Рјечник

sr У ресторану 3   »   zh 在饭店3

31 [тридесет и један]

У ресторану 3

У ресторану 3

31[三十一]

31 [Sānshíyī]

在饭店3

[zài fàndiàn 3]

Изаберите како желите да видите превод:   
српски кинески (поједностављени) Игра Више
Хтео / хтела бих предјело. 我 - -个--餐 。 我 要 一- 前- 。 我 要 一- 前- 。 ----------- 我 要 一个 前餐 。 0
wǒ-y-o ---è--iá--cān. w- y-- y--- q--- c--- w- y-o y-g- q-á- c-n- --------------------- wǒ yào yīgè qián cān.
Хтео / хтела бих салату. 我 - 一- -拉--菜-。 我 要 一- 色---- 。 我 要 一- 色-/-菜 。 -------------- 我 要 一个 色拉/凉菜 。 0
Wǒ y-o -ī---s--ā/-l---g-à-. W- y-- y--- s---- l-------- W- y-o y-g- s-l-/ l-á-g-à-. --------------------------- Wǒ yào yīgè sèlā/ liángcài.
Хтео / хтела бих једну супу. 我----- --。 我 要 一- 汤 。 我 要 一- 汤 。 ---------- 我 要 一个 汤 。 0
Wǒ-yào-y--- tā--. W- y-- y--- t---- W- y-o y-g- t-n-. ----------------- Wǒ yào yīgè tāng.
Хтео / хтела бих десерт. 我-要 -个---/---。 我 要 一- 餐---- 。 我 要 一- 餐-/-点 。 -------------- 我 要 一个 餐后/甜点 。 0
Wǒ--ào-yīg---ā- hòu-----n--ǎn. W- y-- y--- c-- h--- t-------- W- y-o y-g- c-n h-u- t-á-d-ǎ-. ------------------------------ Wǒ yào yīgè cān hòu/ tiándiǎn.
Хтео / хтела бих сладолед са шлагом. 我 --一- --油- 冰-淋 。 我 要 一- 加--- 冰-- 。 我 要 一- 加-油- 冰-淋 。 ----------------- 我 要 一个 加奶油的 冰激淋 。 0
W- -ào-y-g- j-----iyó--de----g jī -ín. W- y-- y--- j-- n----- d- b--- j- l--- W- y-o y-g- j-ā n-i-ó- d- b-n- j- l-n- -------------------------------------- Wǒ yào yīgè jiā nǎiyóu de bīng jī lín.
Хтео / хтела бих воће или сир. 我 --水- -是 奶--。 我 要 水- 或- 奶- 。 我 要 水- 或- 奶- 。 -------------- 我 要 水果 或是 奶酪 。 0
Wǒ -ào sh--guǒ--u---h---ǎ-là-. W- y-- s------ h-- s-- n------ W- y-o s-u-g-ǒ h-ò s-ì n-i-à-. ------------------------------ Wǒ yào shuǐguǒ huò shì nǎilào.
Хтели / хтеле бисмо доручковати. 我- 要-- -饭 。 我- 要 吃 早- 。 我- 要 吃 早- 。 ----------- 我们 要 吃 早饭 。 0
W-m-n-y---ch---ǎ--à-. W---- y-- c-- z------ W-m-n y-o c-ī z-o-à-. --------------------- Wǒmen yào chī zǎofàn.
Хтели / хтеле бисмо ручати. 我--- 吃-午饭 。 我- 要 吃 午- 。 我- 要 吃 午- 。 ----------- 我们 要 吃 午饭 。 0
W- -én y-o c-- wǔ---. W- m-- y-- c-- w----- W- m-n y-o c-ī w-f-n- --------------------- Wǒ mén yào chī wǔfàn.
Хтели / хтеле бисмо вечерати. 我们-- 吃--- 。 我- 要 吃 晚- 。 我- 要 吃 晚- 。 ----------- 我们 要 吃 晚饭 。 0
Wǒ--- ----ch--w-----. W---- y-- c-- w------ W-m-n y-o c-ī w-n-à-. --------------------- Wǒmen yào chī wǎnfàn.
Шта бисте хтели / хтеле за доручак? 您----想 吃点-什--? 您 早- 想 吃- 什- ? 您 早- 想 吃- 什- ? -------------- 您 早餐 想 吃点 什么 ? 0
Ní--z-oc-- -i----c-ī ---n -h-nm-? N-- z----- x---- c-- d--- s------ N-n z-o-ā- x-ǎ-g c-ī d-ǎ- s-é-m-? --------------------------------- Nín zǎocān xiǎng chī diǎn shénme?
Кајзерице с мармеладом и медом? 加------蜂-的 -包-? 加 果- 和 蜂-- 面- ? 加 果- 和 蜂-的 面- ? --------------- 加 果酱 和 蜂蜜的 面包 ? 0
J-ā-gu-jià----- f-ng-ì-----i--bāo? J-- g------- h- f----- d- m------- J-ā g-ǒ-i-n- h- f-n-m- d- m-à-b-o- ---------------------------------- Jiā guǒjiàng hé fēngmì de miànbāo?
Тост с кобасицом и сиром? 加 香--和 -酪的--面- 吗-? 加 香- 和 奶-- 烤-- 吗 ? 加 香- 和 奶-的 烤-包 吗 ? ------------------ 加 香肠 和 奶酪的 烤面包 吗 ? 0
Ji---iān-ch--- ---nǎilào--e --- m-à--āo-ma? J-- x--------- h- n----- d- k-- m------ m-- J-ā x-ā-g-h-n- h- n-i-à- d- k-o m-à-b-o m-? ------------------------------------------- Jiā xiāngcháng hé nǎilào de kǎo miànbāo ma?
Кувано јаје? 要 -个-熟--- 吗 ?-(-水煮) 要 一- 熟 鸡- 吗 ? (---- 要 一- 熟 鸡- 吗 ? (-水-) ------------------- 要 一个 熟 鸡蛋 吗 ? (指水煮) 0
Y-- -ī-è-shú jīdàn --?(Z----huǐ zh-) Y-- y--- s-- j---- m------ s--- z--- Y-o y-g- s-ú j-d-n m-?-Z-ǐ s-u- z-ǔ- ------------------------------------ Yào yīgè shú jīdàn ma?(Zhǐ shuǐ zhǔ)
Јаје на око? 要--- 煎 鸡蛋-- ? 要 一- 煎 鸡- 吗 ? 要 一- 煎 鸡- 吗 ? ------------- 要 一个 煎 鸡蛋 吗 ? 0
yào-y-gè-jiā- j-----ma? y-- y--- j--- j---- m-- y-o y-g- j-ā- j-d-n m-? ----------------------- yào yīgè jiān jīdàn ma?
Омлет? 要 一份 鸡蛋饼 - ? 要 一- 鸡-- 吗 ? 要 一- 鸡-饼 吗 ? ------------ 要 一份 鸡蛋饼 吗 ? 0
Yào----fèn--ī-----ǐng --? Y-- y- f-- j---- b--- m-- Y-o y- f-n j-d-n b-n- m-? ------------------------- Yào yī fèn jīdàn bǐng ma?
Молим још један јогурт. 请--来----酸- 。 请 再- 一- 酸- 。 请 再- 一- 酸- 。 ------------ 请 再来 一个 酸奶 。 0
Qǐ---zà-l-i-y-g--s-ānn-i. Q--- z----- y--- s------- Q-n- z-i-á- y-g- s-ā-n-i- ------------------------- Qǐng zàilái yīgè suānnǎi.
Молим још соли и бибера. 请-----盐-- --粉-。 请 再- 点- 和 胡-- 。 请 再- 点- 和 胡-粉 。 --------------- 请 再来 点盐 和 胡椒粉 。 0
Qǐng-z---á- --ǎ----n hé---ji-- -ěn. Q--- z----- d--- y-- h- h----- f--- Q-n- z-i-á- d-ǎ- y-n h- h-j-ā- f-n- ----------------------------------- Qǐng zàilái diǎn yán hé hújiāo fěn.
Молим још једну чашу воде. 请----一杯---。 请 再- 一- 水 。 请 再- 一- 水 。 ----------- 请 再来 一杯 水 。 0
Q--g zà-lá--y-bē- s---. Q--- z----- y---- s---- Q-n- z-i-á- y-b-i s-u-. ----------------------- Qǐng zàilái yībēi shuǐ.

Преузимање МП3 (.зип фајлови)

Није пронађен ниједан видео!

Свако може да научи да успешно говори!

Говорење је релативно лако. Успешно говорење је далеко теже. Како нешто кажемо је много важније од тога шта кажемо. Ово су показале различите студије. Слушалац несвесно обраћа пажњу на извесне одлике говора. На тај начин можемо утицати на то да ли ће наш говор бити добро примљен или не. Довољно је да само водимо рачуна о томе како говоримо. Ово се односи и на наш говор тела. Он мора бити аутентичан и одговарати нашој личности. И глас је при том врло важан, јер и он се оцењује. Када су у питању мушкарци, дубоки глас им доноси предност. Говорник с дубоким гласом чини се компетентнији и суверенији. Варијација гласа, напротив, нема никаквог ефекта. Зато је брзина говора веома важна. Успех разговора испитиван је у разним огледима. Успешан говор је способност убеђивања других. Онај ко жели да друге убеди у нешто ни у ком случају не сме брзо говорити. У противном, ствараће утисак неискрености. Говорити споро такође није добро. Људи који говоре врло споро стварају утисак да су неинтелигентни. Зато је најбоље говорити умереном брзином. Идеалне су 3,5 речи у секунди. У говору су паузе такође врло важне. Оне чине да наш говор делује природније, те му је лакше веровати. Резултат је да нам слушаоци верују. Идеално је правити четири до пет станки у минути. Значи, настојте да боље контролишете свој говор! И следећи разговор за посао може да почне ...
Да ли си знао?
Норвешки је северногермански језик. То је матерњи језик око 5 милиона људи. Посебна одлика норвешког је да се састоји од два стандардна варијетета: бокмала и нинорска. То значи да постоје два призната норвешка језика. Оба се равноправно користе у управи, у школама и у медијима. Због разуђености земље дуго се није могао створити стандардни језик. Тако су се одржали дијалекти и развили су се независно један од другог. Али сваки Норвежанин разуме све локалне дијалекте и оба службена језика. За изговор норвешког језика нема утврђених правила. Разлог томе је што се обје иначице претежно пишу. Већином се говори локални дијалекат. Норвешки је веома сличан данском и шведском. Говорници ових језика разумрју се међусобно без већих проблема. Норвешки је, значи, интересантан језик... А свако може да одабере који норвешки жели да учи!