Рјечник

sr У ресторану 4   »   da På restaurant 4

32 [тридесет и два]

У ресторану 4

У ресторану 4

32 [toogtredive]

På restaurant 4

Изаберите како желите да видите превод:   
српски дански Игра Више
Једанпут помфрит са кечапом. E---ang-pomfr----r -ed k--c--p. E- g--- p--------- m-- k------- E- g-n- p-m-r-t-e- m-d k-t-h-p- ------------------------------- En gang pomfritter med ketchup. 0
И двапут с мајонезом. O- t- ga-g---e- m-y------e. O- t- g---- m-- m---------- O- t- g-n-e m-d m-y-n-a-s-. --------------------------- Og to gange med mayonnaise. 0
И трипут пржену кобасицу са сенфом. Og-tre--an-e --ste-e-pø-s----e- -enne-. O- t-- g---- r------ p----- m-- s------ O- t-e g-n-e r-s-e-e p-l-e- m-d s-n-e-. --------------------------------------- Og tre gange ristede pølser med sennep. 0
Какво поврће имате? H-i--en -lag- ----ts-ge--h-r -? H------ s---- g--------- h-- I- H-i-k-n s-a-s g-ø-t-a-e- h-r I- ------------------------------- Hvilken slags grøntsager har I? 0
Имате ли пасуља? H-- I-b---er? H-- I b------ H-r I b-n-e-? ------------- Har I bønner? 0
Имате ли карфиола? H-r I b-o-kå-? H-- I b------- H-r I b-o-k-l- -------------- Har I blomkål? 0
Ја радо једем кукуруз. Jeg ----g-d- l-de --j-. J-- k-- g--- l--- m---- J-g k-n g-d- l-d- m-j-. ----------------------- Jeg kan godt lide majs. 0
Ја радо једем краставце. J-- kan---dt----- --u-ke-. J-- k-- g--- l--- a------- J-g k-n g-d- l-d- a-u-k-r- -------------------------- Jeg kan godt lide agurker. 0
Ја радо једем парадајз. Je- --n g-d- --de tom-t-r. J-- k-- g--- l--- t------- J-g k-n g-d- l-d- t-m-t-r- -------------------------- Jeg kan godt lide tomater. 0
Једете ли и Ви радо празилук? K---du ---å-g-dt -------g? K-- d- o--- g--- l--- l--- K-n d- o-s- g-d- l-d- l-g- -------------------------- Kan du også godt lide løg? 0
Једете ли Ви радо и кисели купус? K---du også g--t--id- --u-r-ra--? K-- d- o--- g--- l--- s---------- K-n d- o-s- g-d- l-d- s-u-r-r-u-? --------------------------------- Kan du også godt lide sauerkraut? 0
Једете ли Ви радо и лећу? K----u--g-å godt-li-- l----r? K-- d- o--- g--- l--- l------ K-n d- o-s- g-d- l-d- l-n-e-? ----------------------------- Kan du også godt lide linser? 0
Једеш ли и ти радо шаргарепу? Kan d----så-g-d- li---------d--r? K-- d- o--- g--- l--- g---------- K-n d- o-s- g-d- l-d- g-l-r-d-e-? --------------------------------- Kan du også godt lide gulerødder? 0
Једеш ли и ти радо брокулe? K-- -- og-å -od- ---- bro-c-l-? K-- d- o--- g--- l--- b-------- K-n d- o-s- g-d- l-d- b-o-c-l-? ------------------------------- Kan du også godt lide broccoli? 0
Једеш ли и ти радо паприку? K-- ---o-s- -odt-l-de p-b-r--ug-? K-- d- o--- g--- l--- p---------- K-n d- o-s- g-d- l-d- p-b-r-r-g-? --------------------------------- Kan du også godt lide peberfrugt? 0
Ја не волим лук. J-g --n ikke -i---l-g. J-- k-- i--- l--- l--- J-g k-n i-k- l-d- l-g- ---------------------- Jeg kan ikke lide løg. 0
Ја не волим маслине. J-g--a------------oli---. J-- k-- i--- l--- o------ J-g k-n i-k- l-d- o-i-e-. ------------------------- Jeg kan ikke lide oliven. 0
Ја не волим гљиве. J-g-k-n ik-- l--e sv--pe. J-- k-- i--- l--- s------ J-g k-n i-k- l-d- s-a-p-. ------------------------- Jeg kan ikke lide svampe. 0

Тонални језици

Већина језика којима се на свету говори су тонални језици. Код тоналних језика је одлучујућа висина тона. Висина тона одређује који ће значак реч или слог добити. Тиме је тон нераздвојан од речи. Већина језика који се говоре у Азији су тонални језици. На пример: кинески, тајландски и вијетнамски. У Африци постоје такође разни тонални језици. Многи језици урођеника Америке су исто тако тонални језици. Индоевропски језици углавном садрже искључиво тоналне елементе. Шведски или српски, на пример. Број различитих висина тона варира од језика до језика. У кинеском можемо разлиовати четири различита тона. Кад се ово има у виду, слог ма добија четири различита значења. То су мајка, конопља, коњ и псовати. Занимљиво је да тонални језици утичу на наше чуло слуха. Ово је доказано у студијама о апсолутном слуху. Апсолутни слух је способност да се тонови који су се чули прецизно идентификују. Апсолутан слух је у Европи и Северној Америци врло редак. Има га мање од једне на десет хиљада особа. Код Кинеза је ово сасвим други случај. Ту је број оваквих људи девет пута већи. Као деца сви смо имали апсолутан слух. Он нам је потребан да би смо научили да правилно говоримо. Нажалост, касније се код већине људи губи. Природно да је висина тона веома важна и у музици. Ово посебно у културама које говоре тоналним језиком. Морају се прецизно држати мелодиjе. У противном ће прелепа љубавна песма звучати бесмислено.
Да ли си знао?
Панџапски језик спада у индоиранске језике. Он је матерњи језик око 130 милиона људи. Већина живи у Пакистану. Али панџапски се говори и у савезној држави Пенџаб. У Пакистану се панџапски скоро никако не користи као писани језик. У Индији је то друкчије, јер језик тамо има службени статус. У панџапском се користи властито писмо. И има веома дугу књижевну традицију… Нађени су текстови стари скоро 1000 година. И с фонолошке тачке гледишта је пенџапски веома интересантан. То је тонски језик. У тонским језицима висина наглашеног слога мења њихово значење. У панџапском наглашени слог може имати три различите висине тона. За индоевропске језике је то веома необично. Зато то чини панџапски узбудљивијим!