Рјечник

sr Јавни локални саобраћај   »   am የህዝብ ማመላለሻ

36 [тридесет и шест]

Јавни локални саобраћај

Јавни локални саобраћај

36 [ሰላሣ ስድስት]

36 [ሰላሣ ስድስት]

የህዝብ ማመላለሻ

[የህዝብ ትራንስፖርት]

Изаберите како желите да видите превод:   
српски амхарски Игра Више
Где је аутобуска станица? የአው-ቢስ---ማ-------ው? የ----- ፌ---- የ- ነ-- የ-ው-ቢ- ፌ-ማ-ው የ- ነ-? ------------------- የአውቶቢስ ፌርማታው የት ነው? 0
የህ----ራ-ስፖ-ት የ--- ት------ የ-ዝ- ት-ን-ፖ-ት ------------ የህዝብ ትራንስፖርት
Који аутобус вози у центар? የ--ው አ-ቶ-ስ-ነ- ወደ-መሃል--ተማ--ሚሄደው? የ--- አ---- ነ- ወ- መ-- ከ-- የ----- የ-ኛ- አ-ቶ-ስ ነ- ወ- መ-ል ከ-ማ የ-ሄ-ው- ------------------------------- የትኛው አውቶቢስ ነው ወደ መሃል ከተማ የሚሄደው? 0
የአ-ቶ-ስ --ማ-ው የት --? የ----- ፌ---- የ- ነ-- የ-ው-ቢ- ፌ-ማ-ው የ- ነ-? ------------------- የአውቶቢስ ፌርማታው የት ነው?
Коју линију морам узети? የ-ኛ---ቁጥር -ውቶቢ--ነ--መያዝ ያ-ብኝ? የ---- ቁ-- አ---- ነ- መ-- ያ---- የ-ኛ-ን ቁ-ር አ-ቶ-ስ ነ- መ-ዝ ያ-ብ-? ---------------------------- የትኛውን ቁጥር አውቶቢስ ነው መያዝ ያለብኝ? 0
የ--ቶ-ስ-ፌርማታው--ት ነ-? የ----- ፌ---- የ- ነ-- የ-ው-ቢ- ፌ-ማ-ው የ- ነ-? ------------------- የአውቶቢስ ፌርማታው የት ነው?
Морам ли преседати? መቀ-ር -ለ--? መ--- አ---- መ-የ- አ-ብ-? ---------- መቀየር አለብኝ? 0
የትኛው--ው--ስ ነ--ወደ--ሃል ከተ---ሚ-ደው? የ--- አ---- ነ- ወ- መ-- ከ-- የ----- የ-ኛ- አ-ቶ-ስ ነ- ወ- መ-ል ከ-ማ የ-ሄ-ው- ------------------------------- የትኛው አውቶቢስ ነው ወደ መሃል ከተማ የሚሄደው?
Где морам пресести? የ- ነ--መቀየር ያለብኝ? የ- ነ- መ--- ያ---- የ- ነ- መ-የ- ያ-ብ-? ---------------- የት ነው መቀየር ያለብኝ? 0
የ-ኛ- -ውቶቢ- ነው--ደ -ሃ- ከተማ --ሄደ-? የ--- አ---- ነ- ወ- መ-- ከ-- የ----- የ-ኛ- አ-ቶ-ስ ነ- ወ- መ-ል ከ-ማ የ-ሄ-ው- ------------------------------- የትኛው አውቶቢስ ነው ወደ መሃል ከተማ የሚሄደው?
Колико кошта карта? ት-ቱ---- -- ዋ-ው? ት-- ስ-- ነ- ዋ--- ት-ቱ ስ-ት ነ- ዋ-ው- --------------- ትኬቱ ስንት ነው ዋጋው? 0
የትኛውን ቁጥ- አውቶ-- -- -ያዝ-ያ-ብኝ? የ---- ቁ-- አ---- ነ- መ-- ያ---- የ-ኛ-ን ቁ-ር አ-ቶ-ስ ነ- መ-ዝ ያ-ብ-? ---------------------------- የትኛውን ቁጥር አውቶቢስ ነው መያዝ ያለብኝ?
Колико станица има до центра? መሃል-ከ-- ከመ--ሴ -ፊ-------ርማ----? መ-- ከ-- ከ---- በ-- ስ-- ፌ--- አ-- መ-ል ከ-ማ ከ-ድ-ሴ በ-ት ስ-ት ፌ-ማ- አ-? ------------------------------ መሃል ከተማ ከመድረሴ በፊት ስንት ፌርማታ አለ? 0
የትኛው--ቁ-- አ-ቶቢስ-ነው መ-ዝ-ያለ-ኝ? የ---- ቁ-- አ---- ነ- መ-- ያ---- የ-ኛ-ን ቁ-ር አ-ቶ-ስ ነ- መ-ዝ ያ-ብ-? ---------------------------- የትኛውን ቁጥር አውቶቢስ ነው መያዝ ያለብኝ?
Морате овде изаћи. እዚ- --ረድ-አለ--። እ-- መ--- አ---- እ-ህ መ-ረ- አ-ብ-። -------------- እዚህ መውረድ አለብዎ። 0
መቀየር--ለብኝ? መ--- አ---- መ-የ- አ-ብ-? ---------- መቀየር አለብኝ?
Морате изаћи назад. ከ-ላ-መው-- ---ዎ። ከ-- መ--- አ---- ከ-ላ መ-ረ- አ-ብ-። -------------- ከኋላ መውረድ አለብዎ። 0
መቀየር--ለብኝ? መ--- አ---- መ-የ- አ-ብ-? ---------- መቀየር አለብኝ?
Следећи метро долази за 5 минута. የሚ---- --ድር ባቡር-በ --ደ-ቃ-----። የ----- የ--- ባ-- በ 5 ደ-- ይ---- የ-ቀ-ለ- የ-ድ- ባ-ር በ 5 ደ-ቃ ይ-ጣ-። ----------------------------- የሚቀጥለው የምድር ባቡር በ 5 ደቂቃ ይመጣል። 0
የት ነው-መቀየ--ያለ--? የ- ነ- መ--- ያ---- የ- ነ- መ-የ- ያ-ብ-? ---------------- የት ነው መቀየር ያለብኝ?
Следећи трамвај долази за 10 минута. የ-ቀጥለው የ----ባ-ር በ 1- ደቂ- -መ--። የ----- የ--- ባ-- በ 1- ደ-- ይ---- የ-ቀ-ለ- የ-ዳ- ባ-ር በ 1- ደ-ቃ ይ-ጣ-። ------------------------------ የሚቀጥለው የጎዳና ባቡር በ 10 ደቂቃ ይመጣል። 0
የ- ነ--------ለ-ኝ? የ- ነ- መ--- ያ---- የ- ነ- መ-የ- ያ-ብ-? ---------------- የት ነው መቀየር ያለብኝ?
Следећи аутобус долази за 15 минута. የ-ቀ-ለው-አ-ቶቢ- በ 1--ደ-ቃ-ይመጣል። የ----- አ---- በ 1- ደ-- ይ---- የ-ቀ-ለ- አ-ቶ-ስ በ 1- ደ-ቃ ይ-ጣ-። --------------------------- የሚቀጥለው አውቶቢስ በ 15 ደቂቃ ይመጣል። 0
ትኬቱ---- -ው-ዋጋው? ት-- ስ-- ነ- ዋ--- ት-ቱ ስ-ት ነ- ዋ-ው- --------------- ትኬቱ ስንት ነው ዋጋው?
Када вози задњи метро? የ--ረሻው-የም-ር -ቡ---- -ው--ሚነሳ-? የ----- የ--- ባ-- መ- ነ- የ----- የ-ጨ-ሻ- የ-ድ- ባ-ር መ- ነ- የ-ነ-ው- ---------------------------- የመጨረሻው የምድር ባቡር መቼ ነው የሚነሳው? 0
ት-ቱ-ስ-------ጋው? ት-- ስ-- ነ- ዋ--- ት-ቱ ስ-ት ነ- ዋ-ው- --------------- ትኬቱ ስንት ነው ዋጋው?
Када вози задњи трамвај? የ-ጨረሻው-የጎዳና---ር መቼ-ነ--የሚነ-ው? የ----- የ--- ባ-- መ- ነ- የ----- የ-ጨ-ሻ- የ-ዳ- ባ-ር መ- ነ- የ-ነ-ው- ---------------------------- የመጨረሻው የጎዳና ባቡር መቼ ነው የሚነሳው? 0
መ----ተማ -መድ---በ-- ስን- ፌ-----ለ? መ-- ከ-- ከ---- በ-- ስ-- ፌ--- አ-- መ-ል ከ-ማ ከ-ድ-ሴ በ-ት ስ-ት ፌ-ማ- አ-? ------------------------------ መሃል ከተማ ከመድረሴ በፊት ስንት ፌርማታ አለ?
Када вози задњи аутобус? የ---ሻው-አውቶቢ---ቼ--- -ሚ---? የ----- አ---- መ- ነ- የ----- የ-ጨ-ሻ- አ-ቶ-ስ መ- ነ- የ-ነ-ው- ------------------------- የመጨረሻው አውቶቢስ መቼ ነው የሚነሳው? 0
መሃል--ተ---መ--- -ፊ--ስን- ፌ--ታ-አ-? መ-- ከ-- ከ---- በ-- ስ-- ፌ--- አ-- መ-ል ከ-ማ ከ-ድ-ሴ በ-ት ስ-ት ፌ-ማ- አ-? ------------------------------ መሃል ከተማ ከመድረሴ በፊት ስንት ፌርማታ አለ?
Имате ли возну карту? ትኬት አ----ይ? ት-- አ------ ት-ት አ-ዎ-ወ-? ----------- ትኬት አለዎትወይ? 0
እዚህ መ--ድ --ብ-። እ-- መ--- አ---- እ-ህ መ-ረ- አ-ብ-። -------------- እዚህ መውረድ አለብዎ።
Возну карту? – Не, немам. ትኬ-?-አ-ይ-የ---። ት--- አ-- የ---- ት-ት- አ-ይ የ-ኝ-። -------------- ትኬት? አያይ የለኝም። 0
እ-- መው-ድ አለ-ዎ። እ-- መ--- አ---- እ-ህ መ-ረ- አ-ብ-። -------------- እዚህ መውረድ አለብዎ።
Онда морате платити казну. ስ-ዚ- ----መ----ይ--ብዎታ-። ስ--- ቅ-- መ--- ይ------- ስ-ዚ- ቅ-ት መ-ፈ- ይ-ር-ዎ-ል- ---------------------- ስለዚህ ቅጣት መክፈል ይኖርብዎታል። 0
ከኋላ--ው-ድ አለ--። ከ-- መ--- አ---- ከ-ላ መ-ረ- አ-ብ-። -------------- ከኋላ መውረድ አለብዎ።

Развој језика

Сасвим је јасно зашто разговарамо једни са другима. Желимо да разменимо идеје и међусобно се разумемо. Међутим, није најјасније како је настао језик. На ту тему су се развиле многе теорије. Извесно је једино да је језик веома стар феномен. Предуслов за говор су извесне физичке црте. Оне су неопходне за стварање звукова. Још од времена Неандерталаца људи су у стању да употребљавају свој глас. На тај начин су се разликовали од животиња. Сем тога, моћан, чист глас био је неопходан чинилац самоодбране. Њиме је особа могла застрашити непријатеља. У то време су се производила оруђа и користила се ватра. Ово знање је требало на неки начин преносити. Језик је такође играо важну улогу за време лова. Једноставно споразумевање међу људима старо је преко две хиљаде година. Први лингвистички елементи били су знакови и гестови. Али, људи су желели да буду у могућности да комуницирају и у мраку. Осим тога, морали су разговарати једни с другима а да се не виде. Тако се развио глас који је заменио гестове. Језик у данашњем смислу стар је барем 50.000 година. Када је Хомо сапиенс напустио Африку, језик се раширио земаљском куглом. Тада је дошло до раздвајања језика у различитим регионима. Што ће рећи: дошло је до настанка различитих језичких породица. Оне су садржавалe само основе језичких система. У поређењу са данашњим језицима први језици су били много мање сложени. До њиховог развоја дошло је путем граматике, фонологије и семантике. Могло би се рећи да су различити језици у ствари различита решења. Али, проблем је увек био исти: На који начин да покажем о чему размишљам?
Да ли си знао?
Бразилски португалски спада у романске језике. Настао је из европског португалског. Донесен је током колонијалне политике Португала све до Јужне Америке. Данас је Бразил највећа нација на свету која говори португалски. Око 190 милиона људи говори бразилски португалски као матерњи језик. А језик има и велик утицај на друге јужноамеричке земље… Чак постоји мешани језик који садржи португалске и шпанске елементе. Некад се Бразил језички уско оријентисао на свој европски узор. Од 1930. пробудила се нова свест за бразилску културу. Бразилци су били поносни на свој језик па су желели јаче нагласити његове посебности. Али било је стално и напора да се ова два језика не раздвајају. У међувремену постоји, на пример, споразум о заједничком правопису. Највећа разлика између два варијетета данас се огледа у изговору. У бразилском језичком фонду има неколико појмова из индијанског језика којих нема у Европи. Откријте овај узбудљиви језик који спада у најважније језике на свету!