Рјечник

sr Јавни локални саобраћај   »   uk Приміське сполучення

36 [тридесет и шест]

Јавни локални саобраћај

Јавни локални саобраћај

36 [тридцять шість]

36 [trydtsyatʹ shistʹ]

Приміське сполучення

[Prymisʹke spoluchennya]

Изаберите како желите да видите превод:   
српски украјински Игра Више
Где је аутобуска станица? Де-а-тоб-с-- -у-и---? Д- а-------- з------- Д- а-т-б-с-а з-п-н-а- --------------------- Де автобусна зупинка? 0
D--avt--------u-y--a? D- a-------- z------- D- a-t-b-s-a z-p-n-a- --------------------- De avtobusna zupynka?
Који аутобус вози у центар? Яки- а--------з--т-----ен--? Я--- а------ ї----- в ц----- Я-и- а-т-б-с ї-д-т- в ц-н-р- ---------------------------- Який автобус їздить в центр? 0
Y--y---avt--u--i--dyt--v ts--tr? Y----- a------ i------ v t------ Y-k-y- a-t-b-s i-z-y-ʹ v t-e-t-? -------------------------------- Yakyy̆ avtobus ïzdytʹ v tsentr?
Коју линију морам узети? Я--ю--і-і-ю ме-- -хат-? Я--- л----- м--- ї----- Я-о- л-н-є- м-н- ї-а-и- ----------------------- Якою лінією мені їхати? 0
Yakoy-------e-u--e-i ïkhat-? Y----- l------- m--- i------- Y-k-y- l-n-y-y- m-n- i-k-a-y- ----------------------------- Yakoyu liniyeyu meni ïkhaty?
Морам ли преседати? Ч- --вин------о-инн--- п---сі----? Ч- п------ / п------ я п---------- Ч- п-в-н-н / п-в-н-а я п-р-с-д-т-? ---------------------------------- Чи повинен / повинна я пересідати? 0
C-y po----n-- p---nna -a per---d--y? C-- p------ / p------ y- p---------- C-y p-v-n-n / p-v-n-a y- p-r-s-d-t-? ------------------------------------ Chy povynen / povynna ya peresidaty?
Где морам пресести? Д- я-по------- по----а -е---і-т-? Д- я п------ / п------ п--------- Д- я п-в-н-н / п-в-н-а п-р-с-с-и- --------------------------------- Де я повинен / повинна пересісти? 0
De-y-----y--n - -ovy----pere----y? D- y- p------ / p------ p--------- D- y- p-v-n-n / p-v-n-a p-r-s-s-y- ---------------------------------- De ya povynen / povynna peresisty?
Колико кошта карта? С--л--и кош-ує-п-оїзний-кв-т-к? С------ к----- п------- к------ С-і-ь-и к-ш-у- п-о-з-и- к-и-о-? ------------------------------- Скільки коштує проїзний квиток? 0
Sk--ʹ-- k--ht--- pr-ïzny-- k---ok? S------ k------- p--------- k------ S-i-ʹ-y k-s-t-y- p-o-̈-n-y- k-y-o-? ----------------------------------- Skilʹky koshtuye proïznyy̆ kvytok?
Колико станица има до центра? Як-б--ат- -----ок--о цен---? Я- б----- з------ д- ц------ Я- б-г-т- з-п-н-к д- ц-н-р-? ---------------------------- Як багато зупинок до центру? 0
Y-k-baha-o z--yno---- -s-ntru? Y-- b----- z------ d- t------- Y-k b-h-t- z-p-n-k d- t-e-t-u- ------------------------------ Yak bahato zupynok do tsentru?
Морате овде изаћи. В- п-в-нні --т---й--. В- п------ т-- в----- В- п-в-н-і т-т в-й-и- --------------------- Ви повинні тут вийти. 0
V- -ov-nni-tu--v--̆--. V- p------ t-- v------ V- p-v-n-i t-t v-y-t-. ---------------------- Vy povynni tut vyy̆ty.
Морате изаћи назад. Ви-по--нн--вийти з-а-у. В- п------ в---- з----- В- п-в-н-і в-й-и з-а-у- ----------------------- Ви повинні вийти ззаду. 0
V- po-ynni --y̆------du. V- p------ v----- z----- V- p-v-n-i v-y-t- z-a-u- ------------------------ Vy povynni vyy̆ty zzadu.
Следећи метро долази за 5 минута. На--у-не-мет----р---ва- ----з---хв-ли-. Н------- м---- п------- ч---- 5 х------ Н-с-у-н- м-т-о п-и-у-а- ч-р-з 5 х-и-и-. --------------------------------------- Наступне метро прибуває через 5 хвилин. 0
Nas--pne-me-r--p--b--aye----re- ---h---y-. N------- m---- p-------- c----- 5 k------- N-s-u-n- m-t-o p-y-u-a-e c-e-e- 5 k-v-l-n- ------------------------------------------ Nastupne metro prybuvaye cherez 5 khvylyn.
Следећи трамвај долази за 10 минута. Насту-н-- т-ам-ай-пр---в-є--ерез-----вил--. Н-------- т------ п------- ч---- 1- х------ Н-с-у-н-й т-а-в-й п-и-у-а- ч-р-з 1- х-и-и-. ------------------------------------------- Наступний трамвай прибуває через 10 хвилин. 0
Nastupny-̆--r-m--y̆ p-y--vay- ch-r-- -0 -hv--yn. N--------- t------- p-------- c----- 1- k------- N-s-u-n-y- t-a-v-y- p-y-u-a-e c-e-e- 1- k-v-l-n- ------------------------------------------------ Nastupnyy̆ tramvay̆ prybuvaye cherez 10 khvylyn.
Следећи аутобус долази за 15 минута. Нас-упн-й -в---ус п-иб---є-чер---15-хвил-н. Н-------- а------ п------- ч---- 1- х------ Н-с-у-н-й а-т-б-с п-и-у-а- ч-р-з 1- х-и-и-. ------------------------------------------- Наступний автобус прибуває через 15 хвилин. 0
N--t-pny-̆ --to-u- -r-b---y- -h--ez 1- -hv--y-. N--------- a------ p-------- c----- 1- k------- N-s-u-n-y- a-t-b-s p-y-u-a-e c-e-e- 1- k-v-l-n- ----------------------------------------------- Nastupnyy̆ avtobus prybuvaye cherez 15 khvylyn.
Када вози задњи метро? К-------пр-вл-є-ь-я ос----- мет-о? К--- в------------- о------ м----- К-л- в-д-р-в-я-т-с- о-т-н-є м-т-о- ---------------------------------- Коли відправляється останнє метро? 0
K-l----dp-a---a--tʹ-ya--s--n--- me---? K--- v---------------- o------- m----- K-l- v-d-r-v-y-y-t-s-a o-t-n-y- m-t-o- -------------------------------------- Koly vidpravlyayetʹsya ostannye metro?
Када вози задњи трамвај? Коли--ід------єт-ся-ос-а-----тра--а-? К--- в------------- о------- т------- К-л- в-д-р-в-я-т-с- о-т-н-і- т-а-в-й- ------------------------------------- Коли відправляється останній трамвай? 0
Ko-y --dp-a-lya-et-sy--os-an--y̆ t-amv---? K--- v---------------- o-------- t-------- K-l- v-d-r-v-y-y-t-s-a o-t-n-i-̆ t-a-v-y-? ------------------------------------------ Koly vidpravlyayetʹsya ostanniy̆ tramvay̆?
Када вози задњи аутобус? К-ли-ві-пр-вл-є-----ост--ній---то-у-? К--- в------------- о------- а------- К-л- в-д-р-в-я-т-с- о-т-н-і- а-т-б-с- ------------------------------------- Коли відправляється останній автобус? 0
Ko-- -i-pra--yay-tʹsy- o-tan--y--a--ob-s? K--- v---------------- o-------- a------- K-l- v-d-r-v-y-y-t-s-a o-t-n-i-̆ a-t-b-s- ----------------------------------------- Koly vidpravlyayetʹsya ostanniy̆ avtobus?
Имате ли возну карту? М-єте-----ок----п-----? М---- к----- н- п------ М-є-е к-и-о- н- п-о-з-? ----------------------- Маєте квиток на проїзд? 0
Ma-e-----y-------proïzd? M----- k----- n- p------- M-y-t- k-y-o- n- p-o-̈-d- ------------------------- Mayete kvytok na proïzd?
Возну карту? – Не, немам. Кви-ок --------д?-–-Н---------аю. К----- н- п------ – Н-- я н- м--- К-и-о- н- п-о-з-? – Н-, я н- м-ю- --------------------------------- Квиток на проїзд? – Ні, я не маю. 0
Kv--ok--- --oi-zd? - --, ---n- --y-. K----- n- p------- – N-- y- n- m---- K-y-o- n- p-o-̈-d- – N-, y- n- m-y-. ------------------------------------ Kvytok na proïzd? – Ni, ya ne mayu.
Онда морате платити казну. Т--- -- -о--н-і----латити-штр--. Т--- В- п------ з-------- ш----- Т-д- В- п-в-н-і з-п-а-и-и ш-р-ф- -------------------------------- Тоді Ви повинні заплатити штраф. 0
T----Vy --vy-n- z-p-a---y-sh-r--. T--- V- p------ z-------- s------ T-d- V- p-v-n-i z-p-a-y-y s-t-a-. --------------------------------- Todi Vy povynni zaplatyty shtraf.

Преузимање МП3 (.зип фајлови)

Није пронађен ниједан видео!

Развој језика

Сасвим је јасно зашто разговарамо једни са другима. Желимо да разменимо идеје и међусобно се разумемо. Међутим, није најјасније како је настао језик. На ту тему су се развиле многе теорије. Извесно је једино да је језик веома стар феномен. Предуслов за говор су извесне физичке црте. Оне су неопходне за стварање звукова. Још од времена Неандерталаца људи су у стању да употребљавају свој глас. На тај начин су се разликовали од животиња. Сем тога, моћан, чист глас био је неопходан чинилац самоодбране. Њиме је особа могла застрашити непријатеља. У то време су се производила оруђа и користила се ватра. Ово знање је требало на неки начин преносити. Језик је такође играо важну улогу за време лова. Једноставно споразумевање међу људима старо је преко две хиљаде година. Први лингвистички елементи били су знакови и гестови. Али, људи су желели да буду у могућности да комуницирају и у мраку. Осим тога, морали су разговарати једни с другима а да се не виде. Тако се развио глас који је заменио гестове. Језик у данашњем смислу стар је барем 50.000 година. Када је Хомо сапиенс напустио Африку, језик се раширио земаљском куглом. Тада је дошло до раздвајања језика у различитим регионима. Што ће рећи: дошло је до настанка различитих језичких породица. Оне су садржавалe само основе језичких система. У поређењу са данашњим језицима први језици су били много мање сложени. До њиховог развоја дошло је путем граматике, фонологије и семантике. Могло би се рећи да су различити језици у ствари различита решења. Али, проблем је увек био исти: На који начин да покажем о чему размишљам?
Да ли си знао?
Бразилски португалски спада у романске језике. Настао је из европског португалског. Донесен је током колонијалне политике Португала све до Јужне Америке. Данас је Бразил највећа нација на свету која говори португалски. Око 190 милиона људи говори бразилски португалски као матерњи језик. А језик има и велик утицај на друге јужноамеричке земље… Чак постоји мешани језик који садржи португалске и шпанске елементе. Некад се Бразил језички уско оријентисао на свој европски узор. Од 1930. пробудила се нова свест за бразилску културу. Бразилци су били поносни на свој језик па су желели јаче нагласити његове посебности. Али било је стално и напора да се ова два језика не раздвајају. У међувремену постоји, на пример, споразум о заједничком правопису. Највећа разлика између два варијетета данас се огледа у изговору. У бразилском језичком фонду има неколико појмова из индијанског језика којих нема у Европи. Откријте овај узбудљиви језик који спада у најважније језике на свету!