Рјечник

sr На аеродрому   »   de Am Flughafen

35 [тридесет и пет]

На аеродрому

На аеродрому

35 [fünfunddreißig]

Am Flughafen

Изаберите како желите да видите превод:   
српски немачки Игра Више
Хтео / Хтела бих резервисати лет за Атину. I-h----ht--ei-en -lu- na-h---he---uche-. I-- m----- e---- F--- n--- A---- b------ I-h m-c-t- e-n-n F-u- n-c- A-h-n b-c-e-. ---------------------------------------- Ich möchte einen Flug nach Athen buchen. 0
Да ли је то директан лет? I-t -----in -------lug? I-- d-- e-- D---------- I-t d-s e-n D-r-k-f-u-? ----------------------- Ist das ein Direktflug? 0
Молим место до прозора, за непушаче. Bi-te ---e- ---st-r-lat-,-Ni-ht-auch--. B---- e---- F------------ N------------ B-t-e e-n-n F-n-t-r-l-t-, N-c-t-a-c-e-. --------------------------------------- Bitte einen Fensterplatz, Nichtraucher. 0
Хтео / Хтела бих потврдити своју резервацију. Ich--öch-- m-i-e-Res-------n- best-t---n. I-- m----- m---- R----------- b---------- I-h m-c-t- m-i-e R-s-r-i-r-n- b-s-ä-i-e-. ----------------------------------------- Ich möchte meine Reservierung bestätigen. 0
Хтео / Хтела бих сторнирати своју резервацију. I-------t- ---ne --servier-----to--ieren. I-- m----- m---- R----------- s---------- I-h m-c-t- m-i-e R-s-r-i-r-n- s-o-n-e-e-. ----------------------------------------- Ich möchte meine Reservierung stornieren. 0
Хтео / Хтела бих променити своју резервацију. Ich -öc-t- -e-ne--es-r-ier-n- umbuc-en. I-- m----- m---- R----------- u-------- I-h m-c-t- m-i-e R-s-r-i-r-n- u-b-c-e-. --------------------------------------- Ich möchte meine Reservierung umbuchen. 0
Када полеће следећи авион за Рим? W-nn------di----ch----M-sc-i-e--ach--om? W--- g--- d-- n------ M------- n--- R--- W-n- g-h- d-e n-c-s-e M-s-h-n- n-c- R-m- ---------------------------------------- Wann geht die nächste Maschine nach Rom? 0
Јесу ли слободна још два места? Si-d -oc- z-e--P----e----i? S--- n--- z--- P----- f---- S-n- n-c- z-e- P-ä-z- f-e-? --------------------------- Sind noch zwei Plätze frei? 0
Не, имамо још само једно место слободно. Nein- w-r--a-e----- --c- --n----la-- --ei. N---- w-- h---- n-- n--- e---- P---- f---- N-i-, w-r h-b-n n-r n-c- e-n-n P-a-z f-e-. ------------------------------------------ Nein, wir haben nur noch einen Platz frei. 0
Када слећемо? Wan- -a-de- wi-? W--- l----- w--- W-n- l-n-e- w-r- ---------------- Wann landen wir? 0
Када смо тамо? Wan--s-n- w-- -a? W--- s--- w-- d-- W-n- s-n- w-r d-? ----------------- Wann sind wir da? 0
Када вози аутобус у центар града? Wan- -äh-- -in Bu--in- ----t---tru-? W--- f---- e-- B-- i-- S------------ W-n- f-h-t e-n B-s i-s S-a-t-e-t-u-? ------------------------------------ Wann fährt ein Bus ins Stadtzentrum? 0
Да ли је то Ваш кофер? I-t -as-I-r Koff-r? I-- d-- I-- K------ I-t d-s I-r K-f-e-? ------------------- Ist das Ihr Koffer? 0
Да ли је то Ваша ташна? Is- --- -hre-T-sche? I-- d-- I--- T------ I-t d-s I-r- T-s-h-? -------------------- Ist das Ihre Tasche? 0
Да ли је то Ваш пртљаг? Is--d-- -hr G--äck? I-- d-- I-- G------ I-t d-s I-r G-p-c-? ------------------- Ist das Ihr Gepäck? 0
Колико пртљага могу понети? W-e --el G---ck--a-- --- mi-n---en? W-- v--- G----- k--- i-- m--------- W-e v-e- G-p-c- k-n- i-h m-t-e-m-n- ----------------------------------- Wie viel Gepäck kann ich mitnehmen? 0
Двадесет кила. Z-a---- --l-. Z------ K---- Z-a-z-g K-l-. ------------- Zwanzig Kilo. 0
Шта, само двадесет кила? Was,---- zwan----K--o? W--- n-- z------ K---- W-s- n-r z-a-z-g K-l-? ---------------------- Was, nur zwanzig Kilo? 0

Учење мења мозак

Они који тренирају, обликују своје тело. Очигледно да је могуће обликовати и мозак Ово значи да, када учимо стране језике, није довољан само таленат. Једнако је важно редовно вежбање. Зато што вежба позитивно утиче на мождане структуре. Разуме се да је надареност за језике урођена. Без обзира на ово, интензивним тренингом долази до мењања појединих можданих структура. При томе се повећава центар за говор. Нервне ћелије људи који вежбају се такође мењају. Дуго времена се веровало да се мозак не може мењати. Веровало се да све што не научимо као дете, нећемо никада ни научити! Научници који се баве истраживањем мозга дошли су до супротних резултата. Показали су да је мозак читавог живота бистар и подложан промени. Могли би рећи: функционише као и сваки други мишић. Због ове његове особине, можемо га читавог живота изграђивати. Мозак прерађује сваку врсту уноса. Кад се редовно тренира, мозак је у стању да много боље преради тај унос. То значи да ради боље и ефикасније. Ово важи и за мозак старијих и млађих људи. Но није нужно учити да би се мозак тренирао. Читање је такође добра вежба. Читањем захтевне литературе унапређујемо центар за говор. На тај начин проширујемо свој речник. Осим тога развијамо наш осећај за језике. Занимљиво је да се језици не прерађују искључиво у центру за говор. Нови садржаји се такође обрађују у центру за моторику. Зто је врло важно што чешће стимулисати цео мозак. Према томе: Покрените тело И ум!
Да ли си знао?
Португалски спада у романске језике. У уском је сродству са шпанским и с каталонским. Развио се из вулгарног латинског римских војника. За око 10 милиона људи је европски португалски матерњи језик. Он је такође један од најважнијих светских језика… То је повезано с прошлошћу Португала као колонијалне силе. У 15. и 16. веку је нација морепловаца донела свој језик на друге континенте. У деловима Африке и Азије се и данас говори португалски. Земље у којима се говори овај језик оријентишу се језички углавном на европски узор. У Бразилу је то друкчије. Језик који се тамо говори има неколико посебности и сматра се посебним варијететом. Ипак се Португалци у правилу могу добро споразумевати с Бразилцима. Укупно више од 240 милиона људи на свету говори португалски. Осим тога има око 20 креолских језика који се базирају на португалском. Португалски данас спада у светске језике.