Рјечник

sr У ресторану 4   »   eo En la restoracio 4

32 [тридесет и два]

У ресторану 4

У ресторану 4

32 [tridek du]

En la restoracio 4

Изаберите како желите да видите превод:   
српски есперанто Игра Више
Једанпут помфрит са кечапом. U-u p--ci-n-da -rit--------eĉ-p-. U-- p------ d- f----- k-- k------ U-u p-r-i-n d- f-i-o- k-n k-ĉ-p-. --------------------------------- Unu porcion da fritoj kun keĉapo. 0
И двапут с мајонезом. K-- du -un-ma--nez-. K-- d- k-- m-------- K-j d- k-n m-j-n-z-. -------------------- Kaj du kun majonezo. 0
И трипут пржену кобасицу са сенфом. K-- t------t----- k--baso-n-k-n----ta--o. K-- t-- r-------- k-------- k-- m-------- K-j t-i r-s-i-a-n k-l-a-o-n k-n m-s-a-d-. ----------------------------------------- Kaj tri rostitajn kolbasojn kun mustardo. 0
Какво поврће имате? Kiu-- -egom--n vi hav-s? K---- l------- v- h----- K-u-n l-g-m-j- v- h-v-s- ------------------------ Kiujn legomojn vi havas? 0
Имате ли пасуља? Ĉ---i-hav----a--ol-jn? Ĉ- v- h---- f--------- Ĉ- v- h-v-s f-z-o-o-n- ---------------------- Ĉu vi havas fazeolojn? 0
Имате ли карфиола? Ĉ--vi-hav---flor--a-i-on? Ĉ- v- h---- f------------ Ĉ- v- h-v-s f-o-b-a-i-o-? ------------------------- Ĉu vi havas florbrasikon? 0
Ја радо једем кукуруз. M- ŝ-ta------i mai-o-. M- ŝ---- m---- m------ M- ŝ-t-s m-n-i m-i-o-. ---------------------- Mi ŝatas manĝi maizon. 0
Ја радо једем краставце. M--ŝatas m-nĝ--k-ku----. M- ŝ---- m---- k-------- M- ŝ-t-s m-n-i k-k-m-j-. ------------------------ Mi ŝatas manĝi kukumojn. 0
Ја радо једем парадајз. M--ŝ-t-- --n-i---m--ojn. M- ŝ---- m---- t-------- M- ŝ-t-s m-n-i t-m-t-j-. ------------------------ Mi ŝatas manĝi tomatojn. 0
Једете ли и Ви радо празилук? Ĉu--- ---as----ĝi-anka- p-r--n? Ĉ- v- ŝ---- m---- a---- p------ Ĉ- v- ŝ-t-s m-n-i a-k-ŭ p-r-o-? ------------------------------- Ĉu vi ŝatas manĝi ankaŭ poreon? 0
Једете ли Ви радо и кисели купус? Ĉ- vi-ŝ-t-s man-i an-a- --id-r-s-kon? Ĉ- v- ŝ---- m---- a---- a------------ Ĉ- v- ŝ-t-s m-n-i a-k-ŭ a-i-b-a-i-o-? ------------------------------------- Ĉu vi ŝatas manĝi ankaŭ acidbrasikon? 0
Једете ли Ви радо и лећу? Ĉu v---a--s----ĝ----kaŭ le-toj-? Ĉ- v- ŝ---- m---- a---- l------- Ĉ- v- ŝ-t-s m-n-i a-k-ŭ l-n-o-n- -------------------------------- Ĉu vi ŝatas manĝi ankaŭ lentojn? 0
Једеш ли и ти радо шаргарепу? Ĉu-vi---t-s---n-i an--ŭ -aro--j-? Ĉ- v- ŝ---- m---- a---- k-------- Ĉ- v- ŝ-t-s m-n-i a-k-ŭ k-r-t-j-? --------------------------------- Ĉu vi ŝatas manĝi ankaŭ karotojn? 0
Једеш ли и ти радо брокулe? Ĉu v- ---a- m-nĝ--a---- -ro-----n? Ĉ- v- ŝ---- m---- a---- b--------- Ĉ- v- ŝ-t-s m-n-i a-k-ŭ b-o-o-o-n- ---------------------------------- Ĉu vi ŝatas manĝi ankaŭ brokolojn? 0
Једеш ли и ти радо паприку? Ĉ--vi ŝ-ta- m-n-i----a- k----kojn? Ĉ- v- ŝ---- m---- a---- k--------- Ĉ- v- ŝ-t-s m-n-i a-k-ŭ k-p-i-o-n- ---------------------------------- Ĉu vi ŝatas manĝi ankaŭ kapsikojn? 0
Ја не волим лук. Mi -- -at-s-c-po-n. M- n- ŝ---- c------ M- n- ŝ-t-s c-p-j-. ------------------- Mi ne ŝatas cepojn. 0
Ја не волим маслине. Mi-n---a--- -li-o--. M- n- ŝ---- o------- M- n- ŝ-t-s o-i-o-n- -------------------- Mi ne ŝatas olivojn. 0
Ја не волим гљиве. M---e-ŝa-as-fun-o-n. M- n- ŝ---- f------- M- n- ŝ-t-s f-n-o-n- -------------------- Mi ne ŝatas fungojn. 0

Преузимање МП3 (.зип фајлови)

Није пронађен ниједан видео!

Тонални језици

Већина језика којима се на свету говори су тонални језици. Код тоналних језика је одлучујућа висина тона. Висина тона одређује који ће значак реч или слог добити. Тиме је тон нераздвојан од речи. Већина језика који се говоре у Азији су тонални језици. На пример: кинески, тајландски и вијетнамски. У Африци постоје такође разни тонални језици. Многи језици урођеника Америке су исто тако тонални језици. Индоевропски језици углавном садрже искључиво тоналне елементе. Шведски или српски, на пример. Број различитих висина тона варира од језика до језика. У кинеском можемо разлиовати четири различита тона. Кад се ово има у виду, слог ма добија четири различита значења. То су мајка, конопља, коњ и псовати. Занимљиво је да тонални језици утичу на наше чуло слуха. Ово је доказано у студијама о апсолутном слуху. Апсолутни слух је способност да се тонови који су се чули прецизно идентификују. Апсолутан слух је у Европи и Северној Америци врло редак. Има га мање од једне на десет хиљада особа. Код Кинеза је ово сасвим други случај. Ту је број оваквих људи девет пута већи. Као деца сви смо имали апсолутан слух. Он нам је потребан да би смо научили да правилно говоримо. Нажалост, касније се код већине људи губи. Природно да је висина тона веома важна и у музици. Ово посебно у културама које говоре тоналним језиком. Морају се прецизно држати мелодиjе. У противном ће прелепа љубавна песма звучати бесмислено.
Да ли си знао?
Панџапски језик спада у индоиранске језике. Он је матерњи језик око 130 милиона људи. Већина живи у Пакистану. Али панџапски се говори и у савезној држави Пенџаб. У Пакистану се панџапски скоро никако не користи као писани језик. У Индији је то друкчије, јер језик тамо има службени статус. У панџапском се користи властито писмо. И има веома дугу књижевну традицију… Нађени су текстови стари скоро 1000 година. И с фонолошке тачке гледишта је пенџапски веома интересантан. То је тонски језик. У тонским језицима висина наглашеног слога мења њихово значење. У панџапском наглашени слог може имати три различите висине тона. За индоевропске језике је то веома необично. Зато то чини панџапски узбудљивијим!