Рјечник

sr У ресторану 3   »   af In die restaurant 3

31 [тридесет и један]

У ресторану 3

У ресторану 3

31 [een en dertig]

In die restaurant 3

Изаберите како желите да видите превод:   
српски африкански Игра Више
Хтео / хтела бих предјело. Ek---l----ag--n--oo--e--g hê. E- w-- g---- ’- v-------- h-- E- w-l g-a-g ’- v-o-g-r-g h-. ----------------------------- Ek wil graag ’n voorgereg hê. 0
Хтео / хтела бих салату. E--w-l-gra-g ----la-i -ê. E- w-- g---- ’- s---- h-- E- w-l g-a-g ’- s-a-i h-. ------------------------- Ek wil graag ’n slaai hê. 0
Хтео / хтела бих једну супу. E- w-l-gr--- -o--hê. E- w-- g---- s-- h-- E- w-l g-a-g s-p h-. -------------------- Ek wil graag sop hê. 0
Хтео / хтела бих десерт. E---i- gr----n---r---h-. E- w-- g---- n------ h-- E- w-l g-a-g n-g-r-g h-. ------------------------ Ek wil graag nagereg hê. 0
Хтео / хтела бих сладолед са шлагом. E- -----r--g roo-ys-m-t r--m -ê. E- w-- g---- r----- m-- r--- h-- E- w-l g-a-g r-o-y- m-t r-o- h-. -------------------------------- Ek wil graag roomys met room hê. 0
Хтео / хтела бих воће или сир. E--w-- gra-g vr--t--o--ka-- h-. E- w-- g---- v----- o- k--- h-- E- w-l g-a-g v-u-t- o- k-a- h-. ------------------------------- Ek wil graag vrugte of kaas hê. 0
Хтели / хтеле бисмо доручковати. On- ------a---ont-yt h-. O-- w-- g---- o----- h-- O-s w-l g-a-g o-t-y- h-. ------------------------ Ons wil graag ontbyt hê. 0
Хтели / хтеле бисмо ручати. O----i----aa- mi-dag--- -ê. O-- w-- g---- m-------- h-- O-s w-l g-a-g m-d-a-e-e h-. --------------------------- Ons wil graag middagete hê. 0
Хтели / хтеле бисмо вечерати. O-s --l g-a-g-aan-et- hê. O-- w-- g---- a------ h-- O-s w-l g-a-g a-n-e-e h-. ------------------------- Ons wil graag aandete hê. 0
Шта бисте хтели / хтеле за доручак? Wa----l ---ir -n-b-t -ê? W-- w-- u v-- o----- h-- W-t w-l u v-r o-t-y- h-? ------------------------ Wat wil u vir ontbyt hê? 0
Кајзерице с мармеладом и медом? Brood--l-e-j----m-t k-nfyt -n heu----? B-------------- m-- k----- e- h------- B-o-d-o-l-t-i-s m-t k-n-y- e- h-u-i-g- -------------------------------------- Broodrolletjies met konfyt en heuning? 0
Тост с кобасицом и сиром? R-o-t-rb-----m----o---en k-a-? R----------- m-- w--- e- k---- R-o-t-r-r-o- m-t w-r- e- k-a-? ------------------------------ Roosterbrood met wors en kaas? 0
Кувано јаје? ’- ------te e---? ’- G------- e---- ’- G-k-o-t- e-e-? ----------------- ’n Gekookte eier? 0
Јаје на око? ’- G-bak----ier? ’- G------ e---- ’- G-b-k-e e-e-? ---------------- ’n Gebakte eier? 0
Омлет? ’- Ome--t? ’- O------ ’- O-e-e-? ---------- ’n Omelet? 0
Молим још један јогурт. N-- ---j-gu-t, a--e-----. N-- ’- j------ a--------- N-g ’- j-g-r-, a-s-b-i-f- ------------------------- Nog ’n jogurt, asseblief. 0
Молим још соли и бибера. N----ou---- -ep-r--a-s--l-ef. N-- s--- e- p----- a--------- N-g s-u- e- p-p-r- a-s-b-i-f- ----------------------------- Nog sout en peper, asseblief. 0
Молим још једну чашу воде. No--’- gla--w---r, a-s-blief. N-- ’- g--- w----- a--------- N-g ’- g-a- w-t-r- a-s-b-i-f- ----------------------------- Nog ’n glas water, asseblief. 0

Преузимање МП3 (.зип фајлови)

Није пронађен ниједан видео!

Свако може да научи да успешно говори!

Говорење је релативно лако. Успешно говорење је далеко теже. Како нешто кажемо је много важније од тога шта кажемо. Ово су показале различите студије. Слушалац несвесно обраћа пажњу на извесне одлике говора. На тај начин можемо утицати на то да ли ће наш говор бити добро примљен или не. Довољно је да само водимо рачуна о томе како говоримо. Ово се односи и на наш говор тела. Он мора бити аутентичан и одговарати нашој личности. И глас је при том врло важан, јер и он се оцењује. Када су у питању мушкарци, дубоки глас им доноси предност. Говорник с дубоким гласом чини се компетентнији и суверенији. Варијација гласа, напротив, нема никаквог ефекта. Зато је брзина говора веома важна. Успех разговора испитиван је у разним огледима. Успешан говор је способност убеђивања других. Онај ко жели да друге убеди у нешто ни у ком случају не сме брзо говорити. У противном, ствараће утисак неискрености. Говорити споро такође није добро. Људи који говоре врло споро стварају утисак да су неинтелигентни. Зато је најбоље говорити умереном брзином. Идеалне су 3,5 речи у секунди. У говору су паузе такође врло важне. Оне чине да наш говор делује природније, те му је лакше веровати. Резултат је да нам слушаоци верују. Идеално је правити четири до пет станки у минути. Значи, настојте да боље контролишете свој говор! И следећи разговор за посао може да почне ...
Да ли си знао?
Норвешки је северногермански језик. То је матерњи језик око 5 милиона људи. Посебна одлика норвешког је да се састоји од два стандардна варијетета: бокмала и нинорска. То значи да постоје два призната норвешка језика. Оба се равноправно користе у управи, у школама и у медијима. Због разуђености земље дуго се није могао створити стандардни језик. Тако су се одржали дијалекти и развили су се независно један од другог. Али сваки Норвежанин разуме све локалне дијалекте и оба службена језика. За изговор норвешког језика нема утврђених правила. Разлог томе је што се обје иначице претежно пишу. Већином се говори локални дијалекат. Норвешки је веома сличан данском и шведском. Говорници ових језика разумрју се међусобно без већих проблема. Норвешки је, значи, интересантан језик... А свако може да одабере који норвешки жели да учи!