Рјечник

sr На железници   »   sk Na železničnej stanici

33 [тридесет и три]

На железници

На железници

33 [tridsaťtri]

Na železničnej stanici

Изаберите како желите да видите превод:   
српски словачки Игра Више
Када полази следећи воз за Берлин? Ke-- i-- ď---- v--- d- B------? Kedy ide ďalší vlak do Berlína? 0
Када полази следећи воз за Париз? Ke-- i-- ď---- v--- d- P-----? Kedy ide ďalší vlak do Paríža? 0
Када полази следећи воз за Лондон? Ke-- i-- ď---- v--- d- L------? Kedy ide ďalší vlak do Londýna? 0
У колико часова полази воз за Варшаву? O k----- i-- v--- d- V------? O koľkej ide vlak do Varšavy? 0
У колико часова полази воз за Штокхолм? O k----- i-- v--- d- Š--------? O koľkej ide vlak do Štokholmu? 0
У колико часова полази воз за Будимпешту? O k----- i-- v--- d- B--------? O koľkej ide vlak do Budapešti? 0
Хтео / хтела бих возну карту за Мадрид. Ch--- /-- b- s-- l----- d- M------. Chcel /-a by som lístok do Madridu. 0
Хтео / хтела бих возну карту за Праг. Ch--- /-- b- s-- l----- d- P----. Chcel /-a by som lístok do Prahy. 0
Хтео / хтела бих возну карту за Берн. Ch--- /-- b- s-- l----- d- B----. Chcel /-a by som lístok do Bernu. 0
Када стиже воз у Беч? Ke-- p---- t-- v--- d- V-----? Kedy príde ten vlak do Viedne? 0
Када стиже воз у Москву? Ke-- p---- t-- v--- d- M-----? Kedy príde ten vlak do Moskvy? 0
Када стиже воз у Амстердам? Ke-- p---- t-- v--- d- A---------? Kedy príde ten vlak do Amsterdamu? 0
Морам ли преседати? Mu--- p----------? Musím prestupovať? 0
С којег колосека креће воз? Z k----- k----- o------- t-- v---? Z ktorej koľaje odchádza ten vlak? 0
Има ли кола за спавање у возу? Je v- v---- l------ v----? Je vo vlaku lôžkový vozeň? 0
Хтео / хтела бих само вожњу у једном правцу до Брисела. Ch--- /-- b- s-- l-- j---------- l----- d- B------. Chcel /-a by som len jednosmerný lístok do Bruselu. 0
Хтео / хтела бих повратну карту до Копенхагена. Ch--- /-- b- s-- s-------- c------- l----- d- K-----. Chcel /-a by som spiatočný cestovný lístok do Kodane. 0
Колико кошта место у колима за спавање? Ko--- s---- m----- v l------- v----? Koľko stojí miesto v lôžkovom vozni? 0

Језичка промена

Свет у којем живимо мења се из дана у дан. Зато ни језик којим говоримо не може увек остати исти. Он се развија заједно са нама и зато поседује динамику. Овакве промене утичу на све области језика. До промене о којој говоримо може доћи у разним аспектима језика. Фонолошке промене утичу на звуковни систем језика. Са семантичким променама се мења и значење речи. Лексичке промене подразумевају промене у речнику. Промене у граматици мењају граматичку структуру језика. Разлози лингвистичког мењања су различити. Често су узроци економске природе. Говорници или писци желе да уштеде време или труд. Уколико је ово случај, они поједностављују говор. Иновације такође могу довести до промена у језику. Ово је случај када се ради о новим изумима. Потребно им је име па се морају измислити нове речи. Лингвистичке промене се углавном не планирају. У питању је природан процес до којег често долази аутоматски. Но, говорници врло често могу и намерно мењати свој језик. То чине када желе да постигну известан ефекат. Утицај страних језика такође може довести до лингвистичких промена. Ово је посебно видљиво у време глобализације. Енглески језик у највећој мери утиче на друге језике. Скоро у сваком језику наилазимо на енглеске речи. Те речи називамо англицизмима. Језичке промене су предмет критике и бојазни још од старих времена. Истовремено су језичке промене и позитиван знак. Оне нам показују да језик живи - баш као и ми!
Да ли си знао?
Перзијски језик спада у иранске језике. Првенствено се говори у Ирану, Афганистану и у Таџикистану. Али и у другим земљама је то важан језик. Ту се убрајају Узбекистан, Туркменистан, Бахреин, Ирак и Индија. За око 70 милиона људи перзијски је матерњи језик. Њима се придружује још 50 милиона људи који владају перзијским као другим језиком. У зависности од регије користе се различити дијалекти. У Ирану техерански дијалект се сматра разговорним стандардним језиком. Поред тога се мора још научити и службени перзијски као књижевни језик. Перзијски систем знакова је варијанта арапске абецеде. Персијски не познаје граматички члан. Такође нема ни граматичког рода. Некад је перзијски био најважнија лингуа франка оријента. Ко учи перзијски, врло брзо открива фасцинантну културу. А перзијска култура спада у најзначајније на свету...