Рјечник

sr У ресторану 3   »   ky At the restaurant 3

31 [тридесет и један]

У ресторану 3

У ресторану 3

31 [отуз бир]

31 [otuz bir]

At the restaurant 3

[Restoranda 3]

Изаберите како желите да видите превод:   
српски киргиски Игра Више
Хтео / хтела бих предјело. Ме- з------ а---- к----. Мен закуска алгым келет. 0
M-- z------ a---- k----. Me- z------ a---- k----. Men zakuska algım kelet. M-n z-k-s-a a-g-m k-l-t. -----------------------.
Хтео / хтела бих салату. Ме- с---- а---- к----. Мен салат алгым келет. 0
M-- s---- a---- k----. Me- s---- a---- k----. Men salat algım kelet. M-n s-l-t a-g-m k-l-t. ---------------------.
Хтео / хтела бих једну супу. Ме- ш---- а---- к----. Мен шорпо алгым келет. 0
M-- ş---- a---- k----. Me- ş---- a---- k----. Men şorpo algım kelet. M-n ş-r-o a-g-m k-l-t. ---------------------.
Хтео / хтела бих десерт. Ме- д----- а---- к----. Мен десерт алгым келет. 0
M-- d----- a---- k----. Me- d----- a---- k----. Men desert algım kelet. M-n d-s-r- a-g-m k-l-t. ----------------------.
Хтео / хтела бих сладолед са шлагом. Ме- к----- м---- б-------- а---- к----. Мен каймак менен балмуздак алгым келет. 0
M-- k----- m---- b-------- a---- k----. Me- k----- m---- b-------- a---- k----. Men kaymak menen balmuzdak algım kelet. M-n k-y-a- m-n-n b-l-u-d-k a-g-m k-l-t. --------------------------------------.
Хтео / хтела бих воће или сир. Ме- ж---- ж- с-- к------. Мен жемиш же сыр каалайм. 0
M-- j---- j- s-- k------. Me- j---- j- s-- k------. Men jemiş je sır kaalaym. M-n j-m-ş j- s-r k-a-a-m. ------------------------.
Хтели / хтеле бисмо доручковати. Би- э---- м------ т------ ж------ к----. Биз эртең мененки тамакты жегибиз келет. 0
B-- e---- m------ t------ j------ k----. Bi- e---- m------ t------ j------ k----. Biz erteŋ menenki tamaktı jegibiz kelet. B-z e-t-ŋ m-n-n-i t-m-k-ı j-g-b-z k-l-t. ---------------------------------------.
Хтели / хтеле бисмо ручати. Би- т---- т------ ж------ к----. Биз түшкү тамакты жегибиз келет. 0
B-- t---- t------ j------ k----. Bi- t---- t------ j------ k----. Biz tüşkü tamaktı jegibiz kelet. B-z t-ş-ü t-m-k-ı j-g-b-z k-l-t. -------------------------------.
Хтели / хтеле бисмо вечерати. Би- к---- т------ ж------ к----. Биз кечки тамакты жегибиз келет. 0
B-- k---- t------ j------ k----. Bi- k---- t------ j------ k----. Biz keçki tamaktı jegibiz kelet. B-z k-ç-i t-m-k-ı j-g-b-z k-l-t. -------------------------------.
Шта бисте хтели / хтеле за доручак? Эр--- м------ т------ э--- к--------? Эртең мененки тамакка эмне каалайсыз? 0
E---- m------ t------ e--- k--------? Er--- m------ t------ e--- k--------? Erteŋ menenki tamakka emne kaalaysız? E-t-ŋ m-n-n-i t-m-k-a e-n- k-a-a-s-z? ------------------------------------?
Кајзерице с мармеладом и медом? Ва----- ж--- б-- м---- б------? Варенье жана бал менен булочка? 0
V----- j--- b-- m---- b------? Va---- j--- b-- m---- b------? Varene jana bal menen buloçka? V-r-n- j-n- b-l m-n-n b-l-ç-a? -----------------------------?
Тост с кобасицом и сиром? Ко----- ж--- с-- м---- т---? Колбаса жана сыр менен тост? 0
K------ j--- s-- m---- t---? Ko----- j--- s-- m---- t---? Kolbasa jana sır menen tost? K-l-a-a j-n- s-r m-n-n t-s-? ---------------------------?
Кувано јаје? Ка------ б--------- ж-------? Кайнатып бышырылган жумуртка? 0
K------- b--------- j-------? Ka------ b--------- j-------? Kaynatıp bışırılgan jumurtka? K-y-a-ı- b-ş-r-l-a- j-m-r-k-? ----------------------------?
Јаје на око? Ку------- ж-------? Куурулган жумуртка? 0
K-------- j-------? Ku------- j-------? Kuurulgan jumurtka? K-u-u-g-n j-m-r-k-? ------------------?
Омлет? Ом---? Омлет? 0
O----? Om---? Omlet? O-l-t? -----?
Молим још један јогурт. Да-- б-- й------ с------. Дагы бир йогурт, сураныч. 0
D--- b-- y-----, s------. Da-- b-- y------ s------. Dagı bir yogurt, suranıç. D-g- b-r y-g-r-, s-r-n-ç. ---------------,--------.
Молим још соли и бибера. Да-- т-- ж--- м---- с------. Дагы туз жана мурч, сураныч. 0
D--- t-- j--- m---, s------. Da-- t-- j--- m---- s------. Dagı tuz jana murç, suranıç. D-g- t-z j-n- m-r-, s-r-n-ç. ------------------,--------.
Молим још једну чашу воде. Да-- б-- с----- с-- б--------. Дагы бир стакан суу бериңизчи. 0
D--- b-- s----- s-- b--------. Da-- b-- s----- s-- b--------. Dagı bir stakan suu beriŋizçi. D-g- b-r s-a-a- s-u b-r-ŋ-z-i. -----------------------------.

Свако може да научи да успешно говори!

Говорење је релативно лако. Успешно говорење је далеко теже. Како нешто кажемо је много важније од тога шта кажемо. Ово су показале различите студије. Слушалац несвесно обраћа пажњу на извесне одлике говора. На тај начин можемо утицати на то да ли ће наш говор бити добро примљен или не. Довољно је да само водимо рачуна о томе како говоримо. Ово се односи и на наш говор тела. Он мора бити аутентичан и одговарати нашој личности. И глас је при том врло важан, јер и он се оцењује. Када су у питању мушкарци, дубоки глас им доноси предност. Говорник с дубоким гласом чини се компетентнији и суверенији. Варијација гласа, напротив, нема никаквог ефекта. Зато је брзина говора веома важна. Успех разговора испитиван је у разним огледима. Успешан говор је способност убеђивања других. Онај ко жели да друге убеди у нешто ни у ком случају не сме брзо говорити. У противном, ствараће утисак неискрености. Говорити споро такође није добро. Људи који говоре врло споро стварају утисак да су неинтелигентни. Зато је најбоље говорити умереном брзином. Идеалне су 3,5 речи у секунди. У говору су паузе такође врло важне. Оне чине да наш говор делује природније, те му је лакше веровати. Резултат је да нам слушаоци верују. Идеално је правити четири до пет станки у минути. Значи, настојте да боље контролишете свој говор! И следећи разговор за посао може да почне ...
Да ли си знао?
Норвешки је северногермански језик. То је матерњи језик око 5 милиона људи. Посебна одлика норвешког је да се састоји од два стандардна варијетета: бокмала и нинорска. То значи да постоје два призната норвешка језика. Оба се равноправно користе у управи, у школама и у медијима. Због разуђености земље дуго се није могао створити стандардни језик. Тако су се одржали дијалекти и развили су се независно један од другог. Али сваки Норвежанин разуме све локалне дијалекте и оба службена језика. За изговор норвешког језика нема утврђених правила. Разлог томе је што се обје иначице претежно пишу. Већином се говори локални дијалекат. Норвешки је веома сличан данском и шведском. Говорници ових језика разумрју се међусобно без већих проблема. Норвешки је, значи, интересантан језик... А свако може да одабере који норвешки жели да учи!