Рјечник

sr У ресторану 1   »   ru В ресторане 1

29 [двадесет и девет]

У ресторану 1

У ресторану 1

29 [двадцать девять]

29 [dvadtsatʹ devyatʹ]

В ресторане 1

[V restorane 1]

Изаберите како желите да видите превод:   
српски руски Игра Више
Да ли је сто слободан? Это- сто-ик с-о---е-? Э--- с----- с-------- Э-о- с-о-и- с-о-о-е-? --------------------- Этот столик свободен? 0
E--t -to-ik-svo--de-? E--- s----- s-------- E-o- s-o-i- s-o-o-e-? --------------------- Etot stolik svoboden?
Молим Вас, хтео / хтела бих јеловник. Я-хо--л-бы /---------ы--о--о-р-т--м--ю, ----луй-т-. Я х---- б- / х----- б- п--------- м---- п---------- Я х-т-л б- / х-т-л- б- п-с-о-р-т- м-н-, п-ж-л-й-т-. --------------------------------------------------- Я хотел бы / хотела бы посмотреть меню, пожалуйста. 0
Ya k--tel-b- - k-o--l---- -osmot--tʹ -e---- po--a-uy---. Y- k----- b- / k------ b- p--------- m----- p----------- Y- k-o-e- b- / k-o-e-a b- p-s-o-r-t- m-n-u- p-z-a-u-s-a- -------------------------------------------------------- Ya khotel by / khotela by posmotretʹ menyu, pozhaluysta.
Шта можете препоручити? Чт- В- мо---- пос-ветов---? Ч-- В- м----- п------------ Ч-о В- м-ж-т- п-с-в-т-в-т-? --------------------------- Что Вы можете посоветовать? 0
Cht- Vy-mozhete-p-s--e------? C--- V- m------ p------------ C-t- V- m-z-e-e p-s-v-t-v-t-? ----------------------------- Chto Vy mozhete posovetovatʹ?
Радо бих пиво. Я----е---- ---о------ы--и-а. Я х---- б- / х----- б- п---- Я х-т-л б- / х-т-л- б- п-в-. ---------------------------- Я хотел бы / хотела бы пива. 0
Ya k---e- by - k-ote-a-b----va. Y- k----- b- / k------ b- p---- Y- k-o-e- b- / k-o-e-a b- p-v-. ------------------------------- Ya khotel by / khotela by piva.
Радо бих минералну воду. Я-хот-- ---/ хо---- -- мине-а----- --ды. Я х---- б- / х----- б- м---------- в---- Я х-т-л б- / х-т-л- б- м-н-р-л-н-й в-д-. ---------------------------------------- Я хотел бы / хотела бы минеральной воды. 0
Ya--ho--l -y ---ho-e-a--y-m---ral---y ----. Y- k----- b- / k------ b- m---------- v---- Y- k-o-e- b- / k-o-e-a b- m-n-r-l-n-y v-d-. ------------------------------------------- Ya khotel by / khotela by mineralʹnoy vody.
Радо бих сок од поморанџе. Я х-т-- б--/ --т--- -ы---ельси-о-о-о сок-. Я х---- б- / х----- б- а------------ с---- Я х-т-л б- / х-т-л- б- а-е-ь-и-о-о-о с-к-. ------------------------------------------ Я хотел бы / хотела бы апельсинового сока. 0
Ya k---e- by - --o-ela--y a--l--i--v--o--oka. Y- k----- b- / k------ b- a------------ s---- Y- k-o-e- b- / k-o-e-a b- a-e-ʹ-i-o-o-o s-k-. --------------------------------------------- Ya khotel by / khotela by apelʹsinovogo soka.
Радо бих кафу. Я хот-л--ы - ------ -- -офе. Я х---- б- / х----- б- к---- Я х-т-л б- / х-т-л- б- к-ф-. ---------------------------- Я хотел бы / хотела бы кофе. 0
Y- k-ote--b--/ k---el--b----f-. Y- k----- b- / k------ b- k---- Y- k-o-e- b- / k-o-e-a b- k-f-. ------------------------------- Ya khotel by / khotela by kofe.
Радо бих кафу са млеком. Я---т-л-бы-- -о---а б- к--- - -о----м. Я х---- б- / х----- б- к--- с м------- Я х-т-л б- / х-т-л- б- к-ф- с м-л-к-м- -------------------------------------- Я хотел бы / хотела бы кофе с молоком. 0
Ya--h---l-b--/-----el------ofe s-m--o-o-. Y- k----- b- / k------ b- k--- s m------- Y- k-o-e- b- / k-o-e-a b- k-f- s m-l-k-m- ----------------------------------------- Ya khotel by / khotela by kofe s molokom.
Са шећером, молим. С --х---м, ----л-йс-а. С с------- п---------- С с-х-р-м- п-ж-л-й-т-. ---------------------- С сахаром, пожалуйста. 0
S-sa----o-, -o---l----a. S s-------- p----------- S s-k-a-o-, p-z-a-u-s-a- ------------------------ S sakharom, pozhaluysta.
Хтео / хтела бих чај. Я-х--е- б- / --т--а бы ч--к---а-. Я х---- б- / х----- б- ч---- ч--- Я х-т-л б- / х-т-л- б- ч-ш-у ч-я- --------------------------------- Я хотел бы / хотела бы чашку чая. 0
Ya---ot-- -y-/ ---tel- -y -h--hku--h--a. Y- k----- b- / k------ b- c------ c----- Y- k-o-e- b- / k-o-e-a b- c-a-h-u c-a-a- ---------------------------------------- Ya khotel by / khotela by chashku chaya.
Хтео / хтела бих чај са лимуном. Я--оте- бы-/---те----- ---ку -ая---л-м---м. Я х---- б- / х----- б- ч---- ч-- с л------- Я х-т-л б- / х-т-л- б- ч-ш-у ч-я с л-м-н-м- ------------------------------------------- Я хотел бы / хотела бы чашку чая с лимоном. 0
Ya kho-el-by /--hote-a-b- ------- ---ya s l--onom. Y- k----- b- / k------ b- c------ c---- s l------- Y- k-o-e- b- / k-o-e-a b- c-a-h-u c-a-a s l-m-n-m- -------------------------------------------------- Ya khotel by / khotela by chashku chaya s limonom.
Хтео / хтела бих чај са млеком. Я ---ел-бы /---т--а бы-ча--- чая ---ол--ом. Я х---- б- / х----- б- ч---- ч-- с м------- Я х-т-л б- / х-т-л- б- ч-ш-у ч-я с м-л-к-м- ------------------------------------------- Я хотел бы / хотела бы чашку чая с молоком. 0
Ya -----l-b- - k----la by--has-k--cha---s-----kom. Y- k----- b- / k------ b- c------ c---- s m------- Y- k-o-e- b- / k-o-e-a b- c-a-h-u c-a-a s m-l-k-m- -------------------------------------------------- Ya khotel by / khotela by chashku chaya s molokom.
Имате ли цигарете? У---с ---ь-с-гареты? У В-- е--- с-------- У В-с е-т- с-г-р-т-? -------------------- У Вас есть сигареты? 0
U---s--e-----ig----y? U V-- y---- s-------- U V-s y-s-ʹ s-g-r-t-? --------------------- U Vas yestʹ sigarety?
Имате ли пепељару? У В-с---т---е----н--а? У В-- е--- п---------- У В-с е-т- п-п-л-н-ц-? ---------------------- У Вас есть пепельница? 0
U--a- y--tʹ-----l--itsa? U V-- y---- p----------- U V-s y-s-ʹ p-p-l-n-t-a- ------------------------ U Vas yestʹ pepelʹnitsa?
Имате ли ватре? Мо-но --и-ури--? М---- п--------- М-ж-о п-и-у-и-ь- ---------------- Можно прикурить? 0
M-zh-o-p----rit-? M----- p--------- M-z-n- p-i-u-i-ʹ- ----------------- Mozhno prikuritʹ?
Недостаје ми виљушка. У -ен- -е---илки. У м--- н-- в----- У м-н- н-т в-л-и- ----------------- У меня нет вилки. 0
U-me--a net--ilk-. U m---- n-- v----- U m-n-a n-t v-l-i- ------------------ U menya net vilki.
Недостаје ми нож. У---н--н-т-н---. У м--- н-- н---- У м-н- н-т н-ж-. ---------------- У меня нет ножа. 0
U-m-n-a-net no-h-. U m---- n-- n----- U m-n-a n-t n-z-a- ------------------ U menya net nozha.
Недостаје ми кашика. У ме-я-н----о-ки. У м--- н-- л----- У м-н- н-т л-ж-и- ----------------- У меня нет ложки. 0
U menya --t--oz-k-. U m---- n-- l------ U m-n-a n-t l-z-k-. ------------------- U menya net lozhki.

Преузимање МП3 (.зип фајлови)

Није пронађен ниједан видео!

Граматика спречава лажи!

Сваки језик има посебне одлике. Неки језици имају карактеристике које су јединствене. У такве језике спада трио. Трио је језик којим се споразумевају урођеници у Јужној Америци. Око 2.000 људи из Бразила и Суринама говоре овим језиком. То што трио чини особитим је његова граматика. Зато што оне који се њиме служе приморава да увек говоре истину. Ово се може захвалити такозваном фрустративном завршетку. То је наставак којим завршава сваки глагол. Он нам показује до које мере је реченица истинита. Ево једноставног примера како ово функционише. Узмимо реченицу Дете је отишло у школу. У језику трио се глагол мора завршити на одређени начин. Захваљујући том завршетку види се да ли смо дете лично видели како је отишло у школу. Особа такође може казати да је чула да је дете отишло у школу. Или може уз помоћ извесног завршетка тог истог глагола изразити да зна да је у питању лаж. Значи, онај ко се овим језиком служи мора се у тренутку говора обавезати. Односно, он мора другима саопштити у коликој мери је његов исказ истинит. Захваљујући томе, он ништа не може прећутати или улепшати. Уколико онај који говори трио изостави овај завршетак, сматраће га лажовом. Званични језик Суринама је холандски. Превођење са холандског на трио је врло проблематично. Ово стога што је већина језика много мање прецизна. Тиме се омогућују нејасноће око изговореног. Зато преводиоци не воде увек рачуна о томе да се обавежу. Ово отежава комуникацију са људима који говоре трио. Можда овај фрустратив не би био лош и у другим језицима?! И не само у језику политике...
Да ли си знао?
Македонски је матерњи језик око 2 милиона људи. Спада у јужнословенске језике. Највише је сродан с бугарским. Говорници ова два језика могу без проблема разговарати једни с другима. У писаном облику ова два језика се више међусобно разликују. У Македонији је одувек живело пуно различитих народности. То се, наравно, одразило и на језик земље. На језик је утицало пуно других језика. Суседна Србија је током дугих година оставила посебно снажан печат на македонски језик. Лексички фонд садржи пуно појмова из руског, турског и енглеског. Једна тако велика језичка разноликост не постоји у пуно земаља. Зато је македонском требало дуго времена да га се призна као посебан језик. И македонска књижевност је из овог разлога пуно трпела. У међувремену се македонски етаблирао као стандардни језик. Па је стога важан део македонског идентитета.