Рјечник

sr На аеродрому   »   fr A l’aéroport

35 [тридесет и пет]

На аеродрому

На аеродрому

35 [trente-cinq]

A l’aéroport

Изаберите како желите да видите превод:   
српски француски Игра Више
Хтео / Хтела бих резервисати лет за Атину. J---o--r--s ré-er-e- -ne-pl-c--su- -e -ol p--- -th-ne-. J- v------- r------- u-- p---- s-- l- v-- p--- A------- J- v-u-r-i- r-s-r-e- u-e p-a-e s-r l- v-l p-u- A-h-n-s- ------------------------------------------------------- Je voudrais réserver une place sur le vol pour Athènes. 0
Да ли је то директан лет? E-t-c- que c’es- -n-vol d--ect ? E----- q-- c---- u- v-- d----- ? E-t-c- q-e c-e-t u- v-l d-r-c- ? -------------------------------- Est-ce que c’est un vol direct ? 0
Молим место до прозора, за непушаче. Un--plac- p--s--- -ublot -o- fumeu-,-s’il-vou- p-a-t. U-- p---- p--- d- h----- n-- f------ s--- v--- p----- U-e p-a-e p-è- d- h-b-o- n-n f-m-u-, s-i- v-u- p-a-t- ----------------------------------------------------- Une place près du hublot non fumeur, s’il vous plaît. 0
Хтео / Хтела бих потврдити своју резервацију. J--vo--r--s con-----r-ma --s-rv-tion. J- v------- c-------- m- r----------- J- v-u-r-i- c-n-i-m-r m- r-s-r-a-i-n- ------------------------------------- Je voudrais confirmer ma réservation. 0
Хтео / Хтела бих сторнирати своју резервацију. J- ----r--s -n----r m- -és--vat--n. J- v------- a------ m- r----------- J- v-u-r-i- a-n-l-r m- r-s-r-a-i-n- ----------------------------------- Je voudrais annuler ma réservation. 0
Хтео / Хтела бих променити своју резервацију. Je --ud-ai- m--ifi-- -a-r---rv----n. J- v------- m------- m- r----------- J- v-u-r-i- m-d-f-e- m- r-s-r-a-i-n- ------------------------------------ Je voudrais modifier ma réservation. 0
Када полеће следећи авион за Рим? Qua-- ---- ---pr----i- av--n-pou- Rome-? Q---- p--- l- p------- a---- p--- R--- ? Q-a-d p-r- l- p-o-h-i- a-i-n p-u- R-m- ? ---------------------------------------- Quand part le prochain avion pour Rome ? 0
Јесу ли слободна још два места? Y -----l e-c------u- --a-es -e -i--e-? Y a----- e----- d--- p----- d- l---- ? Y a-t-i- e-c-r- d-u- p-a-e- d- l-b-e ? -------------------------------------- Y a-t-il encore deux places de libre ? 0
Не, имамо још само једно место слободно. Non, n--- -’----s-p----q-’-ne pl-ce--e-l-b-e. N--- n--- n------ p--- q----- p---- d- l----- N-n- n-u- n-a-o-s p-u- q-’-n- p-a-e d- l-b-e- --------------------------------------------- Non, nous n’avons plus qu’une place de libre. 0
Када слећемо? Qu--- -st----q-- --u--at--r-is--n- ? Q---- e----- q-- n--- a----------- ? Q-a-d e-t-c- q-e n-u- a-t-r-i-s-n- ? ------------------------------------ Quand est-ce que nous atterrissons ? 0
Када смо тамо? Q---d-s-r-ns--ous l--b-s-? Q---- s---------- l----- ? Q-a-d s-r-n---o-s l---a- ? -------------------------- Quand serons-nous là-bas ? 0
Када вози аутобус у центар града? Q----------e---’-n bus ---t -o-r ----e---e---l-e ? Q---- e----- q---- b-- p--- p--- l- c----------- ? Q-a-d e-t-c- q-’-n b-s p-r- p-u- l- c-n-r---i-l- ? -------------------------------------------------- Quand est-ce qu’un bus part pour le centre-ville ? 0
Да ли је то Ваш кофер? C’-s--v-t-e---l----? C---- v---- v----- ? C-e-t v-t-e v-l-s- ? -------------------- C’est votre valise ? 0
Да ли је то Ваша ташна? C-es--v-tre -a--? C---- v---- s-- ? C-e-t v-t-e s-c ? ----------------- C’est votre sac ? 0
Да ли је то Ваш пртљаг? Ce s--- -os ---age- ? C- s--- v-- b------ ? C- s-n- v-s b-g-g-s ? --------------------- Ce sont vos bagages ? 0
Колико пртљага могу понети? C--b-en de ba-ag-- --i--je-e--o-----? C------ d- b------ p------ e------- ? C-m-i-n d- b-g-g-s p-i---e e-p-r-e- ? ------------------------------------- Combien de bagages puis-je emporter ? 0
Двадесет кила. Vi-g- ---o-. V---- k----- V-n-t k-l-s- ------------ Vingt kilos. 0
Шта, само двадесет кила? Qu--, -eu---e-t v-ng---il-- ? Q---- s-------- v---- k---- ? Q-o-, s-u-e-e-t v-n-t k-l-s ? ----------------------------- Quoi, seulement vingt kilos ? 0

Преузимање МП3 (.зип фајлови)

Није пронађен ниједан видео!

Учење мења мозак

Они који тренирају, обликују своје тело. Очигледно да је могуће обликовати и мозак Ово значи да, када учимо стране језике, није довољан само таленат. Једнако је важно редовно вежбање. Зато што вежба позитивно утиче на мождане структуре. Разуме се да је надареност за језике урођена. Без обзира на ово, интензивним тренингом долази до мењања појединих можданих структура. При томе се повећава центар за говор. Нервне ћелије људи који вежбају се такође мењају. Дуго времена се веровало да се мозак не може мењати. Веровало се да све што не научимо као дете, нећемо никада ни научити! Научници који се баве истраживањем мозга дошли су до супротних резултата. Показали су да је мозак читавог живота бистар и подложан промени. Могли би рећи: функционише као и сваки други мишић. Због ове његове особине, можемо га читавог живота изграђивати. Мозак прерађује сваку врсту уноса. Кад се редовно тренира, мозак је у стању да много боље преради тај унос. То значи да ради боље и ефикасније. Ово важи и за мозак старијих и млађих људи. Но није нужно учити да би се мозак тренирао. Читање је такође добра вежба. Читањем захтевне литературе унапређујемо центар за говор. На тај начин проширујемо свој речник. Осим тога развијамо наш осећај за језике. Занимљиво је да се језици не прерађују искључиво у центру за говор. Нови садржаји се такође обрађују у центру за моторику. Зто је врло важно што чешће стимулисати цео мозак. Према томе: Покрените тело И ум!
Да ли си знао?
Португалски спада у романске језике. У уском је сродству са шпанским и с каталонским. Развио се из вулгарног латинског римских војника. За око 10 милиона људи је европски португалски матерњи језик. Он је такође један од најважнијих светских језика… То је повезано с прошлошћу Португала као колонијалне силе. У 15. и 16. веку је нација морепловаца донела свој језик на друге континенте. У деловима Африке и Азије се и данас говори португалски. Земље у којима се говори овај језик оријентишу се језички углавном на европски узор. У Бразилу је то друкчије. Језик који се тамо говори има неколико посебности и сматра се посебним варијететом. Ипак се Португалци у правилу могу добро споразумевати с Бразилцима. Укупно више од 240 милиона људи на свету говори португалски. Осим тога има око 20 креолских језика који се базирају на португалском. Португалски данас спада у светске језике.