Рјечник

sr У возу   »   bg Във влака

34 [тридесет и четири]

У возу

У возу

34 [трийсет и четири]

34 [triyset i chetiri]

Във влака

Vyv vlaka

Изаберите како желите да видите превод:   
српски бугарски Игра Више
Да ли je то воз за Берлин? Т----л--е ------ з- --рл-н? Т___ л_ е в_____ з_ Б______ Т-в- л- е в-а-ъ- з- Б-р-и-? --------------------------- Това ли е влакът за Берлин? 0
T-va-l-----v-a--t z- -e-li-? T___ l_ y_ v_____ z_ B______ T-v- l- y- v-a-y- z- B-r-i-? ---------------------------- Tova li ye vlakyt za Berlin?
Када креће воз? Ко----р--в- вла-ът? К___ т_____ в______ К-г- т-ъ-в- в-а-ъ-? ------------------- Кога тръгва влакът? 0
Ko-- t--gva vla---? K___ t_____ v______ K-g- t-y-v- v-a-y-? ------------------- Koga trygva vlakyt?
Када стиже воз у Берлин? К-га -р--т--а -лак-- в -ерл-н? К___ п_______ в_____ в Б______ К-г- п-и-т-г- в-а-ъ- в Б-р-и-? ------------------------------ Кога пристига влакът в Берлин? 0
Ko-a-p--s-ig--v-aky--v-Ber-i-? K___ p_______ v_____ v B______ K-g- p-i-t-g- v-a-y- v B-r-i-? ------------------------------ Koga pristiga vlakyt v Berlin?
Извините, смем ли проћи? Из-ин-----мож---и-д--м-н-? И________ м___ л_ д_ м____ И-в-н-т-, м-ж- л- д- м-н-? -------------------------- Извинете, може ли да мина? 0
I-------, -oz-e-l---a-mi--? I________ m____ l_ d_ m____ I-v-n-t-, m-z-e l- d- m-n-? --------------------------- Izvinete, mozhe li da mina?
Мислим да је то моје место. М--ля- ч--тов--е-м-е----я--о. М_____ ч_ т___ е м____ м_____ М-с-я- ч- т-в- е м-е-о м-с-о- ----------------------------- Мисля, че това е моето място. 0
Mi-l-a--ch--t-v- -e--oet- --a---. M______ c__ t___ y_ m____ m______ M-s-y-, c-e t-v- y- m-e-o m-a-t-. --------------------------------- Mislya, che tova ye moeto myasto.
Мислим да седите на мом месту. М---я, -е -ед--е-на-м-е-о--яс-о. М_____ ч_ с_____ н_ м____ м_____ М-с-я- ч- с-д-т- н- м-е-о м-с-о- -------------------------------- Мисля, че седите на моето място. 0
M----a,---- --di---n- ---t-----s-o. M______ c__ s_____ n_ m____ m______ M-s-y-, c-e s-d-t- n- m-e-o m-a-t-. ----------------------------------- Mislya, che sedite na moeto myasto.
Где су кола за спавање? К-д--е -п-лн--- ва-он? К___ е с_______ в_____ К-д- е с-а-н-я- в-г-н- ---------------------- Къде е спалният вагон? 0
K-de--- -p----yat vagon? K___ y_ s________ v_____ K-d- y- s-a-n-y-t v-g-n- ------------------------ Kyde ye spalniyat vagon?
Кола за спавање су на крају воза. С----ия--вагон - -----я--а в--ка. С_______ в____ е в к___ н_ в_____ С-а-н-я- в-г-н е в к-а- н- в-а-а- --------------------------------- Спалният вагон е в края на влака. 0
Spa---y-t------ -----k--ya n--vlak-. S________ v____ y_ v k____ n_ v_____ S-a-n-y-t v-g-n y- v k-a-a n- v-a-a- ------------------------------------ Spalniyat vagon ye v kraya na vlaka.
А где је вагон за ручавање? – На почетку. А къд----в-го--р-сто--нтъ---–---н--а-от-. А к___ е в_________________ – В н________ А к-д- е в-г-н-р-с-о-а-т-т- – В н-ч-л-т-. ----------------------------------------- А къде е вагон-ресторантът? – В началото. 0
A-kyd- ye vagon-res-o-a--yt? – V-na-ha-ot-. A k___ y_ v_________________ – V n_________ A k-d- y- v-g-n-r-s-o-a-t-t- – V n-c-a-o-o- ------------------------------------------- A kyde ye vagon-restorantyt? – V nachaloto.
Могу ли спавати доле? М--- ----а--пя д---? М___ л_ д_ с__ д____ М-ж- л- д- с-я д-л-? -------------------- Може ли да спя долу? 0
M--he li--- -p---d-l-? M____ l_ d_ s___ d____ M-z-e l- d- s-y- d-l-? ---------------------- Mozhe li da spya dolu?
Могу ли спавати у средини? Мо-- -и да сп--- с-еда-а? М___ л_ д_ с__ в с_______ М-ж- л- д- с-я в с-е-а-а- ------------------------- Може ли да спя в средата? 0
Mozhe ----- --y--- --e--ta? M____ l_ d_ s___ v s_______ M-z-e l- d- s-y- v s-e-a-a- --------------------------- Mozhe li da spya v sredata?
Могу ли спавати горе? Мо-- ----а-с-я ---е? М___ л_ д_ с__ г____ М-ж- л- д- с-я г-р-? -------------------- Може ли да спя горе? 0
Mo--e l---- -py- ---e? M____ l_ d_ s___ g____ M-z-e l- d- s-y- g-r-? ---------------------- Mozhe li da spya gore?
Када смо на граници? К-г---е--т-г--м -р--иц-та? К___ щ_ с______ г_________ К-г- щ- с-и-н-м г-а-и-а-а- -------------------------- Кога ще стигнем границата? 0
K-ga s--he s---ne- g-anit---a? K___ s____ s______ g__________ K-g- s-c-e s-i-n-m g-a-i-s-t-? ------------------------------ Koga shche stignem granitsata?
Колико траје вожња до Берлина? Кол-о-т-ае --ту-а--то до --р-и-? К____ т___ п_________ д_ Б______ К-л-о т-а- п-т-в-н-т- д- Б-р-и-? -------------------------------- Колко трае пътуването до Берлин? 0
K-lko -ra- -ytu-a--t- ---B-r-in? K____ t___ p_________ d_ B______ K-l-o t-a- p-t-v-n-t- d- B-r-i-? -------------------------------- Kolko trae pytuvaneto do Berlin?
Да ли воз касни? Вла-ът--м--л------с--ни-? В_____ и__ л_ з__________ В-а-ъ- и-а л- з-к-с-е-и-? ------------------------- Влакът има ли закъснение? 0
Vlak-- -m- -i-z-ky--e---? V_____ i__ l_ z__________ V-a-y- i-a l- z-k-s-e-i-? ------------------------- Vlakyt ima li zakysnenie?
Имате ли нешто за читати? И-а---л--н--- за------е? И____ л_ н___ з_ ч______ И-а-е л- н-щ- з- ч-т-н-? ------------------------ Имате ли нещо за четене? 0
I--------neshc-o ---che--ne? I____ l_ n______ z_ c_______ I-a-e l- n-s-c-o z- c-e-e-e- ---------------------------- Imate li neshcho za chetene?
Може ли се овде добити нешто за јести и пити? Т-- ------и -а-се----- нещ- -- я--не-и-п----? Т__ м___ л_ д_ с_ к___ н___ з_ я____ и п_____ Т-к м-ж- л- д- с- к-п- н-щ- з- я-е-е и п-е-е- --------------------------------------------- Тук може ли да се купи нещо за ядене и пиене? 0
Tuk m---e--i-d--se-----------ho-z---a---- i --ene? T__ m____ l_ d_ s_ k___ n______ z_ y_____ i p_____ T-k m-z-e l- d- s- k-p- n-s-c-o z- y-d-n- i p-e-e- -------------------------------------------------- Tuk mozhe li da se kupi neshcho za yadene i piene?
Да ли бисте ме молим пробудили у 7 часова? Би--- ---м---ъб-дили - -.0- ч-са,---ля? Б____ л_ м_ с_______ в 7___ ч____ м____ Б-х-е л- м- с-б-д-л- в 7-0- ч-с-, м-л-? --------------------------------------- Бихте ли ме събудили в 7.00 часа, моля? 0
Bi---e--- ----yb--il- - -.-- ch--a- mo-ya? B_____ l_ m_ s_______ v 7___ c_____ m_____ B-k-t- l- m- s-b-d-l- v 7-0- c-a-a- m-l-a- ------------------------------------------ Bikhte li me sybudili v 7.00 chasa, molya?

Преузимање МП3 (.зип фајлови)

МП3 српски + бугарски (1-100) МП3 бугарски (1-100)
Није пронађен ниједан видео!

Бебе читају са усана!

Кад бебе уче да говоре, усредсређују се на уста родитеља. Ово су установили психолози за развој. Бебе почињу да читају са усана отприлике са шест месеци. Овако уче како морају да обликују уста да би производили звуке. Са годину дана су бебе већ у стању да разумеју неколике речи. Тек од тада оне почињу да људима опет гледају у очи. Чинећи то, долазе до многих важних информација. Гледајући родитеље у очи, могу знати да ли су ови срећни или тужни. На овај начин се упознавају са светом емоција. Занимљива ситуација настаје када им се неко обрати на страном језику. У том случају, бебе поново почињу да читају са усана. Тако уче како да производе стране звуке. Зато треба, када разговарате са бебом, да јој се увек директно обраћате. Бебама је неопходан дијалог да би се правилно развијале. Посебно родитељи често понављају то што беба каже. На тај начин бебе добијају повратну информацију. Повратна информација је за њих врло важан. Само тако могу знати да их је човек разумео. Оваква потврда мотивише бебу. И зато се и даље забављају док уче да говоре. Није довољно једној беби пуштати аудио траке. Научници су доказали да бебе стварно умеју да читају са усана. У експериментима су им пуштани филмови без тона. Били су то филмови и на њиховом матерњем и на страним језицима. Филмове на матерњем језику бебе су дуже гледале. Било је очигледно да су при том биле много пажљивије. Ипак су прве речи које једна беба изговори широм света исте. “Мама” и “тата” - ове речи су лаке, без обзира о ком се јези
Да ли си знао?
Пољски спада у западнословенске језике. То је матерњи језик за више од 45 милиона људи. Они углавном живе у Пољској и у многим земљама Источне Европе. Пољски исељеници су свој језик пренели и на друге континенте. Тако у целом свету има око 60 милиона људи који говоре пољски. После руског је то слoвенски језик с највише говорника. Пољски је у уском сродству са чешким и словачким. Модерни пољски књижевни језик се развио из различитих дијалеката. Данас скоро да нема дијалеката пошто већина Пољака користи стандардни језик. Пољска абецеда користи латинична слова и има 35 слова. Увек се наглашава предзадњи слог једне ријечи. Граматика разликује седам падежа и три рода. Скоро сваки крај речи се деклинира или конјугира. Пољски тиме не спада баш обавезно у најлакше језике… Али ускоро ће постати један од најважнијих језика Европе!