Рјечник

sr У возу   »   bg Във влака

34 [тридесет и четири]

У возу

У возу

34 [трийсет и четири]

34 [triyset i chetiri]

Във влака

[Vyv vlaka]

Изаберите како желите да видите превод:   
српски бугарски Игра Више
Да ли je то воз за Берлин? То-а ------л-к-т за---р---? Т--- л- е в----- з- Б------ Т-в- л- е в-а-ъ- з- Б-р-и-? --------------------------- Това ли е влакът за Берлин? 0
Tov- ----e---a-yt ---Ber---? T--- l- y- v----- z- B------ T-v- l- y- v-a-y- z- B-r-i-? ---------------------------- Tova li ye vlakyt za Berlin?
Када креће воз? Ко---т--гв---л-кът? К--- т----- в------ К-г- т-ъ-в- в-а-ъ-? ------------------- Кога тръгва влакът? 0
K-ga trygva-vl--yt? K--- t----- v------ K-g- t-y-v- v-a-y-? ------------------- Koga trygva vlakyt?
Када стиже воз у Берлин? Ко-а п-----га -л---т в -е-л-н? К--- п------- в----- в Б------ К-г- п-и-т-г- в-а-ъ- в Б-р-и-? ------------------------------ Кога пристига влакът в Берлин? 0
Koga--r-s--ga--l-----v-----i-? K--- p------- v----- v B------ K-g- p-i-t-g- v-a-y- v B-r-i-? ------------------------------ Koga pristiga vlakyt v Berlin?
Извините, смем ли проћи? И--ин--е- -оже-л--да--и-а? И-------- м--- л- д- м---- И-в-н-т-, м-ж- л- д- м-н-? -------------------------- Извинете, може ли да мина? 0
Izv--e--, --zhe -i-d- ---a? I-------- m---- l- d- m---- I-v-n-t-, m-z-e l- d- m-n-? --------------------------- Izvinete, mozhe li da mina?
Мислим да је то моје место. Ми-л-, ---това -----т- --ст-. М----- ч- т--- е м---- м----- М-с-я- ч- т-в- е м-е-о м-с-о- ----------------------------- Мисля, че това е моето място. 0
M--l-----h--t-va----m----------o. M------ c-- t--- y- m---- m------ M-s-y-, c-e t-v- y- m-e-o m-a-t-. --------------------------------- Mislya, che tova ye moeto myasto.
Мислим да седите на мом месту. Ми--я--ч- -е--т--н- м--то м-сто. М----- ч- с----- н- м---- м----- М-с-я- ч- с-д-т- н- м-е-о м-с-о- -------------------------------- Мисля, че седите на моето място. 0
M--lya, ch- -edi-- -a m-e---my----. M------ c-- s----- n- m---- m------ M-s-y-, c-e s-d-t- n- m-e-o m-a-t-. ----------------------------------- Mislya, che sedite na moeto myasto.
Где су кола за спавање? К-д- --------ят-ва-о-? К--- е с------- в----- К-д- е с-а-н-я- в-г-н- ---------------------- Къде е спалният вагон? 0
K-d- y- s-al---a- ---on? K--- y- s-------- v----- K-d- y- s-a-n-y-t v-g-n- ------------------------ Kyde ye spalniyat vagon?
Кола за спавање су на крају воза. Сп--ни---ваг-- е-в --а- -а-в--ка. С------- в---- е в к--- н- в----- С-а-н-я- в-г-н е в к-а- н- в-а-а- --------------------------------- Спалният вагон е в края на влака. 0
Spa-n-y-t -ag----e v-kr-ya----v-ak-. S-------- v---- y- v k---- n- v----- S-a-n-y-t v-g-n y- v k-a-a n- v-a-a- ------------------------------------ Spalniyat vagon ye v kraya na vlaka.
А где је вагон за ручавање? – На почетку. А--ъд- е-в--он-р---ор--тът?---В---ч-л-т-. А к--- е в----------------- – В н-------- А к-д- е в-г-н-р-с-о-а-т-т- – В н-ч-л-т-. ----------------------------------------- А къде е вагон-ресторантът? – В началото. 0
A ky-e-ye---go--re-t----t-t? - V-----a-o-o. A k--- y- v----------------- – V n--------- A k-d- y- v-g-n-r-s-o-a-t-t- – V n-c-a-o-o- ------------------------------------------- A kyde ye vagon-restorantyt? – V nachaloto.
Могу ли спавати доле? М-же--и д----- до-у? М--- л- д- с-- д---- М-ж- л- д- с-я д-л-? -------------------- Може ли да спя долу? 0
Mo-he -i -a-s--a--o--? M---- l- d- s--- d---- M-z-e l- d- s-y- d-l-? ---------------------- Mozhe li da spya dolu?
Могу ли спавати у средини? Мо-е -и д----- в ср-да--? М--- л- д- с-- в с------- М-ж- л- д- с-я в с-е-а-а- ------------------------- Може ли да спя в средата? 0
Mo--e li d- spy-------da--? M---- l- d- s--- v s------- M-z-e l- d- s-y- v s-e-a-a- --------------------------- Mozhe li da spya v sredata?
Могу ли спавати горе? Мо-е--и д- -пя-го--? М--- л- д- с-- г---- М-ж- л- д- с-я г-р-? -------------------- Може ли да спя горе? 0
M---e -i-da -pya-g---? M---- l- d- s--- g---- M-z-e l- d- s-y- g-r-? ---------------------- Mozhe li da spya gore?
Када смо на граници? К-га ще-------м -----цат-? К--- щ- с------ г--------- К-г- щ- с-и-н-м г-а-и-а-а- -------------------------- Кога ще стигнем границата? 0
Koga-sh-h- s-ig-em-gr-ni--a-a? K--- s---- s------ g---------- K-g- s-c-e s-i-n-m g-a-i-s-t-? ------------------------------ Koga shche stignem granitsata?
Колико траје вожња до Берлина? Ко--- ---е-пъту-ането до Б-рл--? К---- т--- п--------- д- Б------ К-л-о т-а- п-т-в-н-т- д- Б-р-и-? -------------------------------- Колко трае пътуването до Берлин? 0
K---o--r-e---t----e-o d- Ber---? K---- t--- p--------- d- B------ K-l-o t-a- p-t-v-n-t- d- B-r-i-? -------------------------------- Kolko trae pytuvaneto do Berlin?
Да ли воз касни? Вл--ът --а-л---ак-с-ение? В----- и-- л- з---------- В-а-ъ- и-а л- з-к-с-е-и-? ------------------------- Влакът има ли закъснение? 0
Vlakyt--m- l---a-y-nen-e? V----- i-- l- z---------- V-a-y- i-a l- z-k-s-e-i-? ------------------------- Vlakyt ima li zakysnenie?
Имате ли нешто за читати? И---е-ли нещо-з--ч--ене? И---- л- н--- з- ч------ И-а-е л- н-щ- з- ч-т-н-? ------------------------ Имате ли нещо за четене? 0
I-----li -e----- z- c-et---? I---- l- n------ z- c------- I-a-e l- n-s-c-o z- c-e-e-e- ---------------------------- Imate li neshcho za chetene?
Може ли се овде добити нешто за јести и пити? Т-к -о-е-ли д---е--у-и -ещ- ------не-и ---не? Т-- м--- л- д- с- к--- н--- з- я---- и п----- Т-к м-ж- л- д- с- к-п- н-щ- з- я-е-е и п-е-е- --------------------------------------------- Тук може ли да се купи нещо за ядене и пиене? 0
Tuk moz-- -- -a-s- k--i -esh-h---- --den--- pi--e? T-- m---- l- d- s- k--- n------ z- y----- i p----- T-k m-z-e l- d- s- k-p- n-s-c-o z- y-d-n- i p-e-e- -------------------------------------------------- Tuk mozhe li da se kupi neshcho za yadene i piene?
Да ли бисте ме молим пробудили у 7 часова? Б-хт---- -е -------и---7------с-, м-ля? Б---- л- м- с------- в 7--- ч---- м---- Б-х-е л- м- с-б-д-л- в 7-0- ч-с-, м-л-? --------------------------------------- Бихте ли ме събудили в 7.00 часа, моля? 0
Bi--t--li ---s-b---li-v 7-00 c---a, -o-ya? B----- l- m- s------- v 7--- c----- m----- B-k-t- l- m- s-b-d-l- v 7-0- c-a-a- m-l-a- ------------------------------------------ Bikhte li me sybudili v 7.00 chasa, molya?

Преузимање МП3 (.зип фајлови)

Није пронађен ниједан видео!

Бебе читају са усана!

Кад бебе уче да говоре, усредсређују се на уста родитеља. Ово су установили психолози за развој. Бебе почињу да читају са усана отприлике са шест месеци. Овако уче како морају да обликују уста да би производили звуке. Са годину дана су бебе већ у стању да разумеју неколике речи. Тек од тада оне почињу да људима опет гледају у очи. Чинећи то, долазе до многих важних информација. Гледајући родитеље у очи, могу знати да ли су ови срећни или тужни. На овај начин се упознавају са светом емоција. Занимљива ситуација настаје када им се неко обрати на страном језику. У том случају, бебе поново почињу да читају са усана. Тако уче како да производе стране звуке. Зато треба, када разговарате са бебом, да јој се увек директно обраћате. Бебама је неопходан дијалог да би се правилно развијале. Посебно родитељи често понављају то што беба каже. На тај начин бебе добијају повратну информацију. Повратна информација је за њих врло важан. Само тако могу знати да их је човек разумео. Оваква потврда мотивише бебу. И зато се и даље забављају док уче да говоре. Није довољно једној беби пуштати аудио траке. Научници су доказали да бебе стварно умеју да читају са усана. У експериментима су им пуштани филмови без тона. Били су то филмови и на њиховом матерњем и на страним језицима. Филмове на матерњем језику бебе су дуже гледале. Било је очигледно да су при том биле много пажљивије. Ипак су прве речи које једна беба изговори широм света исте. “Мама” и “тата” - ове речи су лаке, без обзира о ком се јези
Да ли си знао?
Пољски спада у западнословенске језике. То је матерњи језик за више од 45 милиона људи. Они углавном живе у Пољској и у многим земљама Источне Европе. Пољски исељеници су свој језик пренели и на друге континенте. Тако у целом свету има око 60 милиона људи који говоре пољски. После руског је то слoвенски језик с највише говорника. Пољски је у уском сродству са чешким и словачким. Модерни пољски књижевни језик се развио из различитих дијалеката. Данас скоро да нема дијалеката пошто већина Пољака користи стандардни језик. Пољска абецеда користи латинична слова и има 35 слова. Увек се наглашава предзадњи слог једне ријечи. Граматика разликује седам падежа и три рода. Скоро сваки крај речи се деклинира или конјугира. Пољски тиме не спада баш обавезно у најлакше језике… Али ускоро ће постати један од најважнијих језика Европе!