Рјечник

sr У хотелу – долазак   »   nl In het hotel – aankomst

27 [двадесет и седам]

У хотелу – долазак

У хотелу – долазак

27 [zevenentwintig]

In het hotel – aankomst

Изаберите како желите да видите превод:   
српски холандски Игра Више
Имате ли слободну собу? Hee-- u-------mer -r--? H---- u e-- k---- v---- H-e-t u e-n k-m-r v-i-? ----------------------- Heeft u een kamer vrij? 0
Резервисао / Резервисала сам једну собу. I--heb-e-n k--e---er---r--e-d. I- h-- e-- k---- g------------ I- h-b e-n k-m-r g-r-s-r-e-r-. ------------------------------ Ik heb een kamer gereserveerd. 0
Моје име је Милер. Mijn n--m-is Mü---r. M--- n--- i- M------ M-j- n-a- i- M-l-e-. -------------------- Mijn naam is Müller. 0
Требам једнокреветну собу. Ik-h------ e---erso-ns--m-r---di-. I- h-- e-- e--------------- n----- I- h-b e-n e-n-e-s-o-s-a-e- n-d-g- ---------------------------------- Ik heb een eenpersoonskamer nodig. 0
Требам двокреветну собу. I- he- e-n t----e-s--nsk--er---d-g. I- h-- e-- t---------------- n----- I- h-b e-n t-e-p-r-o-n-k-m-r n-d-g- ----------------------------------- Ik heb een tweepersoonskamer nodig. 0
Колико кошта соба за једну ноћ? H--ve-l---st de ka-er per----h-? H------ k--- d- k---- p-- n----- H-e-e-l k-s- d- k-m-r p-r n-c-t- -------------------------------- Hoeveel kost de kamer per nacht? 0
Хтео / хтела бих једну собу са купатилом. Ik --l g---g e-n-ka-e- me--b-d. I- w-- g---- e-- k---- m-- b--- I- w-l g-a-g e-n k-m-r m-t b-d- ------------------------------- Ik wil graag een kamer met bad. 0
Хтео / хтела бих једну собу са тушем. Ik w------ag -en k-m-r m--------e. I- w-- g---- e-- k---- m-- d------ I- w-l g-a-g e-n k-m-r m-t d-u-h-. ---------------------------------- Ik wil graag een kamer met douche. 0
Могу ли видети собу? Ka--i- d--ka-er-zi-n? K-- i- d- k---- z---- K-n i- d- k-m-r z-e-? --------------------- Kan ik de kamer zien? 0
Има ли овде гаража? I--er hier---n g-rage? I- e- h--- e-- g------ I- e- h-e- e-n g-r-g-? ---------------------- Is er hier een garage? 0
Има ли овде сеф? I-----h-e- ee- -af-? I- e- h--- e-- s---- I- e- h-e- e-n s-f-? -------------------- Is er hier een safe? 0
Има ли овде факс? I------ie- een-fa-? I- e- h--- e-- f--- I- e- h-e- e-n f-x- ------------------- Is er hier een fax? 0
Добро, узећу собу. G---- ik---e--d- -amer. G---- i- n--- d- k----- G-e-, i- n-e- d- k-m-r- ----------------------- Goed, ik neem de kamer. 0
Овде су кључеви. H-er --jn -e -l--tel-. H--- z--- d- s-------- H-e- z-j- d- s-e-t-l-. ---------------------- Hier zijn de sleutels. 0
Овде је мој пртљаг. H-------m-jn ------. H--- i- m--- b------ H-e- i- m-j- b-g-g-. -------------------- Hier is mijn bagage. 0
У колико часова је доручак? H-e -a----s h-- on--ij-? H-- l--- i- h-- o------- H-e l-a- i- h-t o-t-i-t- ------------------------ Hoe laat is het ontbijt? 0
У колико часова је ручак? H---l--t--s d- l--ch? H-- l--- i- d- l----- H-e l-a- i- d- l-n-h- --------------------- Hoe laat is de lunch? 0
У колико часова је вечера? H-e-laat-is h-t-a--n-ete-? H-- l--- i- h-- a--------- H-e l-a- i- h-t a-o-d-t-n- -------------------------- Hoe laat is het avondeten? 0

Паузе су важне за успешно учење

Они који желе да имају успеха у учењу, треба да чешће праве паузу. До овога су дошле најновије научне студије. Научници су испитивали фазе процеса учења. При том су симулирали различите ситуације учења. Информацију најбоље апсорбујемо у малим деловима. Ово нам каже да не би требало да одједном много учимо. Између наставних јединица увек треба да се кратко одморимо. Успех у учењу такође зависи од биохемијских процеса. Ради се о биохемијским процесима у мозгу. Они одређују оптимални темпо учења. Док учимо нешто ново, у мозгу се излучују извесни ензими. Они утичу на активност наших можданих ћелија. У том процесу посебну улогу имају два одређена ензима Они се излучују када се савлађују нови садржаји. Но, они се не излучују једновремено. Њихово дејство се развија са извесним временским размаком. Најбоље резултате у учењу постижемо када су оба ензима присутна. Уколико се чешће одмарамо, успех се увећава. Зато има смисла варирати дужину трајања појединих фаза учења. Дужина одмора такође треба да варира. Оптимално је правити две паузе, не дуже од десет минута. После тога, једну паузу од пет минута. Онда треба да се одморимо барем пола сата. Током ових пауза наш мозак боље памти нове садржаје. Док се одмарате, треба да напустите радно место. Добра идеја је и да се у паузама крећете. Према томе: кад учите, прошетајте! При том немојте имати грижу савести - ви и даље учите!
Да ли си знао?
Литвански спада у балтичке језике. Говори га више од 3 милиона људи. Они живе у Литванији, Белорусији и Пољској. Литвански је у ближем сродству само с латвијским. Иако је Литванија заиста мала земља, језик се дијели на пуно дијалеката. Литвански користи латинична слова, али има и неколико посебних знакова. Типична црта овог језика је пуно дуплих вокала. А такође има више варијаната вокала као на пример кратки, дуги и назални. Изговор литванског није тежак. Пуно тежи је нагласак јер је флексибилан. То значи да се он оријентиše према граматичком облику слова. Занимљиво је да је литвански веома архаичан језик. Сматра се да је то језик који се најмање удаљио од родитељског језика. То значи да још увек веома личи првом индоевропском језику. Ко жели да зан како су наши преци говорили, треба да учи литвански…