Рјечник

sr Јавни локални саобраћај   »   sv Lokaltrafik

36 [тридесет и шест]

Јавни локални саобраћај

Јавни локални саобраћај

36 [trettiosex]

Lokaltrafik

Изаберите како желите да видите превод:   
српски шведски Игра Више
Где је аутобуска станица? V------b-ss-ål-pl-ts-n? V-- ä- b--------------- V-r ä- b-s-h-l-p-a-s-n- ----------------------- Var är busshållplatsen? 0
Који аутобус вози у центар? Vilk-n b-ss-å--- -il- c--trum? V----- b--- å--- t--- c------- V-l-e- b-s- å-e- t-l- c-n-r-m- ------------------------------ Vilken buss åker till centrum? 0
Коју линију морам узети? V-l-en---n-e-m---e--ag -a? V----- l---- m---- j-- t-- V-l-e- l-n-e m-s-e j-g t-? -------------------------- Vilken linje måste jag ta? 0
Морам ли преседати? Måst- -a---y--? M---- j-- b---- M-s-e j-g b-t-? --------------- Måste jag byta? 0
Где морам пресести? V-r---a--ag-by--? V-- s-- j-- b---- V-r s-a j-g b-t-? ----------------- Var ska jag byta? 0
Колико кошта карта? V-d-k--tar -n--i--ett? V-- k----- e- b------- V-d k-s-a- e- b-l-e-t- ---------------------- Vad kostar en biljett? 0
Колико станица има до центра? H-r -ånga ---l-l-t-er-----et-ti-l-c-n-ru-? H-- m---- h---------- ä- d-- t--- c------- H-r m-n-a h-l-p-a-s-r ä- d-t t-l- c-n-r-m- ------------------------------------------ Hur många hållplatser är det till centrum? 0
Морате овде изаћи. Ni m-s---stig---v--är. N- m---- s---- a- h--- N- m-s-e s-i-a a- h-r- ---------------------- Ni måste stiga av här. 0
Морате изаћи назад. N---å-te ---g--a- ---. N- m---- s---- a- b--- N- m-s-e s-i-a a- b-k- ---------------------- Ni måste stiga av bak. 0
Следећи метро долази за 5 минута. N-s-- --nne--anet-g--om--- ---5 m-nu-e-. N---- t------------ k----- o- 5 m------- N-s-a t-n-e-b-n-t-g k-m-e- o- 5 m-n-t-r- ---------------------------------------- Nästa tunnelbanetåg kommer om 5 minuter. 0
Следећи трамвај долази за 10 минута. Nä-----på-vagn-k--me- o- 1--m-n-t--. N---- s------- k----- o- 1- m------- N-s-a s-å-v-g- k-m-e- o- 1- m-n-t-r- ------------------------------------ Nästa spårvagn kommer om 10 minuter. 0
Следећи аутобус долази за 15 минута. N--ta----s k-mm---om-15-min---r. N---- b--- k----- o- 1- m------- N-s-a b-s- k-m-e- o- 1- m-n-t-r- -------------------------------- Nästa buss kommer om 15 minuter. 0
Када вози задњи метро? N-- --- ------tunn-l-an-tå---? N-- g-- s---- t--------------- N-r g-r s-s-a t-n-e-b-n-t-g-t- ------------------------------ När går sista tunnelbanetåget? 0
Када вози задњи трамвај? Nä- går si-ta-----va---n? N-- g-- s---- s---------- N-r g-r s-s-a s-å-v-g-e-? ------------------------- När går sista spårvagnen? 0
Када вози задњи аутобус? N-- g-r-si-t- ---s--? N-- g-- s---- b------ N-r g-r s-s-a b-s-e-? --------------------- När går sista bussen? 0
Имате ли возну карту? H----i -- b-l-e--? H-- n- e- b------- H-r n- e- b-l-e-t- ------------------ Har ni en biljett? 0
Возну карту? – Не, немам. En-b-l-e--? ----j, j-g -ar ing-n. E- b------- – N--- j-- h-- i----- E- b-l-e-t- – N-j- j-g h-r i-g-n- --------------------------------- En biljett? – Nej, jag har ingen. 0
Онда морате платити казну. D----s-e ni bet-la-b-t-r. D- m---- n- b----- b----- D- m-s-e n- b-t-l- b-t-r- ------------------------- Då måste ni betala böter. 0

Развој језика

Сасвим је јасно зашто разговарамо једни са другима. Желимо да разменимо идеје и међусобно се разумемо. Међутим, није најјасније како је настао језик. На ту тему су се развиле многе теорије. Извесно је једино да је језик веома стар феномен. Предуслов за говор су извесне физичке црте. Оне су неопходне за стварање звукова. Још од времена Неандерталаца људи су у стању да употребљавају свој глас. На тај начин су се разликовали од животиња. Сем тога, моћан, чист глас био је неопходан чинилац самоодбране. Њиме је особа могла застрашити непријатеља. У то време су се производила оруђа и користила се ватра. Ово знање је требало на неки начин преносити. Језик је такође играо важну улогу за време лова. Једноставно споразумевање међу људима старо је преко две хиљаде година. Први лингвистички елементи били су знакови и гестови. Али, људи су желели да буду у могућности да комуницирају и у мраку. Осим тога, морали су разговарати једни с другима а да се не виде. Тако се развио глас који је заменио гестове. Језик у данашњем смислу стар је барем 50.000 година. Када је Хомо сапиенс напустио Африку, језик се раширио земаљском куглом. Тада је дошло до раздвајања језика у различитим регионима. Што ће рећи: дошло је до настанка различитих језичких породица. Оне су садржавалe само основе језичких система. У поређењу са данашњим језицима први језици су били много мање сложени. До њиховог развоја дошло је путем граматике, фонологије и семантике. Могло би се рећи да су различити језици у ствари различита решења. Али, проблем је увек био исти: На који начин да покажем о чему размишљам?
Да ли си знао?
Бразилски португалски спада у романске језике. Настао је из европског португалског. Донесен је током колонијалне политике Португала све до Јужне Америке. Данас је Бразил највећа нација на свету која говори португалски. Око 190 милиона људи говори бразилски португалски као матерњи језик. А језик има и велик утицај на друге јужноамеричке земље… Чак постоји мешани језик који садржи португалске и шпанске елементе. Некад се Бразил језички уско оријентисао на свој европски узор. Од 1930. пробудила се нова свест за бразилску културу. Бразилци су били поносни на свој језик па су желели јаче нагласити његове посебности. Али било је стално и напора да се ова два језика не раздвајају. У међувремену постоји, на пример, споразум о заједничком правопису. Највећа разлика између два варијетета данас се огледа у изговору. У бразилском језичком фонду има неколико појмова из индијанског језика којих нема у Европи. Откријте овај узбудљиви језик који спада у најважније језике на свету!