Рјечник

sr У хотелу – долазак   »   mk Во хотел – пристигнување

27 [двадесет и седам]

У хотелу – долазак

У хотелу – долазак

27 [дваесет и седум]

27 [dvayesyet i syedoom]

Во хотел – пристигнување

[Vo khotyel – pristigunoovaњye]

Изаберите како желите да видите превод:   
српски македонски Игра Више
Имате ли слободну собу? Им--- л- е--- с------- с---? Имате ли една слободна соба? 0
I----- l- y---- s------- s---? Im---- l- y---- s------- s---? Imatye li yedna slobodna soba? I-a-y- l- y-d-a s-o-o-n- s-b-? -----------------------------?
Резервисао / Резервисала сам једну собу. Ја- р--------- е--- с---. Јас резервирав една соба. 0
Ј-- r----------- y---- s---. Јa- r----------- y---- s---. Јas ryezyervirav yedna soba. Ј-s r-e-y-r-i-a- y-d-a s-b-. ---------------------------.
Моје име је Милер. Мо--- п------ е М----. Моето презиме е Милер. 0
M----- p-------- y- M-----. Mo---- p-------- y- M-----. Moyeto pryezimye ye Milyer. M-y-t- p-y-z-m-e y- M-l-e-. --------------------------.
Требам једнокреветну собу. Ми т---- е--- е----------- с---. Ми треба една еднокреветна соба. 0
M- t----- y---- y-------------- s---. Mi t----- y---- y-------------- s---. Mi tryeba yedna yednokryevyetna soba. M- t-y-b- y-d-a y-d-o-r-e-y-t-a s-b-. ------------------------------------.
Требам двокреветну собу. Ми т---- е--- д---------- с---. Ми треба една двокреветна соба. 0
M- t----- y---- d------------ s---. Mi t----- y---- d------------ s---. Mi tryeba yedna dvokryevyetna soba. M- t-y-b- y-d-a d-o-r-e-y-t-a s-b-. ----------------------------------.
Колико кошта соба за једну ноћ? Ко--- ч--- с----- з- е--- в----? Колку чини собата за една вечер? 0
K----- c---- s----- z- y---- v-------? Ko---- c---- s----- z- y---- v-------? Kolkoo chini sobata za yedna vyechyer? K-l-o- c-i-i s-b-t- z- y-d-a v-e-h-e-? -------------------------------------?
Хтео / хтела бих једну собу са купатилом. Ја- б- с---- / с----- е--- с--- с- б---. Јас би сакал / сакала една соба со бања. 0
Ј-- b- s---- / s----- y---- s--- s- b---. Јa- b- s---- / s----- y---- s--- s- b---. Јas bi sakal / sakala yedna soba so baњa. Ј-s b- s-k-l / s-k-l- y-d-a s-b- s- b-њ-. -------------/--------------------------.
Хтео / хтела бих једну собу са тушем. Ја- б- с---- / с----- е--- с--- с- т--. Јас би сакал / сакала една соба со туш. 0
Ј-- b- s---- / s----- y---- s--- s- t----. Јa- b- s---- / s----- y---- s--- s- t----. Јas bi sakal / sakala yedna soba so toosh. Ј-s b- s-k-l / s-k-l- y-d-a s-b- s- t-o-h. -------------/---------------------------.
Могу ли видети собу? Мо--- л- д- ј- п-------- с-----? Можам ли да ја погледнам собата? 0
M---- l- d- ј- p---------- s-----? Mo--- l- d- ј- p---------- s-----? Moʐam li da јa pogulyednam sobata? M-ʐ-m l- d- ј- p-g-l-e-n-m s-b-t-? ---------------------------------?
Има ли овде гаража? Им- л- о--- г-----? Има ли овде гаража? 0
I-- l- o---- g------? Im- l- o---- g------? Ima li ovdye guaraʐa? I-a l- o-d-e g-a-a-a? --------------------?
Има ли овде сеф? Им- л- о--- с--? Има ли овде сеф? 0
I-- l- o---- s---? Im- l- o---- s---? Ima li ovdye syef? I-a l- o-d-e s-e-? -----------------?
Има ли овде факс? Им- л- о--- ф---? Има ли овде факс? 0
I-- l- o---- f---? Im- l- o---- f---? Ima li ovdye faks? I-a l- o-d-e f-k-? -----------------?
Добро, узећу собу. До---- ќ- ј- з---- с-----. Добро, ќе ја земам собата. 0
D----, k--- ј- z----- s-----. Do---- k--- ј- z----- s-----. Dobro, kjye јa zyemam sobata. D-b-o, k-y- ј- z-e-a- s-b-t-. -----,----------------------.
Овде су кључеви. Ев- г- к--------. Еве ги клучевите. 0
Y---- g-- k------------. Ye--- g-- k------------. Yevye gui kloochyevitye. Y-v-e g-i k-o-c-y-v-t-e. -----------------------.
Овде је мој пртљаг. Ев- г- м---- б----. Еве го мојот багаж. 0
Y---- g-- m---- b-----. Ye--- g-- m---- b-----. Yevye guo moјot baguaʐ. Y-v-e g-o m-ј-t b-g-a-. ----------------------.
У колико часова је доручак? Во к---- ч---- е п--------? Во колку часот е појадокот? 0
V- k----- c----- y- p--------? Vo k----- c----- y- p--------? Vo kolkoo chasot ye poјadokot? V- k-l-o- c-a-o- y- p-ј-d-k-t? -----------------------------?
У колико часова је ручак? Во к---- ч---- е р------? Во колку часот е ручекот? 0
V- k----- c----- y- r---------? Vo k----- c----- y- r---------? Vo kolkoo chasot ye roochyekot? V- k-l-o- c-a-o- y- r-o-h-e-o-? ------------------------------?
У колико часова је вечера? Во к---- ч---- е в-------? Во колку часот е вечерата? 0
V- k----- c----- y- v----------? Vo k----- c----- y- v----------? Vo kolkoo chasot ye vyechyerata? V- k-l-o- c-a-o- y- v-e-h-e-a-a? -------------------------------?

Паузе су важне за успешно учење

Они који желе да имају успеха у учењу, треба да чешће праве паузу. До овога су дошле најновије научне студије. Научници су испитивали фазе процеса учења. При том су симулирали различите ситуације учења. Информацију најбоље апсорбујемо у малим деловима. Ово нам каже да не би требало да одједном много учимо. Између наставних јединица увек треба да се кратко одморимо. Успех у учењу такође зависи од биохемијских процеса. Ради се о биохемијским процесима у мозгу. Они одређују оптимални темпо учења. Док учимо нешто ново, у мозгу се излучују извесни ензими. Они утичу на активност наших можданих ћелија. У том процесу посебну улогу имају два одређена ензима Они се излучују када се савлађују нови садржаји. Но, они се не излучују једновремено. Њихово дејство се развија са извесним временским размаком. Најбоље резултате у учењу постижемо када су оба ензима присутна. Уколико се чешће одмарамо, успех се увећава. Зато има смисла варирати дужину трајања појединих фаза учења. Дужина одмора такође треба да варира. Оптимално је правити две паузе, не дуже од десет минута. После тога, једну паузу од пет минута. Онда треба да се одморимо барем пола сата. Током ових пауза наш мозак боље памти нове садржаје. Док се одмарате, треба да напустите радно место. Добра идеја је и да се у паузама крећете. Према томе: кад учите, прошетајте! При том немојте имати грижу савести - ви и даље учите!
Да ли си знао?
Литвански спада у балтичке језике. Говори га више од 3 милиона људи. Они живе у Литванији, Белорусији и Пољској. Литвански је у ближем сродству само с латвијским. Иако је Литванија заиста мала земља, језик се дијели на пуно дијалеката. Литвански користи латинична слова, али има и неколико посебних знакова. Типична црта овог језика је пуно дуплих вокала. А такође има више варијаната вокала као на пример кратки, дуги и назални. Изговор литванског није тежак. Пуно тежи је нагласак јер је флексибилан. То значи да се он оријентиše према граматичком облику слова. Занимљиво је да је литвански веома архаичан језик. Сматра се да је то језик који се најмање удаљио од родитељског језика. То значи да још увек веома личи првом индоевропском језику. Ко жели да зан како су наши преци говорили, треба да учи литвански…