Рјечник

sr У ресторану 3   »   he ‫במסעדה 3‬

31 [тридесет и један]

У ресторану 3

У ресторану 3

‫31 [שלושים ואחת]‬

31 [shlossim w\'axat]

‫במסעדה 3‬

[bamis'adah 3]

Изаберите како желите да видите превод:   
српски хебрејски Игра Више
Хтео / хтела бих предјело. ‫א-קש--נה -א----.‬ ‫---- מ-- ר------- ‫-ב-ש מ-ה ר-ש-נ-.- ------------------ ‫אבקש מנה ראשונה.‬ 0
av--ess ma----r-'-h-n--. a------ m---- r--------- a-a-e-s m-n-h r-'-h-n-h- ------------------------ avaqess manah ri'shonah.
Хтео / хтела бих салату. ‫א--ש סל--‬ ‫---- ס---- ‫-ב-ש ס-ט-‬ ----------- ‫אבקש סלט.‬ 0
a-a---- s----. a------ s----- a-a-e-s s-l-t- -------------- avaqess salat.
Хтео / хтела бих једну супу. ‫-בקש -ר--‬ ‫---- מ---- ‫-ב-ש מ-ק-‬ ----------- ‫אבקש מרק.‬ 0
av--es------q. a------ m----- a-a-e-s m-r-q- -------------- avaqess maraq.
Хтео / хтела бих десерт. ‫ה--------ה-----ח-‬ ‫----- ר--- ק------ ‫-י-ת- ר-צ- ק-נ-ח-‬ ------------------- ‫הייתי רוצה קינוח.‬ 0
h-it- r-tsah q---a-. h---- r----- q------ h-i-i r-t-a- q-n-a-. -------------------- haiti rotsah qinuax.
Хтео / хтела бих сладолед са шлагом. ‫ה--ת--רו-ה--ל-------ק--ת-‬ ‫----- ר--- ג---- ע- ק----- ‫-י-ת- ר-צ- ג-י-ה ע- ק-פ-.- --------------------------- ‫הייתי רוצה גלידה עם קצפת.‬ 0
ha-ti-rot-ah -lid----- q--sefet. h---- r----- g----- i- q-------- h-i-i r-t-a- g-i-a- i- q-t-e-e-. -------------------------------- haiti rotsah glidah im qatsefet.
Хтео / хтела бих воће или сир. ‫א-י מ-קש-- ת -יר---א---בי-ה-‬ ‫--- מ--- / ת פ---- א- ג------ ‫-נ- מ-ק- / ת פ-ר-ת א- ג-י-ה-‬ ------------------------------ ‫אני מבקש / ת פירות או גבינה.‬ 0
a-i-m--aqe-h-m--------- p--r-t-o-gv-nah. a-- m------------------ p----- o g------ a-i m-v-q-s-/-'-a-e-h-t p-y-o- o g-i-a-. ---------------------------------------- ani m'vaqesh/m'vaqeshet peyrot o gvinah.
Хтели / хтеле бисмо доручковати. ‫הי-נו ר-צ-ם-ל-כול --ו-ת --ק-.‬ ‫----- ר---- ל---- א---- ב----- ‫-י-נ- ר-צ-ם ל-כ-ל א-ו-ת ב-ק-.- ------------------------------- ‫היינו רוצים לאכול ארוחת בוקר.‬ 0
h-it- rot--- l'ekhol -r-xa- b-q-r. h---- r----- l------ a----- b----- h-i-i r-t-a- l-e-h-l a-u-a- b-q-r- ---------------------------------- haiti rotsah l'ekhol aruxat boqer.
Хтели / хтеле бисмо ручати. ‫הי-נו---צ-- ---ול -רוח- ----ים-‬ ‫----- ר---- ל---- א---- צ------- ‫-י-נ- ר-צ-ם ל-כ-ל א-ו-ת צ-ר-י-.- --------------------------------- ‫היינו רוצים לאכול ארוחת צהריים.‬ 0
h-it--r----- l'---o- -r-x-t--s--ar-i-. h---- r----- l------ a----- t--------- h-i-i r-t-a- l-e-h-l a-u-a- t-a-a-a-m- -------------------------------------- haiti rotsah l'ekhol aruxat tsaharaim.
Хтели / хтеле бисмо вечерати. ‫-יינ--ר---ם----ול--רוחת ערב-‬ ‫----- ר---- ל---- א---- ע---- ‫-י-נ- ר-צ-ם ל-כ-ל א-ו-ת ע-ב-‬ ------------------------------ ‫היינו רוצים לאכול ארוחת ערב.‬ 0
h-i-- -o---h-l'ek--l --u--- e---. h---- r----- l------ a----- e---- h-i-i r-t-a- l-e-h-l a-u-a- e-e-. --------------------------------- haiti rotsah l'ekhol aruxat erev.
Шта бисте хтели / хтеле за доручак? ‫מ- ---- - ---א-וח--בוקר-‬ ‫-- ת--- / י ל----- ב----- ‫-ה ת-צ- / י ל-ר-ח- ב-ק-?- -------------------------- ‫מה תרצה / י לארוחת בוקר?‬ 0
mah t--t---/t---s--l--r---t----er? m-- t------------- l------- b----- m-h t-r-s-h-t-r-s- l-a-u-a- b-q-r- ---------------------------------- mah tirtseh/tirtsi l'aruxat boqer?
Кајзерице с мармеладом и медом? ‫ל-מ--ו- -ם--יבה--ד-ש?‬ ‫------- ע- ר--- ו----- ‫-ח-נ-ו- ע- ר-ב- ו-ב-?- ----------------------- ‫לחמניות עם ריבה ודבש?‬ 0
lax--niot----ribah ---vas-? l-------- i- r---- w------- l-x-a-i-t i- r-b-h w-d-a-h- --------------------------- laxmaniot im ribah w'dvash?
Тост с кобасицом и сиром? ‫---ם-עם----י-----ינ--‬ ‫---- ע- נ---- ו------- ‫-נ-ם ע- נ-נ-ק ו-ב-נ-?- ----------------------- ‫צנים עם נקניק וגבינה?‬ 0
ts-----m-n-q-iq-u-vina-? t---- i- n----- u------- t-n-m i- n-q-i- u-v-n-h- ------------------------ tsnim im naqniq ugvinah?
Кувано јаје? ‫-י-ה קשה?‬ ‫---- ק---- ‫-י-ה ק-ה-‬ ----------- ‫ביצה קשה?‬ 0
b-y-------sh--? b------ q------ b-y-s-h q-s-a-? --------------- beytsah qashah?
Јаје на око? ‫-י-ת-עין?‬ ‫---- ע---- ‫-י-ת ע-ן-‬ ----------- ‫ביצת עין?‬ 0
b--t-at--in? b------ a--- b-y-s-t a-n- ------------ beytsat ain?
Омлет? ‫-ב-תה?‬ ‫------- ‫-ב-ת-?- -------- ‫חביתה?‬ 0
xa--t--? x------- x-v-t-h- -------- xavitah?
Молим још један јогурт. ‫ע--------- ב--ש-.‬ ‫--- י----- ב------ ‫-ו- י-ג-ר- ב-ק-ה-‬ ------------------- ‫עוד יוגורט בבקשה.‬ 0
od-y---rt---v-q-sh--. o- y----- b---------- o- y-g-r- b-v-q-s-a-. --------------------- od yogurt b'vaqashah.
Молим још соли и бибера. ‫-ל------- ב----.‬ ‫---- ו--- ב------ ‫-ל-ל ו-ל- ב-ק-ה-‬ ------------------ ‫פלפל ומלח בבקשה.‬ 0
pi-p-l-um--ax----aqa--a-. p----- u----- b---------- p-l-e- u-e-a- b-v-q-s-a-. ------------------------- pilpel umelax b'vaqashah.
Молим још једну чашу воде. ‫--- כוס -ים --קש-.‬ ‫--- כ-- מ-- ב------ ‫-ו- כ-ס מ-ם ב-ק-ה-‬ -------------------- ‫עוד כוס מים בבקשה.‬ 0
od --s---im--'-a------. o- k-- m--- b---------- o- k-s m-i- b-v-q-s-a-. ----------------------- od kos maim b'vaqashah.

Преузимање МП3 (.зип фајлови)

Није пронађен ниједан видео!

Свако може да научи да успешно говори!

Говорење је релативно лако. Успешно говорење је далеко теже. Како нешто кажемо је много важније од тога шта кажемо. Ово су показале различите студије. Слушалац несвесно обраћа пажњу на извесне одлике говора. На тај начин можемо утицати на то да ли ће наш говор бити добро примљен или не. Довољно је да само водимо рачуна о томе како говоримо. Ово се односи и на наш говор тела. Он мора бити аутентичан и одговарати нашој личности. И глас је при том врло важан, јер и он се оцењује. Када су у питању мушкарци, дубоки глас им доноси предност. Говорник с дубоким гласом чини се компетентнији и суверенији. Варијација гласа, напротив, нема никаквог ефекта. Зато је брзина говора веома важна. Успех разговора испитиван је у разним огледима. Успешан говор је способност убеђивања других. Онај ко жели да друге убеди у нешто ни у ком случају не сме брзо говорити. У противном, ствараће утисак неискрености. Говорити споро такође није добро. Људи који говоре врло споро стварају утисак да су неинтелигентни. Зато је најбоље говорити умереном брзином. Идеалне су 3,5 речи у секунди. У говору су паузе такође врло важне. Оне чине да наш говор делује природније, те му је лакше веровати. Резултат је да нам слушаоци верују. Идеално је правити четири до пет станки у минути. Значи, настојте да боље контролишете свој говор! И следећи разговор за посао може да почне ...
Да ли си знао?
Норвешки је северногермански језик. То је матерњи језик око 5 милиона људи. Посебна одлика норвешког је да се састоји од два стандардна варијетета: бокмала и нинорска. То значи да постоје два призната норвешка језика. Оба се равноправно користе у управи, у школама и у медијима. Због разуђености земље дуго се није могао створити стандардни језик. Тако су се одржали дијалекти и развили су се независно један од другог. Али сваки Норвежанин разуме све локалне дијалекте и оба службена језика. За изговор норвешког језика нема утврђених правила. Разлог томе је што се обје иначице претежно пишу. Већином се говори локални дијалекат. Норвешки је веома сличан данском и шведском. Говорници ових језика разумрју се међусобно без већих проблема. Норвешки је, значи, интересантан језик... А свако може да одабере који норвешки жели да учи!