0
a-e-h--el- -edi-----ī ---። a-- h----- y--------- a--- a-e h-t-l- y-d-l-y-n- a-o- -------------------------- ane hoteli yediliyenī alo።
Хтео / хтела бих изнајмити ауто. ኣነ መ-- --ረ---የ። ኣ- መ-- ክ-- ደ--- ኣ- መ-ና ክ-ረ ደ-የ- --------------- ኣነ መኪና ክኻረ ደልየ። 0
an-------a -i-̱-r--de----። a-- m----- k------ d------ a-e m-k-n- k-h-a-e d-l-y-። -------------------------- ane mekīna kiẖare deliye።
Овде је моја кредитна картица. ክርዲ---ድ---- ኣ-- እ-ሀለ። ክ------ ና-- ኣ-- እ---- ክ-ዲ-ካ-ድ ና-ይ ኣ-ዚ እ-ሀ-። --------------------- ክርዲትካርድ ናተይ ኣብዚ እንሀለ። 0
ki-i---i--r------teyi ab--ī i---ā-e። k------------- n----- a---- i------- k-r-d-t-k-r-d- n-t-y- a-i-ī i-i-ā-e- ------------------------------------ kiridītikaridi nateyi abizī inihāle።
Овде је моја возачка дозвола. ፍቓድ -ዝዋር--ይ--ብ-----ለ። ፍ-- ም------ ኣ-- እ---- ፍ-ድ ም-ዋ-ና-ይ ኣ-ዚ እ-ሀ-። --------------------- ፍቓድ ምዝዋርናተይ ኣብዚ እንሀለ። 0
fik--a-i miz-wa-----eyi---iz--inihāl-። f------- m------------- a---- i------- f-k-’-d- m-z-w-r-n-t-y- a-i-ī i-i-ā-e- -------------------------------------- fiḵ’adi miziwarinateyi abizī inihāle።
Шта се има видети у граду? ኣ-------ን-ይ --- --? ኣ- ከ-- እ--- ዝ-- ኣ-- ኣ- ከ-ማ እ-ታ- ዝ-አ ኣ-? ------------------- ኣብ ከተማ እንታይ ዝርአ ኣሎ? 0
ab- k--e----ni---- z--i’ā-a-o? a-- k----- i------ z----- a--- a-i k-t-m- i-i-a-i z-r-’- a-o- ------------------------------ abi ketema initayi ziri’ā alo?
Идите у стари град. ና-ቲ -ቢ--ተማ---። ና-- ዓ- ከ-- ኪ-- ና-ቲ ዓ- ከ-ማ ኪ-። -------------- ናብቲ ዓቢ ከተማ ኪዱ። 0
nab----‘a-ī-k-t-ma--īdu። n----- ‘--- k----- k---- n-b-t- ‘-b- k-t-m- k-d-። ------------------------ nabitī ‘abī ketema kīdu።
Направите обилазак града. ናብ-ከተ--ዙ-ት--በ--ኢኹም። ና- ከ-- ዙ-- ግ-- ኢ--- ና- ከ-ማ ዙ-ት ግ-ሩ ኢ-ም- ------------------- ናብ ከተማ ዙረት ግበሩ ኢኹም። 0
n-b- ---em--z-reti-gib--u---̱---። n--- k----- z----- g----- ī------ n-b- k-t-m- z-r-t- g-b-r- ī-̱-m-። --------------------------------- nabi ketema zureti giberu īẖumi።
Идите до луке. ና---ደብ---። ና- ወ-- ኪ-- ና- ወ-ብ ኪ-። ---------- ናብ ወደብ ኪዱ። 0
n-b--we-ebi k---። n--- w----- k---- n-b- w-d-b- k-d-። ----------------- nabi wedebi kīdu።
Направите обилазак лукe. ሓ- -ይ--ደ--ዙ-- -በ- ኢኹም። ሓ- ና- ወ-- ዙ-- ግ-- ኢ--- ሓ- ና- ወ-ብ ዙ-ት ግ-ሩ ኢ-ም- ---------------------- ሓደ ናይ ወደብ ዙረት ግበሩ ኢኹም። 0
ḥad--nayi-wed--i--ur--i --ber- īẖ--i። h---- n--- w----- z----- g----- ī------ h-a-e n-y- w-d-b- z-r-t- g-b-r- ī-̱-m-። --------------------------------------- ḥade nayi wedebi zureti giberu īẖumi።
Које још знаменитости постоје? ብዝ-ረፈ እ--ይ ት-ኢ- -ሎ? ብ---- እ--- ት--- ኣ-- ብ-ተ-ፈ እ-ታ- ት-ኢ- ኣ-? ------------------- ብዝተረፈ እንታይ ትርኢት ኣሎ? 0
bi--te-----i---a-i--iri’--i-a--? b--------- i------ t------- a--- b-z-t-r-f- i-i-a-i t-r-’-t- a-o- -------------------------------- biziterefe initayi tiri’īti alo?

Преузимање МП3 (.зип фајлови)

Није пронађен ниједан видео!

Словенски језици

Словенске језике говори око 300 милиона људи. Они спадају у индоевропске језике. Постоји око 20 словенских језика. Најзначајнији је руски. Руски је матерњи језик преко 150 милиона људи. Следе пољски и украјински са по 50 милиона људи који их говоре. У лингвистици се словенски језици деле на три групе. Западнословенске, источнословенске и јужнословенске језике. Западнословенски језици су пољски, чешки и словачки. Руски, украјински и белоруски су источнословенски језици. Јужнословенски језици су српски, хрватски и бугарски. Осим ових, постоје и многи други словенски језици. Али њих говори релативно мали број људи. Словенски језици имају корен у једном заједничком протојезику. Из њега су се развили други језици и то релативно касно. Они су, дакле, млађи од романских и германских језика. Већи део речника словенских језика је врло сличан. То је зато што су се релативно касно одвојили у засебне језике. Научници сматрају да су словенски језици конзервативни. Ово значи да су задржали релативно много старих структура. Други индоевропски језици су изгубили ове старе форме. Та чињеница словенске језике чини врло занимљивим за проучавање. Њиховим изучавањем може се доћи до сазнања о старијим језицима. Научници се надају да ће путем овога моћи да реконструишу индоевропски језик. Једна од карактеристика словенских језика су малобројни вокали. Сем тога, има много звукова који се у другим језицима уопште не појављују. То има за последицу да многи западни Европљани често имају проблеме саизговором ових језика. Али, не брините - све ће бити у реду; на пољском: Wszystko będzie dobrze!
Да ли си знао?
Хрватски је јужнословенски језик. У блиском је сродству са српским, босанским и црногорским језиком. Говорници ових језика могу се без проблема међусобно споразумевати. Пуно језикословаца су стога мишљења да хрватски уопште није посебан језик. Посматрају га као једну од пуно иначица српскохрватског. Око 7 милиона људи у свету говори хрватски. Језик користи латинска слова. Укључујући неке посебне знакове, хрватска абецеда има укупно 30 слова. Правопис стриктно следи изговор речи. То важи и за речи које су преузете из других језика. Акцент речи хрватског језика је мелодијски. То значи да је код нагласка одлучујућа висина слогова. Граматика има седам падежа и није баш увек сасвим једноставна. Исплати се, међутим, научити хрватски језик. Хрватска је предивна земља за одмор!