Рјечник

sr У граду   »   uk У місті

25 [двадесет и пет]

У граду

У граду

25 [двадцять п’ять]

25 [dvadtsyatʹ pʺyatʹ]

У місті

[U misti]

Изаберите како желите да видите превод:   
српски украјински Игра Више
Хтео / хтела бих до железничке станице. Я х---- б- / х----- б н- в-----. Я хотів би / хотіла б на вокзал. 0
Y- k----- b- / k------ b n- v-----. YA k----- b- / k------ b n- v-----. YA khotiv by / khotila b na vokzal. Y- k-o-i- b- / k-o-i-a b n- v-k-a-. -------------/--------------------.
Хтео / хтела бих до аеродрома. Я х---- б- / х----- б д- а--------. Я хотів би / хотіла б до аеропорту. 0
Y- k----- b- / k------ b d- a--------. YA k----- b- / k------ b d- a--------. YA khotiv by / khotila b do aeroportu. Y- k-o-i- b- / k-o-i-a b d- a-r-p-r-u. -------------/-----------------------.
Хтео / хтела бих до центра града. Я х---- б- / х----- б в ц---- м----. Я хотів би / хотіла б в центр міста. 0
Y- k----- b- / k------ b v t----- m----. YA k----- b- / k------ b v t----- m----. YA khotiv by / khotila b v tsentr mista. Y- k-o-i- b- / k-o-i-a b v t-e-t- m-s-a. -------------/-------------------------.
Како да идем до железничке станице? Як д-------- н- в-----? Як дістатися на вокзал? 0
Y-- d--------- n- v-----? Ya- d--------- n- v-----? Yak distatysya na vokzal? Y-k d-s-a-y-y- n- v-k-a-? ------------------------?
Како да идем до аеродрома? Як д-------- д- а--------? Як дістатися до аеропорту? 0
Y-- d--------- d- a--------? Ya- d--------- d- a--------? Yak distatysya do aeroportu? Y-k d-s-a-y-y- d- a-r-p-r-u? ---------------------------?
Како да идем до центра града? Як д-------- д- ц----- м----? Як дістатися до центру міста? 0
Y-- d--------- d- t------ m----? Ya- d--------- d- t------ m----? Yak distatysya do tsentru mista? Y-k d-s-a-y-y- d- t-e-t-u m-s-a? -------------------------------?
Требам такси. Ме-- п------- т----. Мені потрібне таксі. 0
M--- p------- t----. Me-- p------- t----. Meni potribne taksi. M-n- p-t-i-n- t-k-i. -------------------.
Требам план града. Ме-- п------- м--- м----. Мені потрібна мапа міста. 0
M--- p------- m--- m----. Me-- p------- m--- m----. Meni potribna mapa mista. M-n- p-t-i-n- m-p- m-s-a. ------------------------.
Требам хотел. Ме-- п------- г-----. Мені потрібен готель. 0
M--- p------- h-----. Me-- p------- h-----. Meni potriben hotelʹ. M-n- p-t-i-e- h-t-l-. --------------------.
Хтео / хтела бих изнајмити ауто. Я х---- б- / х----- б н------ а---------. Я хотів би / хотіла б найняти автомобіль. 0
Y- k----- b- / k------ b n--̆n---- a---------. YA k----- b- / k------ b n-------- a---------. YA khotiv by / khotila b nay̆nyaty avtomobilʹ. Y- k-o-i- b- / k-o-i-a b n-y̆n-a-y a-t-m-b-l-. -------------/--------------̆----------------.
Овде је моја кредитна картица. Ос- м-- к------- к-----. Ось моя кредитна картка. 0
O-- m--- k------- k-----. Os- m--- k------- k-----. Osʹ moya kredytna kartka. O-ʹ m-y- k-e-y-n- k-r-k-. ------------------------.
Овде је моја возачка дозвола. Ос- м-- п----. Ось мої права. 0
O-- m--̈ p----. Os- m--- p----. Osʹ moï prava. O-ʹ m-ï p-a-a. -------̈------.
Шта се има видети у граду? Що м---- о------- в м----? Що можна оглянути в місті? 0
S---- m----- o-------- v m----? Sh--- m----- o-------- v m----? Shcho mozhna ohlyanuty v misti? S-c-o m-z-n- o-l-a-u-y v m-s-i? ------------------------------?
Идите у стари град. Ід--- в с---- м----. Ідіть в старе місто. 0
I---- v s---- m----. Id--- v s---- m----. Iditʹ v stare misto. I-i-ʹ v s-a-e m-s-o. -------------------.
Направите обилазак града. Ві------ у----- в е-------- д- м----. Візьміть участь в екскурсії до міста. 0
V------- u------ v e--------̈ d- m----. Vi------ u------ v e--------- d- m----. Vizʹmitʹ uchastʹ v ekskursiï do mista. V-z-m-t- u-h-s-ʹ v e-s-u-s-ï d- m-s-a. ----------------------------̈---------.
Идите до луке. Ід--- д- п----. Ідіть до порту. 0
I---- d- p----. Id--- d- p----. Iditʹ do portu. I-i-ʹ d- p-r-u. --------------.
Направите обилазак лукe. Ві------ у----- в е-------- д- п----. Візьміть участь в екскурсії до порту. 0
V------- u------ v e--------̈ d- p----. Vi------ u------ v e--------- d- p----. Vizʹmitʹ uchastʹ v ekskursiï do portu. V-z-m-t- u-h-s-ʹ v e-s-u-s-ï d- p-r-u. ----------------------------̈---------.
Које још знаменитости постоје? Як- є щ- в------- м----? Які є ще визначні місця? 0
Y--- y- s---- v-------- m------? Ya-- y- s---- v-------- m------? Yaki ye shche vyznachni mistsya? Y-k- y- s-c-e v-z-a-h-i m-s-s-a? -------------------------------?

Словенски језици

Словенске језике говори око 300 милиона људи. Они спадају у индоевропске језике. Постоји око 20 словенских језика. Најзначајнији је руски. Руски је матерњи језик преко 150 милиона људи. Следе пољски и украјински са по 50 милиона људи који их говоре. У лингвистици се словенски језици деле на три групе. Западнословенске, источнословенске и јужнословенске језике. Западнословенски језици су пољски, чешки и словачки. Руски, украјински и белоруски су источнословенски језици. Јужнословенски језици су српски, хрватски и бугарски. Осим ових, постоје и многи други словенски језици. Али њих говори релативно мали број људи. Словенски језици имају корен у једном заједничком протојезику. Из њега су се развили други језици и то релативно касно. Они су, дакле, млађи од романских и германских језика. Већи део речника словенских језика је врло сличан. То је зато што су се релативно касно одвојили у засебне језике. Научници сматрају да су словенски језици конзервативни. Ово значи да су задржали релативно много старих структура. Други индоевропски језици су изгубили ове старе форме. Та чињеница словенске језике чини врло занимљивим за проучавање. Њиховим изучавањем може се доћи до сазнања о старијим језицима. Научници се надају да ће путем овога моћи да реконструишу индоевропски језик. Једна од карактеристика словенских језика су малобројни вокали. Сем тога, има много звукова који се у другим језицима уопште не појављују. То има за последицу да многи западни Европљани често имају проблеме саизговором ових језика. Али, не брините - све ће бити у реду; на пољском: Wszystko będzie dobrze!
Да ли си знао?
Хрватски је јужнословенски језик. У блиском је сродству са српским, босанским и црногорским језиком. Говорници ових језика могу се без проблема међусобно споразумевати. Пуно језикословаца су стога мишљења да хрватски уопште није посебан језик. Посматрају га као једну од пуно иначица српскохрватског. Око 7 милиона људи у свету говори хрватски. Језик користи латинска слова. Укључујући неке посебне знакове, хрватска абецеда има укупно 30 слова. Правопис стриктно следи изговор речи. То важи и за речи које су преузете из других језика. Акцент речи хрватског језика је мелодијски. То значи да је код нагласка одлучујућа висина слогова. Граматика има седам падежа и није баш увек сасвим једноставна. Исплати се, међутим, научити хрватски језик. Хрватска је предивна земља за одмор!