Рјечник

sr На аеродрому   »   nl Op het vliegveld

35 [тридесет и пет]

На аеродрому

На аеродрому

35 [vijfendertig]

Op het vliegveld

Изаберите како желите да видите превод:   
српски холандски Игра Више
Хтео / Хтела бих резервисати лет за Атину. I- wi--g--ag---n-v---h- -aa- -then- --ek--. I- w-- g---- e-- v----- n--- A----- b------ I- w-l g-a-g e-n v-u-h- n-a- A-h-n- b-e-e-. ------------------------------------------- Ik wil graag een vlucht naar Athene boeken. 0
Да ли је то директан лет? Is da---en -ir-ct- -luch-? I- d-- e-- d------ v------ I- d-t e-n d-r-c-e v-u-h-? -------------------------- Is dat een directe vlucht? 0
Молим место до прозора, за непушаче. Ee--pl--t---ij-----ra-m--al-tub--------i--------s. E-- p----- b-- h-- r---- a----------- n----------- E-n p-a-t- b-j h-t r-a-, a-s-u-l-e-t- n-e---o-e-s- -------------------------------------------------- Een plaats bij het raam, alstublieft, niet-rokers. 0
Хтео / Хтела бих потврдити своју резервацију. I--w-l graag m--- -es-r---i---be-est-g--. I- w-- g---- m--- r---------- b---------- I- w-l g-a-g m-j- r-s-r-e-i-g b-v-s-i-e-. ----------------------------------------- Ik wil graag mijn reservering bevestigen. 0
Хтео / Хтела бих сторнирати своју резервацију. Ik w-l-g---- mi-----se--eri-g ann---ren. I- w-- g---- m--- r---------- a--------- I- w-l g-a-g m-j- r-s-r-e-i-g a-n-l-r-n- ---------------------------------------- Ik wil graag mijn reservering annuleren. 0
Хтео / Хтела бих променити своју резервацију. I--w-- g---g-m-jn-r-s-r-er-----mboe-en. I- w-- g---- m--- r---------- o-------- I- w-l g-a-g m-j- r-s-r-e-i-g o-b-e-e-. --------------------------------------- Ik wil graag mijn reservering omboeken. 0
Када полеће следећи авион за Рим? W--n-e- ------et v-----de--oes-el----r Rom-? W------ g--- h-- v------- t------ n--- R---- W-n-e-r g-a- h-t v-l-e-d- t-e-t-l n-a- R-m-? -------------------------------------------- Wanneer gaat het volgende toestel naar Rome? 0
Јесу ли слободна још два места? Zijn--r no- --ee -l-a-----vrij? Z--- e- n-- t--- p------- v---- Z-j- e- n-g t-e- p-a-t-e- v-i-? ------------------------------- Zijn er nog twee plaatsen vrij? 0
Не, имамо још само једно место слободно. Nee, w-------e----g----r-één---aa----rij. N--- w-- h----- n-- m--- é-- p----- v---- N-e- w-j h-b-e- n-g m-a- é-n p-a-t- v-i-. ----------------------------------------- Nee, wij hebben nog maar één plaats vrij. 0
Када слећемо? Wa-n--- -a-de- we? W------ l----- w-- W-n-e-r l-n-e- w-? ------------------ Wanneer landen we? 0
Када смо тамо? Wannee--z-j- we-e-? W------ z--- w- e-- W-n-e-r z-j- w- e-? ------------------- Wanneer zijn we er? 0
Када вози аутобус у центар града? W--n-e- ri--t-er e-- b-s n--r--------tr---van-d- ---d? W------ r---- e- e-- b-- n--- h-- c------ v-- d- s---- W-n-e-r r-j-t e- e-n b-s n-a- h-t c-n-r-m v-n d- s-a-? ------------------------------------------------------ Wanneer rijdt er een bus naar het centrum van de stad? 0
Да ли је то Ваш кофер? I--d-t uw-----e-? I- d-- u- k------ I- d-t u- k-f-e-? ----------------- Is dat uw koffer? 0
Да ли је то Ваша ташна? I- -a--uw t--? I- d-- u- t--- I- d-t u- t-s- -------------- Is dat uw tas? 0
Да ли је то Ваш пртљаг? I--dat----bagage? I- d-- u- b------ I- d-t u- b-g-g-? ----------------- Is dat uw bagage? 0
Колико пртљага могу понети? H--vee- -a---- m---ik-----e--n? H------ b----- m-- i- m-------- H-e-e-l b-g-g- m-g i- m-e-e-e-? ------------------------------- Hoeveel bagage mag ik meenemen? 0
Двадесет кила. T-in-ig kilo. T------ k---- T-i-t-g k-l-. ------------- Twintig kilo. 0
Шта, само двадесет кила? W--, --a- twi--i---ilo? W--- m--- t------ k---- W-t- m-a- t-i-t-g k-l-? ----------------------- Wat, maar twintig kilo? 0

Учење мења мозак

Они који тренирају, обликују своје тело. Очигледно да је могуће обликовати и мозак Ово значи да, када учимо стране језике, није довољан само таленат. Једнако је важно редовно вежбање. Зато што вежба позитивно утиче на мождане структуре. Разуме се да је надареност за језике урођена. Без обзира на ово, интензивним тренингом долази до мењања појединих можданих структура. При томе се повећава центар за говор. Нервне ћелије људи који вежбају се такође мењају. Дуго времена се веровало да се мозак не може мењати. Веровало се да све што не научимо као дете, нећемо никада ни научити! Научници који се баве истраживањем мозга дошли су до супротних резултата. Показали су да је мозак читавог живота бистар и подложан промени. Могли би рећи: функционише као и сваки други мишић. Због ове његове особине, можемо га читавог живота изграђивати. Мозак прерађује сваку врсту уноса. Кад се редовно тренира, мозак је у стању да много боље преради тај унос. То значи да ради боље и ефикасније. Ово важи и за мозак старијих и млађих људи. Но није нужно учити да би се мозак тренирао. Читање је такође добра вежба. Читањем захтевне литературе унапређујемо центар за говор. На тај начин проширујемо свој речник. Осим тога развијамо наш осећај за језике. Занимљиво је да се језици не прерађују искључиво у центру за говор. Нови садржаји се такође обрађују у центру за моторику. Зто је врло важно што чешће стимулисати цео мозак. Према томе: Покрените тело И ум!
Да ли си знао?
Португалски спада у романске језике. У уском је сродству са шпанским и с каталонским. Развио се из вулгарног латинског римских војника. За око 10 милиона људи је европски португалски матерњи језик. Он је такође један од најважнијих светских језика… То је повезано с прошлошћу Португала као колонијалне силе. У 15. и 16. веку је нација морепловаца донела свој језик на друге континенте. У деловима Африке и Азије се и данас говори португалски. Земље у којима се говори овај језик оријентишу се језички углавном на европски узор. У Бразилу је то друкчије. Језик који се тамо говори има неколико посебности и сматра се посебним варијететом. Ипак се Португалци у правилу могу добро споразумевати с Бразилцима. Укупно више од 240 милиона људи на свету говори португалски. Осим тога има око 20 креолских језика који се базирају на португалском. Португалски данас спада у светске језике.