Рјечник

sr У ресторану 3   »   fi Ravintolassa 3

31 [тридесет и један]

У ресторану 3

У ресторану 3

31 [kolmekymmentäyksi]

Ravintolassa 3

Изаберите како желите да видите превод:   
српски фински Игра Више
Хтео / хтела бих предјело. Halu---i---lk-r-u-n. H-------- a--------- H-l-a-s-n a-k-r-u-n- -------------------- Haluaisin alkuruuan. 0
Хтео / хтела бих салату. Halua-s---sa---ti-. H-------- s-------- H-l-a-s-n s-l-a-i-. ------------------- Haluaisin salaatin. 0
Хтео / хтела бих једну супу. H-lu-i--n keit-n. H-------- k------ H-l-a-s-n k-i-o-. ----------------- Haluaisin keiton. 0
Хтео / хтела бих десерт. Hal--is-- j---ir-u--. H-------- j---------- H-l-a-s-n j-l-i-u-a-. --------------------- Haluaisin jälkiruuan. 0
Хтео / хтела бих сладолед са шлагом. H---a-s-----ätel-- k-r-a-aahdo-la. H-------- j------- k-------------- H-l-a-s-n j-ä-e-ö- k-r-a-a-h-o-l-. ---------------------------------- Haluaisin jäätelöä kermavaahdolla. 0
Хтео / хтела бих воће или сир. H--ua--in---d-l-i- t-i--u---oa. H-------- h------- t-- j------- H-l-a-s-n h-d-l-i- t-i j-u-t-a- ------------------------------- Haluaisin hedelmiä tai juustoa. 0
Хтели / хтеле бисмо доручковати. Halua--i--e---ö-ä-a--i---e-. H---------- s---- a--------- H-l-a-s-m-e s-ö-ä a-m-a-s-n- ---------------------------- Haluaisimme syödä aamiaisen. 0
Хтели / хтеле бисмо ручати. Ha--a----me---öd--p-i---l----. H---------- s---- p----------- H-l-a-s-m-e s-ö-ä p-i-ä-l-s-n- ------------------------------ Haluaisimme syödä päivällisen. 0
Хтели / хтеле бисмо вечерати. H---a--imm- s---- -ll--li-en. H---------- s---- i---------- H-l-a-s-m-e s-ö-ä i-l-l-i-e-. ----------------------------- Haluaisimme syödä illallisen. 0
Шта бисте хтели / хтеле за доручак? M-t---a------tt--s--d---am-a--eksi? M--- h---------- s---- a----------- M-t- h-l-a-s-t-e s-ö-ä a-m-a-s-k-i- ----------------------------------- Mitä haluaisitte syödä aamiaiseksi? 0
Кајзерице с мармеладом и медом? S-m----ä--i-l-l-a ---hu-a-a---? S------- h------- j- h--------- S-m-y-ä- h-l-o-l- j- h-n-j-l-a- ------------------------------- Sämpylää hillolla ja hunajalla? 0
Тост с кобасицом и сиром? Pa-h-ol-ip-- ma-ka-a--- j- -uust-ll-? P----------- m--------- j- j--------- P-a-t-l-i-ä- m-k-a-a-l- j- j-u-t-l-a- ------------------------------------- Paahtoleipää makkaralla ja juustolla? 0
Кувано јаје? K-it-ty- k-n--m--a-? K------- k---------- K-i-e-y- k-n-n-u-a-? -------------------- Keitetyn kananmunan? 0
Јаје на око? Pa---e--n k-n---u---? P-------- k---------- P-i-t-t-n k-n-n-u-a-? --------------------- Paistetun kananmunan? 0
Омлет? Mu-akk--n? M--------- M-n-k-a-n- ---------- Munakkaan? 0
Молим још један јогурт. Hal-ai-i- ---l--yhd-n j--urti-- ----os. H-------- v---- y---- j-------- k------ H-l-a-s-n v-e-ä y-d-n j-g-r-i-, k-i-o-. --------------------------------------- Haluaisin vielä yhden jugurtin, kiitos. 0
Молим још соли и бибера. H---a-s-- -i-l------a---a---pp------kiit-s. H-------- v---- s----- j- p-------- k------ H-l-a-s-n v-e-ä s-o-a- j- p-p-u-i-, k-i-o-. ------------------------------------------- Haluaisin vielä suolaa ja pippuria, kiitos. 0
Молим још једну чашу воде. H--u-isin-v--l- l-s-- ve-tä,--ii--s. H-------- v---- l---- v----- k------ H-l-a-s-n v-e-ä l-s-n v-t-ä- k-i-o-. ------------------------------------ Haluaisin vielä lasin vettä, kiitos. 0

Преузимање МП3 (.зип фајлови)

Није пронађен ниједан видео!

Свако може да научи да успешно говори!

Говорење је релативно лако. Успешно говорење је далеко теже. Како нешто кажемо је много важније од тога шта кажемо. Ово су показале различите студије. Слушалац несвесно обраћа пажњу на извесне одлике говора. На тај начин можемо утицати на то да ли ће наш говор бити добро примљен или не. Довољно је да само водимо рачуна о томе како говоримо. Ово се односи и на наш говор тела. Он мора бити аутентичан и одговарати нашој личности. И глас је при том врло важан, јер и он се оцењује. Када су у питању мушкарци, дубоки глас им доноси предност. Говорник с дубоким гласом чини се компетентнији и суверенији. Варијација гласа, напротив, нема никаквог ефекта. Зато је брзина говора веома важна. Успех разговора испитиван је у разним огледима. Успешан говор је способност убеђивања других. Онај ко жели да друге убеди у нешто ни у ком случају не сме брзо говорити. У противном, ствараће утисак неискрености. Говорити споро такође није добро. Људи који говоре врло споро стварају утисак да су неинтелигентни. Зато је најбоље говорити умереном брзином. Идеалне су 3,5 речи у секунди. У говору су паузе такође врло важне. Оне чине да наш говор делује природније, те му је лакше веровати. Резултат је да нам слушаоци верују. Идеално је правити четири до пет станки у минути. Значи, настојте да боље контролишете свој говор! И следећи разговор за посао може да почне ...
Да ли си знао?
Норвешки је северногермански језик. То је матерњи језик око 5 милиона људи. Посебна одлика норвешког је да се састоји од два стандардна варијетета: бокмала и нинорска. То значи да постоје два призната норвешка језика. Оба се равноправно користе у управи, у школама и у медијима. Због разуђености земље дуго се није могао створити стандардни језик. Тако су се одржали дијалекти и развили су се независно један од другог. Али сваки Норвежанин разуме све локалне дијалекте и оба службена језика. За изговор норвешког језика нема утврђених правила. Разлог томе је што се обје иначице претежно пишу. Већином се говори локални дијалекат. Норвешки је веома сличан данском и шведском. Говорници ових језика разумрју се међусобно без већих проблема. Норвешки је, значи, интересантан језик... А свако може да одабере који норвешки жели да учи!