Рјечник

sr У ресторану 4   »   ro La restaurant 4

32 [тридесет и два]

У ресторану 4

У ресторану 4

32 [treizeci şi doi]

La restaurant 4

Изаберите како желите да видите превод:   
српски румунски Игра Више
Једанпут помфрит са кечапом. O---r-ie--e c-rt-f--pră-i---cu-k-t-h--. O p----- d- c------ p------ c- k------- O p-r-i- d- c-r-o-i p-ă-i-i c- k-t-h-p- --------------------------------------- O porţie de cartofi prăjiţi cu ketchup. 0
И двапут с мајонезом. Şi do-ă--- mai-n-z-. Ş- d--- c- m-------- Ş- d-u- c- m-i-n-z-. -------------------- Şi două cu maioneză. 0
И трипут пржену кобасицу са сенфом. Ş- t-ei--orţii-de ----aţi ------i c--m-----. Ş- t--- p----- d- c------ p------ c- m------ Ş- t-e- p-r-i- d- c-r-a-i p-ă-i-i c- m-ş-a-. -------------------------------------------- Şi trei porţii de cârnaţi prăjiţi cu muştar. 0
Какво поврће имате? C---e-----l-gume--v-ţ-? C- f-- d- l----- a----- C- f-l d- l-g-m- a-e-i- ----------------------- Ce fel de legume aveţi? 0
Имате ли пасуља? A---i --sol-? A---- f------ A-e-i f-s-l-? ------------- Aveţi fasole? 0
Имате ли карфиола? A-eţ-----opi--? A---- c-------- A-e-i c-n-p-d-? --------------- Aveţi conopidă? 0
Ја радо једем кукуруз. Eu măn--c--u-plăc--- p-r-m-. E- m----- c- p------ p------ E- m-n-n- c- p-ă-e-e p-r-m-. ---------------------------- Eu mănânc cu plăcere porumb. 0
Ја радо једем краставце. E- mănânc--u --ăcer- c-----v--i. E- m----- c- p------ c---------- E- m-n-n- c- p-ă-e-e c-s-r-v-ţ-. -------------------------------- Eu mănânc cu plăcere castraveţi. 0
Ја радо једем парадајз. Eu mă---c -- -lăc-r-----ii. E- m----- c- p------ r----- E- m-n-n- c- p-ă-e-e r-ş-i- --------------------------- Eu mănânc cu plăcere roşii. 0
Једете ли и Ви радо празилук? Mâ---ţ-----p-az c--plăc---? M------ ş- p--- c- p------- M-n-a-i ş- p-a- c- p-ă-e-e- --------------------------- Mâncaţi şi praz cu plăcere? 0
Једете ли Ви радо и кисели купус? Mâ-c-ţ- ---va-----u------u -l-c---? M------ ş- v---- m----- c- p------- M-n-a-i ş- v-r-ă m-r-t- c- p-ă-e-e- ----------------------------------- Mâncaţi şi varză murată cu plăcere? 0
Једете ли Ви радо и лећу? Mân-a----i-l--te -- pl-ce--? M------ ş- l---- c- p------- M-n-a-i ş- l-n-e c- p-ă-e-e- ---------------------------- Mâncaţi şi linte cu plăcere? 0
Једеш ли и ти радо шаргарепу? Mă-â--- ş---u-m--c-----u pl-----? M------ ş- t- m------ c- p------- M-n-n-i ş- t- m-r-o-i c- p-ă-e-e- --------------------------------- Mănânci şi tu morcovi cu plăcere? 0
Једеш ли и ти радо брокулe? M----ci-şi tu-b-oc---i----plă--re? M------ ş- t- b------- c- p------- M-n-n-i ş- t- b-o-c-l- c- p-ă-e-e- ---------------------------------- Mănânci şi tu broccoli cu plăcere? 0
Једеш ли и ти радо паприку? Mă---ci -- t--a-----c-------re? M------ ş- t- a---- c- p------- M-n-n-i ş- t- a-d-i c- p-ă-e-e- ------------------------------- Mănânci şi tu ardei cu plăcere? 0
Ја не волим лук. M-e n--mi-plac--cea-a. M-- n---- p---- c----- M-e n---i p-a-e c-a-a- ---------------------- Mie nu-mi place ceapa. 0
Ја не волим маслине. Mie ---------- m--l--e-e. M-- n---- p--- m--------- M-e n---i p-a- m-s-i-e-e- ------------------------- Mie nu-mi plac măslinele. 0
Ја не волим гљиве. M-e----mi ---c-c--pe-cile. M-- n---- p--- c---------- M-e n---i p-a- c-u-e-c-l-. -------------------------- Mie nu-mi plac ciupercile. 0

Тонални језици

Већина језика којима се на свету говори су тонални језици. Код тоналних језика је одлучујућа висина тона. Висина тона одређује који ће значак реч или слог добити. Тиме је тон нераздвојан од речи. Већина језика који се говоре у Азији су тонални језици. На пример: кинески, тајландски и вијетнамски. У Африци постоје такође разни тонални језици. Многи језици урођеника Америке су исто тако тонални језици. Индоевропски језици углавном садрже искључиво тоналне елементе. Шведски или српски, на пример. Број различитих висина тона варира од језика до језика. У кинеском можемо разлиовати четири различита тона. Кад се ово има у виду, слог ма добија четири различита значења. То су мајка, конопља, коњ и псовати. Занимљиво је да тонални језици утичу на наше чуло слуха. Ово је доказано у студијама о апсолутном слуху. Апсолутни слух је способност да се тонови који су се чули прецизно идентификују. Апсолутан слух је у Европи и Северној Америци врло редак. Има га мање од једне на десет хиљада особа. Код Кинеза је ово сасвим други случај. Ту је број оваквих људи девет пута већи. Као деца сви смо имали апсолутан слух. Он нам је потребан да би смо научили да правилно говоримо. Нажалост, касније се код већине људи губи. Природно да је висина тона веома важна и у музици. Ово посебно у културама које говоре тоналним језиком. Морају се прецизно држати мелодиjе. У противном ће прелепа љубавна песма звучати бесмислено.
Да ли си знао?
Панџапски језик спада у индоиранске језике. Он је матерњи језик око 130 милиона људи. Већина живи у Пакистану. Али панџапски се говори и у савезној држави Пенџаб. У Пакистану се панџапски скоро никако не користи као писани језик. У Индији је то друкчије, јер језик тамо има службени статус. У панџапском се користи властито писмо. И има веома дугу књижевну традицију… Нађени су текстови стари скоро 1000 година. И с фонолошке тачке гледишта је пенџапски веома интересантан. То је тонски језик. У тонским језицима висина наглашеног слога мења њихово значење. У панџапском наглашени слог може имати три различите висине тона. За индоевропске језике је то веома необично. Зато то чини панџапски узбудљивијим!