Рјечник

sr У хотелу – долазак   »   et Hotellis – saabumine

27 [двадесет и седам]

У хотелу – долазак

У хотелу – долазак

27 [kakskümmend seitse]

Hotellis – saabumine

Изаберите како желите да видите превод:   
српски естонски Игра Више
Имате ли слободну собу? Ka--t-il-o- -hte---b--t--a? K__ t___ o_ ü___ v___ t____ K-s t-i- o- ü-t- v-b- t-b-? --------------------------- Kas teil on ühte vaba tuba? 0
Резервисао / Резервисала сам једну собу. M--r--er-e--isin-toa. M_ r____________ t___ M- r-s-r-e-r-s-n t-a- --------------------- Ma reserveerisin toa. 0
Моје име је Милер. Mu--im- -n---l-e-. M_ n___ o_ M______ M- n-m- o- M-l-e-. ------------------ Mu nimi on Müller. 0
Требам једнокреветну собу. Mul--n -a-a-ü-e-t---ba. M__ o_ v___ ü____ t____ M-l o- v-j- ü-e-t t-b-. ----------------------- Mul on vaja ühest tuba. 0
Требам двокреветну собу. Mu- o- -a-a -----t-t-ba. M__ o_ v___ k_____ t____ M-l o- v-j- k-h-s- t-b-. ------------------------ Mul on vaja kahest tuba. 0
Колико кошта соба за једну ноћ? Kui -alju -aks-- tub--ö--k---a? K__ p____ m_____ t___ ö_ k_____ K-i p-l-u m-k-a- t-b- ö- k-h-a- ------------------------------- Kui palju maksab tuba öö kohta? 0
Хтео / хтела бих једну собу са купатилом. Ma----vi-sin----ni-- tu-a. M_ s________ v______ t____ M- s-o-i-s-n v-n-i-a t-b-. -------------------------- Ma sooviksin vanniga tuba. 0
Хтео / хтела бих једну собу са тушем. M- -o-vik--- duš--a -u-a. M_ s________ d_____ t____ M- s-o-i-s-n d-š-g- t-b-. ------------------------- Ma sooviksin dušiga tuba. 0
Могу ли видети собу? Kas-m--s---si--tuba --h-? K__ m_ s______ t___ n____ K-s m- s-a-s-n t-b- n-h-? ------------------------- Kas ma saaksin tuba näha? 0
Има ли овде гаража? K-- -i-- on--a--a-? K__ s___ o_ g______ K-s s-i- o- g-r-a-? ------------------- Kas siin on garaaž? 0
Има ли овде сеф? Kas -ii--o- ----? K__ s___ o_ s____ K-s s-i- o- s-i-? ----------------- Kas siin on seif? 0
Има ли овде факс? Kas ---- o- -aks? K__ s___ o_ f____ K-s s-i- o- f-k-? ----------------- Kas siin on faks? 0
Добро, узећу собу. H-st----a v-ta- se-le-to-. H_____ m_ v____ s____ t___ H-s-i- m- v-t-n s-l-e t-a- -------------------------- Hästi, ma võtan selle toa. 0
Овде су кључеви. Siin-o----t--d. S___ o_ v______ S-i- o- v-t-e-. --------------- Siin on võtmed. 0
Овде је мој пртљаг. Si-n-----u paga-. S___ o_ m_ p_____ S-i- o- m- p-g-s- ----------------- Siin on mu pagas. 0
У колико часова је доручак? Mis----- -a-b--o-miku--ök- -üüa? M__ k___ s___ h___________ s____ M-s k-l- s-a- h-m-i-u-ö-k- s-ü-? -------------------------------- Mis kell saab hommikusööki süüa? 0
У колико часова је ручак? M-- -ell-sa-b------t-sü--? M__ k___ s___ l_____ s____ M-s k-l- s-a- l-u-a- s-ü-? -------------------------- Mis kell saab lõunat süüa? 0
У колико часова је вечера? M-- kel- -----õht----s-üa? M__ k___ s___ õ_____ s____ M-s k-l- s-a- õ-t-s- s-ü-? -------------------------- Mis kell saab õhtust süüa? 0

Преузимање МП3 (.зип фајлови)

МП3 српски + естонски (1-100) МП3 естонски (1-100)
Није пронађен ниједан видео!

Паузе су важне за успешно учење

Они који желе да имају успеха у учењу, треба да чешће праве паузу. До овога су дошле најновије научне студије. Научници су испитивали фазе процеса учења. При том су симулирали различите ситуације учења. Информацију најбоље апсорбујемо у малим деловима. Ово нам каже да не би требало да одједном много учимо. Између наставних јединица увек треба да се кратко одморимо. Успех у учењу такође зависи од биохемијских процеса. Ради се о биохемијским процесима у мозгу. Они одређују оптимални темпо учења. Док учимо нешто ново, у мозгу се излучују извесни ензими. Они утичу на активност наших можданих ћелија. У том процесу посебну улогу имају два одређена ензима Они се излучују када се савлађују нови садржаји. Но, они се не излучују једновремено. Њихово дејство се развија са извесним временским размаком. Најбоље резултате у учењу постижемо када су оба ензима присутна. Уколико се чешће одмарамо, успех се увећава. Зато има смисла варирати дужину трајања појединих фаза учења. Дужина одмора такође треба да варира. Оптимално је правити две паузе, не дуже од десет минута. После тога, једну паузу од пет минута. Онда треба да се одморимо барем пола сата. Током ових пауза наш мозак боље памти нове садржаје. Док се одмарате, треба да напустите радно место. Добра идеја је и да се у паузама крећете. Према томе: кад учите, прошетајте! При том немојте имати грижу савести - ви и даље учите!
Да ли си знао?
Литвански спада у балтичке језике. Говори га више од 3 милиона људи. Они живе у Литванији, Белорусији и Пољској. Литвански је у ближем сродству само с латвијским. Иако је Литванија заиста мала земља, језик се дијели на пуно дијалеката. Литвански користи латинична слова, али има и неколико посебних знакова. Типична црта овог језика је пуно дуплих вокала. А такође има више варијаната вокала као на пример кратки, дуги и назални. Изговор литванског није тежак. Пуно тежи је нагласак јер је флексибилан. То значи да се он оријентиše према граматичком облику слова. Занимљиво је да је литвански веома архаичан језик. Сматра се да је то језик који се најмање удаљио од родитељског језика. То значи да још увек веома личи првом индоевропском језику. Ко жели да зан како су наши преци говорили, треба да учи литвански…