Рјечник

sr Јавни локални саобраћај   »   pt Transporte público

36 [тридесет и шест]

Јавни локални саобраћај

Јавни локални саобраћај

36 [trinta e seis]

Transporte público

Изаберите како желите да видите превод:   
српски португалски (PT) Игра Више
Где је аутобуска станица? O-de é-q-e---a parage-----aut---r-o? O--- é q-- é a p------ d- a--------- O-d- é q-e é a p-r-g-m d- a-t-c-r-o- ------------------------------------ Onde é que é a paragem do autocarro? 0
Који аутобус вози у центар? Q-al-é-o --toc---- q-e--ai -ar- o ---t--? Q--- é o a-------- q-- v-- p--- o c------ Q-a- é o a-t-c-r-o q-e v-i p-r- o c-n-r-? ----------------------------------------- Qual é o autocarro que vai para o centro? 0
Коју линију морам узети? Q-al é -----h---------tenh---e-ap-n--r? Q--- é a l---- q-- e- t---- d- a------- Q-a- é a l-n-a q-e e- t-n-o d- a-a-h-r- --------------------------------------- Qual é a linha que eu tenho de apanhar? 0
Морам ли преседати? T---o ----u-a-? T---- d- m----- T-n-o d- m-d-r- --------------- Tenho de mudar? 0
Где морам пресести? O-de - que tenho de m-d--? O--- é q-- t---- d- m----- O-d- é q-e t-n-o d- m-d-r- -------------------------- Onde é que tenho de mudar? 0
Колико кошта карта? Q---to é--u- --sta--- b-l-e--? Q----- é q-- c---- u- b------- Q-a-t- é q-e c-s-a u- b-l-e-e- ------------------------------ Quanto é que custa um bilhete? 0
Колико станица има до центра? Sã--qu----- pa-a-e-s---- -o--ent-o? S-- q------ p------- a-- a- c------ S-o q-a-t-s p-r-g-n- a-é a- c-n-r-? ----------------------------------- São quantas paragens até ao centro? 0
Морате овде изаћи. Te- -u------ --ui. T-- q-- s--- a---- T-m q-e s-i- a-u-. ------------------ Tem que sair aqui. 0
Морате изаћи назад. Te---ue s-i- -o- -rá-. T-- q-- s--- p-- t---- T-m q-e s-i- p-r t-á-. ---------------------- Tem que sair por trás. 0
Следећи метро долази за 5 минута. O-próximo ---r- --- e-----i-u-os. O p------ m---- v-- e- 5 m------- O p-ó-i-o m-t-o v-m e- 5 m-n-t-s- --------------------------------- O próximo metro vem em 5 minutos. 0
Следећи трамвај долази за 10 минута. O -r----o -l--tri-o-v-m em -0--i--tos. O p------ e-------- v-- e- 1- m------- O p-ó-i-o e-é-t-i-o v-m e- 1- m-n-t-s- -------------------------------------- O próximo eléctrico vem em 10 minutos. 0
Следећи аутобус долази за 15 минута. O-------- aut-c-rro--em--m--5 -i-u-o-. O p------ a-------- v-- e- 1- m------- O p-ó-i-o a-t-c-r-o v-m e- 1- m-n-t-s- -------------------------------------- O próximo autocarro vem em 15 minutos. 0
Када вози задњи метро? Qua-d--é---e-é o--lti-- m-t-o? Q----- é q-- é o ú----- m----- Q-a-d- é q-e é o ú-t-m- m-t-o- ------------------------------ Quando é que é o último metro? 0
Када вози задњи трамвај? Qua--- --que-é o úl---- ----r-c-? Q----- é q-- é o ú----- e-------- Q-a-d- é q-e é o ú-t-m- e-é-r-c-? --------------------------------- Quando é que é o último elétrico? 0
Када вози задњи аутобус? Q----o - ----é----l--mo--u---a--o? Q----- é q-- é o ú----- a--------- Q-a-d- é q-e é o ú-t-m- a-t-c-r-o- ---------------------------------- Quando é que é o último autocarro? 0
Имате ли возну карту? T----- bi--e--? T-- u- b------- T-m u- b-l-e-e- --------------- Tem um bilhete? 0
Возну карту? – Не, немам. U----lh-te--- Nã-, -ão-t----. U- b------- – N--- n-- t----- U- b-l-e-e- – N-o- n-o t-n-o- ----------------------------- Um bilhete? – Não, não tenho. 0
Онда морате платити казну. E-t-o-t-- q-e -agar-uma ----a. E---- t-- q-- p---- u-- m----- E-t-o t-m q-e p-g-r u-a m-l-a- ------------------------------ Então tem que pagar uma multa. 0

Развој језика

Сасвим је јасно зашто разговарамо једни са другима. Желимо да разменимо идеје и међусобно се разумемо. Међутим, није најјасније како је настао језик. На ту тему су се развиле многе теорије. Извесно је једино да је језик веома стар феномен. Предуслов за говор су извесне физичке црте. Оне су неопходне за стварање звукова. Још од времена Неандерталаца људи су у стању да употребљавају свој глас. На тај начин су се разликовали од животиња. Сем тога, моћан, чист глас био је неопходан чинилац самоодбране. Њиме је особа могла застрашити непријатеља. У то време су се производила оруђа и користила се ватра. Ово знање је требало на неки начин преносити. Језик је такође играо важну улогу за време лова. Једноставно споразумевање међу људима старо је преко две хиљаде година. Први лингвистички елементи били су знакови и гестови. Али, људи су желели да буду у могућности да комуницирају и у мраку. Осим тога, морали су разговарати једни с другима а да се не виде. Тако се развио глас који је заменио гестове. Језик у данашњем смислу стар је барем 50.000 година. Када је Хомо сапиенс напустио Африку, језик се раширио земаљском куглом. Тада је дошло до раздвајања језика у различитим регионима. Што ће рећи: дошло је до настанка различитих језичких породица. Оне су садржавалe само основе језичких система. У поређењу са данашњим језицима први језици су били много мање сложени. До њиховог развоја дошло је путем граматике, фонологије и семантике. Могло би се рећи да су различити језици у ствари различита решења. Али, проблем је увек био исти: На који начин да покажем о чему размишљам?
Да ли си знао?
Бразилски португалски спада у романске језике. Настао је из европског португалског. Донесен је током колонијалне политике Португала све до Јужне Америке. Данас је Бразил највећа нација на свету која говори португалски. Око 190 милиона људи говори бразилски португалски као матерњи језик. А језик има и велик утицај на друге јужноамеричке земље… Чак постоји мешани језик који садржи португалске и шпанске елементе. Некад се Бразил језички уско оријентисао на свој европски узор. Од 1930. пробудила се нова свест за бразилску културу. Бразилци су били поносни на свој језик па су желели јаче нагласити његове посебности. Али било је стално и напора да се ова два језика не раздвајају. У међувремену постоји, на пример, споразум о заједничком правопису. Највећа разлика између два варијетета данас се огледа у изговору. У бразилском језичком фонду има неколико појмова из индијанског језика којих нема у Европи. Откријте овај узбудљиви језик који спада у најважније језике на свету!