Рјечник

Јавни локални саобраћај   »   Public transportation

36 [тридесет и шест]

Јавни локални саобраћај

Јавни локални саобраћај

36 [sî û şeş]

+

Public transportation

+

Можете кликнути на свако празно да бисте видели текст или:   

српски курдски (курмањи) Игра Више
Где је аутобуска станица? Ra-------- o------ l- k- y-? Rawestgeha otobusê li ku ye? 0 +
Који аутобус вози у центар? Kî--- o----- d--- n------ b----? Kîjan otobus diçe navenda bajar? 0 +
Коју линију морам узети? Di-- e- l- k---- o------ s---- b----? Divê ez li kîjan otobusê siwar bibim? 0 +
     
Морам ли преседати? Ve-------- m-- h---- d---? Veguherîna min hewce dike? 0 +
Где морам пресести? Di-- e- l- k- v----------? Divê ez li kû veguherînim? 0 +
Колико кошта карта? Bi---- b----- ç---- e? Bihayê bilêtê çiqas e? 0 +
     
Колико станица има до центра? He-- n------ b---- ç--- r-------- h---? Heya navenda bajêr çend rawestgeh hene? 0 +
Морате овде изаћи. Di-- h-- l- v-- p--- b----. Divê hun li vir peya bibin. 0 +
Морате изаћи назад. Di-- e- l- p-- p--- b--. Divê em li paş peya bin. 0 +
     
Следећи метро долази за 5 минута. Tr--- m------ y- b- d- 5 x------ d- t-. Trêna metroyê ya bê di 5 xulekan de tê. 0 +
Следећи трамвај долази за 10 минута. Tr------ b- d- 10 x------ d- t-. Tramweya bê di 10 xulekan de tê. 0 +
Следећи аутобус долази за 15 минута. Ot----- b- d- 15 x------ d- t-. Otobusa bê di 15 xulekan de tê. 0 +
     
Када вози задњи метро? Me----- d----- d- s--- ç----- d- r-----? Metroya dawîyê di saet çendan de radibe? 0 +
Када вози задњи трамвај? Tr------ d----- d- s--- ç----- d- r-----? Tramweya dawîyê di saet çendan de radibe? 0 +
Када вози задњи аутобус? Ot----- d----- d- s--- ç----- d- r-----? Otobusa dawîyê di saet çendan de radibe? 0 +
     
Имате ли возну карту? Bi---- w- h---? Bilêta we heye? 0 +
Возну карту? – Не, немам. Bi---? - N-- t--- y-. Bilêt? - Na, tine ye. 0 +
Онда морате платити казну. Wê d--- d--- h-- c----- b----. Wê demê divê hûn cezayê bidin. 0 +
     

Преузимање МП3 (.зип фајлови)

Није пронађен ниједан видео!

Развој језика

Сасвим је јасно зашто разговарамо једни са другима. Желимо да разменимо идеје и међусобно се разумемо. Међутим, није најјасније како је настао језик. На ту тему су се развиле многе теорије. Извесно је једино да је језик веома стар феномен. Предуслов за говор су извесне физичке црте. Оне су неопходне за стварање звукова. Још од времена Неандерталаца људи су у стању да употребљавају свој глас. На тај начин су се разликовали од животиња. Сем тога, моћан, чист глас био је неопходан чинилац самоодбране. Њиме је особа могла застрашити непријатеља. У то време су се производила оруђа и користила се ватра. Ово знање је требало на неки начин преносити. Језик је такође играо важну улогу за време лова. Једноставно споразумевање међу људима старо је преко две хиљаде година. Први лингвистички елементи били су знакови и гестови. Али, људи су желели да буду у могућности да комуницирају и у мраку. Осим тога, морали су разговарати једни с другима а да се не виде. Тако се развио глас који је заменио гестове. Језик у данашњем смислу стар је барем 50.000 година. Када је Хомо сапиенс напустио Африку, језик се раширио земаљском куглом. Тада је дошло до раздвајања језика у различитим регионима. Што ће рећи: дошло је до настанка различитих језичких породица. Оне су садржавалe само основе језичких система. У поређењу са данашњим језицима први језици су били много мање сложени. До њиховог развоја дошло је путем граматике, фонологије и семантике. Могло би се рећи да су различити језици у ствари различита решења. Али, проблем је увек био исти: На који начин да покажем о чему размишљам?
Да ли сте знали?
Бразилски португалски спада у романске језике. Настао је из европског португалског. Донесен је током колонијалне политике Португала све до Јужне Америке. Данас је Бразил највећа нација на свету која говори португалски. Око 190 милиона људи говори бразилски португалски као матерњи језик. А језик има и велик утицај на друге јужноамеричке земље… Чак постоји мешани језик који садржи португалске и шпанске елементе. Некад се Бразил језички уско оријентисао на свој европски узор. Од 1930. пробудила се нова свест за бразилску културу. Бразилци су били поносни на свој језик па су желели јаче нагласити његове посебности. Али било је стално и напора да се ова два језика не раздвајају. У међувремену постоји, на пример, споразум о заједничком правопису. Највећа разлика између два варијетета данас се огледа у изговору. У бразилском језичком фонду има неколико појмова из индијанског језика којих нема у Европи. Откријте овај узбудљиви језик који спада у најважније језике на свету!