Рјечник

sr Јавни локални саобраћај   »   em Public transportation

36 [тридесет и шест]

Јавни локални саобраћај

Јавни локални саобраћај

36 [thirty-six]

Public transportation

Изаберите како желите да видите превод:   
српски енглески (US) Игра Више
Где је аутобуска станица? W-e----- t----us s-o-? W---- i- t-- b-- s---- W-e-e i- t-e b-s s-o-? ---------------------- Where is the bus stop? 0
Који аутобус вози у центар? W-ich--u--g--s -o-t---ci----e---e - c-nt-- -am--? W---- b-- g--- t- t-- c--- c----- / c----- (----- W-i-h b-s g-e- t- t-e c-t- c-n-r- / c-n-e- (-m-)- ------------------------------------------------- Which bus goes to the city centre / center (am.)? 0
Коју линију морам узети? Wh-c--b----o I -ave -o tak-? W---- b-- d- I h--- t- t---- W-i-h b-s d- I h-v- t- t-k-? ---------------------------- Which bus do I have to take? 0
Морам ли преседати? Do---h-v- t- ch---e? D- I h--- t- c------ D- I h-v- t- c-a-g-? -------------------- Do I have to change? 0
Где морам пресести? Wh-re -- I-h-v--to-ch----? W---- d- I h--- t- c------ W-e-e d- I h-v- t- c-a-g-? -------------------------- Where do I have to change? 0
Колико кошта карта? How ---h d-es-a --cket cost? H-- m--- d--- a t----- c---- H-w m-c- d-e- a t-c-e- c-s-? ---------------------------- How much does a ticket cost? 0
Колико станица има до центра? How----y stop--are there -efor--d---t-w- ---he -it--ce-t-e? H-- m--- s---- a-- t---- b----- d------- / t-- c--- c------ H-w m-n- s-o-s a-e t-e-e b-f-r- d-w-t-w- / t-e c-t- c-n-r-? ----------------------------------------------------------- How many stops are there before downtown / the city centre? 0
Морате овде изаћи. Yo- h-ve--- --t--f- --r-. Y-- h--- t- g-- o-- h---- Y-u h-v- t- g-t o-f h-r-. ------------------------- You have to get off here. 0
Морате изаћи назад. You hav- ----et o-f -- the b--k. Y-- h--- t- g-- o-- a- t-- b---- Y-u h-v- t- g-t o-f a- t-e b-c-. -------------------------------- You have to get off at the back. 0
Следећи метро долази за 5 минута. T-- next tr--- is in ---in----. T-- n--- t---- i- i- 5 m------- T-e n-x- t-a-n i- i- 5 m-n-t-s- ------------------------------- The next train is in 5 minutes. 0
Следећи трамвај долази за 10 минута. Th--n----t--m is--n -----n----. T-- n--- t--- i- i- 1- m------- T-e n-x- t-a- i- i- 1- m-n-t-s- ------------------------------- The next tram is in 10 minutes. 0
Следећи аутобус долази за 15 минута. T----ex--b-s-is-i--1- mi-utes. T-- n--- b-- i- i- 1- m------- T-e n-x- b-s i- i- 1- m-n-t-s- ------------------------------ The next bus is in 15 minutes. 0
Када вози задњи метро? W-e--is-th- l----t----? W--- i- t-- l--- t----- W-e- i- t-e l-s- t-a-n- ----------------------- When is the last train? 0
Када вози задњи трамвај? W-e- -- the last-tr--? W--- i- t-- l--- t---- W-e- i- t-e l-s- t-a-? ---------------------- When is the last tram? 0
Када вози задњи аутобус? Wh-n -s-t-e-l-s- -us? W--- i- t-- l--- b--- W-e- i- t-e l-s- b-s- --------------------- When is the last bus? 0
Имате ли возну карту? D- y-u h-ve a --cket? D- y-- h--- a t------ D- y-u h-v- a t-c-e-? --------------------- Do you have a ticket? 0
Возну карту? – Не, немам. A t-c--t- --N-,---don----a-- one. A t------ – N-- I d---- h--- o--- A t-c-e-? – N-, I d-n-t h-v- o-e- --------------------------------- A ticket? – No, I don’t have one. 0
Онда морате платити казну. T----y-u---ve to --y-a-f-ne. T--- y-- h--- t- p-- a f---- T-e- y-u h-v- t- p-y a f-n-. ---------------------------- Then you have to pay a fine. 0

Развој језика

Сасвим је јасно зашто разговарамо једни са другима. Желимо да разменимо идеје и међусобно се разумемо. Међутим, није најјасније како је настао језик. На ту тему су се развиле многе теорије. Извесно је једино да је језик веома стар феномен. Предуслов за говор су извесне физичке црте. Оне су неопходне за стварање звукова. Још од времена Неандерталаца људи су у стању да употребљавају свој глас. На тај начин су се разликовали од животиња. Сем тога, моћан, чист глас био је неопходан чинилац самоодбране. Њиме је особа могла застрашити непријатеља. У то време су се производила оруђа и користила се ватра. Ово знање је требало на неки начин преносити. Језик је такође играо важну улогу за време лова. Једноставно споразумевање међу људима старо је преко две хиљаде година. Први лингвистички елементи били су знакови и гестови. Али, људи су желели да буду у могућности да комуницирају и у мраку. Осим тога, морали су разговарати једни с другима а да се не виде. Тако се развио глас који је заменио гестове. Језик у данашњем смислу стар је барем 50.000 година. Када је Хомо сапиенс напустио Африку, језик се раширио земаљском куглом. Тада је дошло до раздвајања језика у различитим регионима. Што ће рећи: дошло је до настанка различитих језичких породица. Оне су садржавалe само основе језичких система. У поређењу са данашњим језицима први језици су били много мање сложени. До њиховог развоја дошло је путем граматике, фонологије и семантике. Могло би се рећи да су различити језици у ствари различита решења. Али, проблем је увек био исти: На који начин да покажем о чему размишљам?
Да ли си знао?
Бразилски португалски спада у романске језике. Настао је из европског португалског. Донесен је током колонијалне политике Португала све до Јужне Америке. Данас је Бразил највећа нација на свету која говори португалски. Око 190 милиона људи говори бразилски португалски као матерњи језик. А језик има и велик утицај на друге јужноамеричке земље… Чак постоји мешани језик који садржи португалске и шпанске елементе. Некад се Бразил језички уско оријентисао на свој европски узор. Од 1930. пробудила се нова свест за бразилску културу. Бразилци су били поносни на свој језик па су желели јаче нагласити његове посебности. Али било је стално и напора да се ова два језика не раздвајају. У међувремену постоји, на пример, споразум о заједничком правопису. Највећа разлика између два варијетета данас се огледа у изговору. У бразилском језичком фонду има неколико појмова из индијанског језика којих нема у Европи. Откријте овај узбудљиви језик који спада у најважније језике на свету!