Рјечник

sr Јавни локални саобраћај   »   eo Publikaj transportoj

36 [тридесет и шест]

Јавни локални саобраћај

Јавни локални саобраћај

36 [tridek ses]

Publikaj transportoj

Изаберите како желите да видите превод:   
српски есперанто Игра Више
Где је аутобуска станица? K-- -stas--a bus-a--ejo? K-- e---- l- b---------- K-e e-t-s l- b-s-a-t-j-? ------------------------ Kie estas la bushaltejo? 0
Који аутобус вози у центар? Ki- b----ve--r-s a- -a -rb---ntr-? K-- b--- v------ a- l- u---------- K-u b-s- v-t-r-s a- l- u-b-c-n-r-? ---------------------------------- Kiu buso veturas al la urbocentro? 0
Коју линију морам узети? K-un li--on--- ---n-? K--- l----- m- p----- K-u- l-n-o- m- p-e-u- --------------------- Kiun linion mi prenu? 0
Морам ли преседати? Ĉ- ---d-vas-----i? Ĉ- m- d---- ŝ----- Ĉ- m- d-v-s ŝ-n-i- ------------------ Ĉu mi devas ŝanĝi? 0
Где морам пресести? Kie-m-----a- -a-ĝi? K-- m- d---- ŝ----- K-e m- d-v-s ŝ-n-i- ------------------- Kie mi devas ŝanĝi? 0
Колико кошта карта? Ki-----stas -il-t-? K--- k----- b------ K-o- k-s-a- b-l-t-? ------------------- Kiom kostas bileto? 0
Колико станица има до центра? Ki---da-----ejo- -s-a- -i- la--rbo---tr- ? K--- d- h------- e---- ĝ-- l- u--------- ? K-o- d- h-l-e-o- e-t-s ĝ-s l- u-b-c-n-r- ? ------------------------------------------ Kiom da haltejoj estas ĝis la urbocentro ? 0
Морате овде изаћи. V- --v-s---busiĝ- ---tie. V- d---- e------- ĉ------ V- d-v-s e-b-s-ĝ- ĉ---i-. ------------------------- Vi devas elbusiĝi ĉi-tie. 0
Морате изаћи назад. V- ----s -lb--i-i --la-----. V- d---- e------- m--------- V- d-v-s e-b-s-ĝ- m-l-n-a-e- ---------------------------- Vi devas elbusiĝi malantaŭe. 0
Следећи метро долази за 5 минута. La ---v-n-a m-t--o-alven-s p--- k-i- m--utoj. L- s------- m----- a------ p--- k--- m------- L- s-k-a-t- m-t-o- a-v-n-s p-s- k-i- m-n-t-j- --------------------------------------------- La sekvanta metroo alvenos post kvin minutoj. 0
Следећи трамвај долази за 10 минута. L--sekv------ra---al--no- p-st de- --nutoj. L- s------- t---- a------ p--- d-- m------- L- s-k-a-t- t-a-o a-v-n-s p-s- d-k m-n-t-j- ------------------------------------------- La sekvanta tramo alvenos post dek minutoj. 0
Следећи аутобус долази за 15 минута. La-sek--n-- b--- -lve--- po-t-dek kvi--m---to-. L- s------- b--- a------ p--- d-- k--- m------- L- s-k-a-t- b-s- a-v-n-s p-s- d-k k-i- m-n-t-j- ----------------------------------------------- La sekvanta buso alvenos post dek kvin minutoj. 0
Када вози задњи метро? K-am la-l-st- met-o----r-etu--s? K--- l- l---- m----- f---------- K-a- l- l-s-a m-t-o- f-r-e-u-a-? -------------------------------- Kiam la lasta metroo forveturas? 0
Када вози задњи трамвај? Ki----a-l-st- -r--- --r---ur-s? K--- l- l---- t---- f---------- K-a- l- l-s-a t-a-o f-r-e-u-a-? ------------------------------- Kiam la lasta tramo forveturas? 0
Када вози задњи аутобус? K-a--la-la-ta--us- -or--t-ra-? K--- l- l---- b--- f---------- K-a- l- l-s-a b-s- f-r-e-u-a-? ------------------------------ Kiam la lasta buso forveturas? 0
Имате ли возну карту? Ĉ------av-s --l----? Ĉ- v- h---- b------- Ĉ- v- h-v-s b-l-t-n- -------------------- Ĉu vi havas bileton? 0
Возну карту? – Не, немам. Bil-to---- -e, -- h-v-- -e---n. B------- – N-- m- h---- n------ B-l-t-n- – N-, m- h-v-s n-n-u-. ------------------------------- Bileton? – Ne, mi havas neniun. 0
Онда морате платити казну. Do -i -eva---a-i-m-np-no-. D- v- d---- p--- m-------- D- v- d-v-s p-g- m-n-u-o-. -------------------------- Do vi devas pagi monpunon. 0

Развој језика

Сасвим је јасно зашто разговарамо једни са другима. Желимо да разменимо идеје и међусобно се разумемо. Међутим, није најјасније како је настао језик. На ту тему су се развиле многе теорије. Извесно је једино да је језик веома стар феномен. Предуслов за говор су извесне физичке црте. Оне су неопходне за стварање звукова. Још од времена Неандерталаца људи су у стању да употребљавају свој глас. На тај начин су се разликовали од животиња. Сем тога, моћан, чист глас био је неопходан чинилац самоодбране. Њиме је особа могла застрашити непријатеља. У то време су се производила оруђа и користила се ватра. Ово знање је требало на неки начин преносити. Језик је такође играо важну улогу за време лова. Једноставно споразумевање међу људима старо је преко две хиљаде година. Први лингвистички елементи били су знакови и гестови. Али, људи су желели да буду у могућности да комуницирају и у мраку. Осим тога, морали су разговарати једни с другима а да се не виде. Тако се развио глас који је заменио гестове. Језик у данашњем смислу стар је барем 50.000 година. Када је Хомо сапиенс напустио Африку, језик се раширио земаљском куглом. Тада је дошло до раздвајања језика у различитим регионима. Што ће рећи: дошло је до настанка различитих језичких породица. Оне су садржавалe само основе језичких система. У поређењу са данашњим језицима први језици су били много мање сложени. До њиховог развоја дошло је путем граматике, фонологије и семантике. Могло би се рећи да су различити језици у ствари различита решења. Али, проблем је увек био исти: На који начин да покажем о чему размишљам?
Да ли си знао?
Бразилски португалски спада у романске језике. Настао је из европског португалског. Донесен је током колонијалне политике Португала све до Јужне Америке. Данас је Бразил највећа нација на свету која говори португалски. Око 190 милиона људи говори бразилски португалски као матерњи језик. А језик има и велик утицај на друге јужноамеричке земље… Чак постоји мешани језик који садржи португалске и шпанске елементе. Некад се Бразил језички уско оријентисао на свој европски узор. Од 1930. пробудила се нова свест за бразилску културу. Бразилци су били поносни на свој језик па су желели јаче нагласити његове посебности. Али било је стално и напора да се ова два језика не раздвајају. У међувремену постоји, на пример, споразум о заједничком правопису. Највећа разлика између два варијетета данас се огледа у изговору. У бразилском језичком фонду има неколико појмова из индијанског језика којих нема у Европи. Откријте овај узбудљиви језик који спада у најважније језике на свету!