Рјечник

sr У возу   »   ka მატარებელში

34 [тридесет и четири]

У возу

У возу

34 [ოცდათოთხმეტი]

34 [otsdatotkhmet\'i]

მატარებელში

[mat'arebelshi]

Изаберите како желите да видите превод:   
српски грузијски Игра Више
Да ли je то воз за Берлин? ეს ბე-ლ-ნ-ს --ტ-რე-ელ-ა? ე- ბ------- მ----------- ე- ბ-რ-ი-ი- მ-ტ-რ-ბ-ლ-ა- ------------------------ ეს ბერლინის მატარებელია? 0
es b-r--n-- mat'--e-el-a? e- b------- m------------ e- b-r-i-i- m-t-a-e-e-i-? ------------------------- es berlinis mat'arebelia?
Када креће воз? რ-დი------ს-მ-ტარებე-ი? რ---- გ---- მ---------- რ-დ-ს გ-დ-ს მ-ტ-რ-ბ-ლ-? ----------------------- როდის გადის მატარებელი? 0
ro--s -a---------r-beli? r---- g---- m----------- r-d-s g-d-s m-t-a-e-e-i- ------------------------ rodis gadis mat'arebeli?
Када стиже воз у Берлин? რ--ის --დ-ს-მ---რე-ე-ი -ერ--ნშ-? რ---- ჩ---- მ--------- ბ-------- რ-დ-ს ჩ-დ-ს მ-ტ-რ-ბ-ლ- ბ-რ-ი-შ-? -------------------------------- როდის ჩადის მატარებელი ბერლინში? 0
r-di--ch-dis -----re--l- ber--n---? r---- c----- m---------- b--------- r-d-s c-a-i- m-t-a-e-e-i b-r-i-s-i- ----------------------------------- rodis chadis mat'arebeli berlinshi?
Извините, смем ли проћи? მა-ატიეთ- შ-იძლ-ბა--ა--არო? მ-------- შ------- გ------- მ-პ-ტ-ე-, შ-ი-ლ-ბ- გ-ვ-ა-ო- --------------------------- მაპატიეთ, შეიძლება გავიარო? 0
m--'-t--------e---le-- -av-a--? m---------- s--------- g------- m-p-a-'-e-, s-e-d-l-b- g-v-a-o- ------------------------------- map'at'iet, sheidzleba gaviaro?
Мислим да је то моје место. მ-ო-ი, -ს ჩ-მ- --გილი-. მ----- ე- ჩ--- ა------- მ-ო-ი- ე- ჩ-მ- ა-გ-ლ-ა- ----------------------- მგონი, ეს ჩემი ადგილია. 0
mgo-i- es--h-mi adg--i-. m----- e- c---- a------- m-o-i- e- c-e-i a-g-l-a- ------------------------ mgoni, es chemi adgilia.
Мислим да седите на мом месту. მ-ონი, თქ--ნ----ს -დ-ი-ზე-ზ--არ-. მ----- თ---- ჩ--- ა------ ზ------ მ-ო-ი- თ-ვ-ნ ჩ-მ- ა-გ-ლ-ე ზ-ხ-რ-. --------------------------------- მგონი, თქვენ ჩემს ადგილზე ზიხართ. 0
m-oni,---ven--he-s --gi----z--hart. m----- t---- c---- a------ z------- m-o-i- t-v-n c-e-s a-g-l-e z-k-a-t- ----------------------------------- mgoni, tkven chems adgilze zikhart.
Где су кола за спавање? სა- ა-ი- --ძ-ნე-ელ- -აგო-ი? ს-- ა--- ს--------- ვ------ ს-დ ა-ი- ს-ძ-ნ-ბ-ლ- ვ-გ-ნ-? --------------------------- სად არის საძინებელი ვაგონი? 0
s-d-ar-s--adz-----l--v-g-n-? s-- a--- s---------- v------ s-d a-i- s-d-i-e-e-i v-g-n-? ---------------------------- sad aris sadzinebeli vagoni?
Кола за спавање су на крају воза. დას--ინ-ბ-ლ- -----ი--ა-ა---ლის------ი-. დ----------- ვ----- მ--------- ბ------- დ-ს-ძ-ნ-ბ-ლ- ვ-გ-ნ- მ-ტ-რ-ბ-ი- ბ-ლ-შ-ა- --------------------------------------- დასაძინებელი ვაგონი მატარებლის ბოლოშია. 0
d-----i-ebe--------- --t'-re-l-s -ol---ia. d------------ v----- m---------- b-------- d-s-d-i-e-e-i v-g-n- m-t-a-e-l-s b-l-s-i-. ------------------------------------------ dasadzinebeli vagoni mat'areblis boloshia.
А где је вагон за ручавање? – На почетку. დ--სად-არის-ს-სა-ი-- ვა---ი?-– დასა--ი---. დ- ს-- ა--- ს------- ვ------ – დ---------- დ- ს-დ ა-ი- ს-ს-დ-ლ- ვ-გ-ნ-? – დ-ს-წ-ი-შ-. ------------------------------------------ და სად არის სასადილო ვაგონი? – დასაწყისში. 0
d--sa- ar-s---s--ilo-v-gon-- – -a---s-qis-hi. d- s-- a--- s------- v------ – d------------- d- s-d a-i- s-s-d-l- v-g-n-? – d-s-t-'-i-s-i- --------------------------------------------- da sad aris sasadilo vagoni? – dasats'qisshi.
Могу ли спавати доле? შეიძლე---ქ----თ -ავ-ძი-ო? შ------- ქ----- დ-------- შ-ი-ლ-ბ- ქ-ე-ო- დ-ვ-ძ-ნ-? ------------------------- შეიძლება ქვემოთ დავიძინო? 0
s--i--le-a -ve------vid----? s--------- k----- d--------- s-e-d-l-b- k-e-o- d-v-d-i-o- ---------------------------- sheidzleba kvemot davidzino?
Могу ли спавати у средини? შ--ძ-ება შუაშ---ა------? შ------- შ---- დ-------- შ-ი-ლ-ბ- შ-ა-ი დ-ვ-ძ-ნ-? ------------------------ შეიძლება შუაში დავიძინო? 0
s---dz-e----h-ashi-d---dz-no? s--------- s------ d--------- s-e-d-l-b- s-u-s-i d-v-d-i-o- ----------------------------- sheidzleba shuashi davidzino?
Могу ли спавати горе? შე--ლ--- -ე--თ -ა-იძ-ნ-? შ------- ზ---- დ-------- შ-ი-ლ-ბ- ზ-მ-თ დ-ვ-ძ-ნ-? ------------------------ შეიძლება ზემოთ დავიძინო? 0
s---dzl--a z-mo--da----in-? s--------- z---- d--------- s-e-d-l-b- z-m-t d-v-d-i-o- --------------------------- sheidzleba zemot davidzino?
Када смо на граници? როდ-- -ი--ლ- ---ღვარ-ა-? რ---- მ----- ს---------- რ-დ-ს მ-ვ-ლ- ს-ზ-ვ-რ-ა-? ------------------------ როდის მივალთ საზღვართან? 0
ro--s mivalt s-----a----? r---- m----- s----------- r-d-s m-v-l- s-z-h-a-t-n- ------------------------- rodis mivalt sazghvartan?
Колико траје вожња до Берлина? რამდენ-ხან- გრ-ელდებ--მ----რ-ბ- ---ლ-ნ----? რ----- ხ--- გ-------- მ-------- ბ---------- რ-მ-ე- ხ-ნ- გ-ძ-ლ-ე-ა მ-ზ-ვ-ო-ა ბ-რ-ი-ა-დ-? ------------------------------------------- რამდენ ხანს გრძელდება მგზავრობა ბერლინამდე? 0
r--d-- ---n- -rd-eldeba--gza----- b-rl---md-? r----- k---- g--------- m-------- b---------- r-m-e- k-a-s g-d-e-d-b- m-z-v-o-a b-r-i-a-d-? --------------------------------------------- ramden khans grdzeldeba mgzavroba berlinamde?
Да ли воз касни? მატა-ე-ე-----ვ-ა-ე--? მ--------- ი--------- მ-ტ-რ-ბ-ლ- ი-ვ-ა-ე-ს- --------------------- მატარებელი იგვიანებს? 0
mat--r----i -g---n-bs? m---------- i--------- m-t-a-e-e-i i-v-a-e-s- ---------------------- mat'arebeli igvianebs?
Имате ли нешто за читати? გ-ქ-თ ---- სა-ი--ა--? გ---- რ--- ს--------- გ-ქ-თ რ-მ- ს-კ-თ-ა-ი- --------------------- გაქვთ რამე საკითხავი? 0
gakv- ra----ak'-tk----? g---- r--- s----------- g-k-t r-m- s-k-i-k-a-i- ----------------------- gakvt rame sak'itkhavi?
Може ли се овде добити нешто за јести и пити? შე---ე-- -ქ-რა-ე-----ე-ის--ნ--ა--ელის ყი---? შ------- ა- რ--- ს------- ა- ს------- ყ----- შ-ი-ლ-ბ- ა- რ-მ- ს-ჭ-ე-ი- ა- ს-ს-ე-ი- ყ-დ-ა- -------------------------------------------- შეიძლება აქ რამე საჭმელის ან სასმელის ყიდვა? 0
shei-z---a -k-r--e---c-'-elis ---sas---i- ----a? s--------- a- r--- s--------- a- s------- q----- s-e-d-l-b- a- r-m- s-c-'-e-i- a- s-s-e-i- q-d-a- ------------------------------------------------ sheidzleba ak rame sach'melis an sasmelis qidva?
Да ли бисте ме молим пробудили у 7 часова? შ--ი-ლი-თ 7.00--აა--ე -ამ-ღვიძ--? შ-------- 7--- ს----- გ---------- შ-გ-ძ-ი-თ 7-0- ს-ა-ზ- გ-მ-ღ-ი-ო-? --------------------------------- შეგიძლიათ 7.00 საათზე გამაღვიძოთ? 0
s----d--ia--7.-0-s-a-z- ---ag--i--o-? s---------- 7--- s----- g------------ s-e-i-z-i-t 7-0- s-a-z- g-m-g-v-d-o-? ------------------------------------- shegidzliat 7.00 saatze gamaghvidzot?

Преузимање МП3 (.зип фајлови)

Није пронађен ниједан видео!

Бебе читају са усана!

Кад бебе уче да говоре, усредсређују се на уста родитеља. Ово су установили психолози за развој. Бебе почињу да читају са усана отприлике са шест месеци. Овако уче како морају да обликују уста да би производили звуке. Са годину дана су бебе већ у стању да разумеју неколике речи. Тек од тада оне почињу да људима опет гледају у очи. Чинећи то, долазе до многих важних информација. Гледајући родитеље у очи, могу знати да ли су ови срећни или тужни. На овај начин се упознавају са светом емоција. Занимљива ситуација настаје када им се неко обрати на страном језику. У том случају, бебе поново почињу да читају са усана. Тако уче како да производе стране звуке. Зато треба, када разговарате са бебом, да јој се увек директно обраћате. Бебама је неопходан дијалог да би се правилно развијале. Посебно родитељи често понављају то што беба каже. На тај начин бебе добијају повратну информацију. Повратна информација је за њих врло важан. Само тако могу знати да их је човек разумео. Оваква потврда мотивише бебу. И зато се и даље забављају док уче да говоре. Није довољно једној беби пуштати аудио траке. Научници су доказали да бебе стварно умеју да читају са усана. У експериментима су им пуштани филмови без тона. Били су то филмови и на њиховом матерњем и на страним језицима. Филмове на матерњем језику бебе су дуже гледале. Било је очигледно да су при том биле много пажљивије. Ипак су прве речи које једна беба изговори широм света исте. “Мама” и “тата” - ове речи су лаке, без обзира о ком се јези
Да ли си знао?
Пољски спада у западнословенске језике. То је матерњи језик за више од 45 милиона људи. Они углавном живе у Пољској и у многим земљама Источне Европе. Пољски исељеници су свој језик пренели и на друге континенте. Тако у целом свету има око 60 милиона људи који говоре пољски. После руског је то слoвенски језик с највише говорника. Пољски је у уском сродству са чешким и словачким. Модерни пољски књижевни језик се развио из различитих дијалеката. Данас скоро да нема дијалеката пошто већина Пољака користи стандардни језик. Пољска абецеда користи латинична слова и има 35 слова. Увек се наглашава предзадњи слог једне ријечи. Граматика разликује седам падежа и три рода. Скоро сваки крај речи се деклинира или конјугира. Пољски тиме не спада баш обавезно у најлакше језике… Али ускоро ће постати један од најважнијих језика Европе!