Рјечник

sr Јавни локални саобраћај   »   ur ‫پبلک ٹرانسپورٹ‬

36 [тридесет и шест]

Јавни локални саобраћај

Јавни локални саобраћај

‫36 [چھتیس]‬

chhatees

‫پبلک ٹرانسپورٹ‬

public tansport

Изаберите како желите да видите превод:   
српски урду Игра Више
Где је аутобуска станица? ‫-- ا---- -ہ-ں ہ--‬ ‫__ ا____ ک___ ہ___ ‫-س ا-ٹ-پ ک-ا- ہ-؟- ------------------- ‫بس اسٹاپ کہاں ہے؟‬ 0
b-s-s--- ---a--h-i? b__ s___ k____ h___ b-s s-o- k-h-n h-i- ------------------- bas stop kahan hai?
Који аутобус вози у центар? ‫-ہ-----س---- -ا-ے گی-‬ ‫___ ک____ ب_ ج___ گ___ ‫-ہ- ک-ن-ی ب- ج-ئ- گ-؟- ----------------------- ‫شہر کونسی بس جائے گی؟‬ 0
sh-har----si---s-ja----i? s_____ k____ b__ j___ g__ s-e-a- k-n-i b-s j-y- g-? ------------------------- shehar konsi bas jaye gi?
Коју линију морам узети? ‫--ھ---ون---ن-----ی بس ---- ہ--‬ ‫____ ک____ ن___ ک_ ب_ ل___ ہ___ ‫-ج-ے ک-ن-ے ن-ب- ک- ب- ل-ن- ہ-؟- -------------------------------- ‫مجھے کونسے نمبر کی بس لینی ہے؟‬ 0
mujhe -o--- numb-r k- b-s -en- -ai? m____ k____ n_____ k_ b__ l___ h___ m-j-e k-n-e n-m-e- k- b-s l-n- h-i- ----------------------------------- mujhe konse number ki bas leni hai?
Морам ли преседати? ‫ک-ا مج-ے--- ت-دیل----- --گی-‬ ‫___ م___ ب_ ت____ ک___ ہ_____ ‫-ی- م-ھ- ب- ت-د-ل ک-ن- ہ-گ-؟- ------------------------------ ‫کیا مجھے بس تبدیل کرنی ہوگی؟‬ 0
k-- -u-h--bas-tabd-el -arn-----i? k__ m____ b__ t______ k____ h____ k-a m-j-e b-s t-b-e-l k-r-i h-g-? --------------------------------- kya mujhe bas tabdeel karni hogi?
Где морам пресести? ‫مجھے----ں--- ت-دیل--ر-ی--و--؟‬ ‫____ ک___ ب_ ت____ ک___ ہ_____ ‫-ج-ے ک-ا- ب- ت-د-ل ک-ن- ہ-گ-؟- ------------------------------- ‫مجھے کہاں بس تبدیل کرنی ہوگی؟‬ 0
muj-- ---a--ba----bde---k---- ho--? m____ k____ b__ t______ k____ h____ m-j-e k-h-n b-s t-b-e-l k-r-i h-g-? ----------------------------------- mujhe kahan bas tabdeel karni hogi?
Колико кошта карта? ‫ٹک- ک-نے--ا---؟‬ ‫___ ک___ ک_ ہ___ ‫-ک- ک-ن- ک- ہ-؟- ----------------- ‫ٹکٹ کتنے کا ہے؟‬ 0
t----- -----y--a-hai? t_____ k_____ k_ h___ t-c-e- k-t-e- k- h-i- --------------------- ticket kitney ka hai?
Колико станица има до центра? ‫شہر-تک--ا-ے -وئ- --نے -- -س--- -ئن--؟‬ ‫___ ت_ ج___ ہ___ ک___ ب_ ا____ آ______ ‫-ہ- ت- ج-ت- ہ-ئ- ک-ن- ب- ا-ٹ-پ آ-ن-ے-‬ --------------------------------------- ‫شہر تک جاتے ہوئے کتنے بس اسٹاپ آئنگے؟‬ 0
s---a---ak -a----hu- k----y b-- --op-ayenge? s_____ t__ j____ h__ k_____ b__ s___ a______ s-e-a- t-k j-t-y h-e k-t-e- b-s s-o- a-e-g-? -------------------------------------------- shehar tak jatay hue kitney bas stop ayenge?
Морате овде изаћи. ‫آپ--- --اں ات-نا ----ے‬ ‫__ ک_ ی___ ا____ چ_____ ‫-پ ک- ی-ا- ا-ر-ا چ-ہ-ے- ------------------------ ‫آپ کو یہاں اترنا چاہئے‬ 0
aap -o y---- u---n- -ai a__ k_ y____ u_____ h__ a-p k- y-h-n u-a-n- h-i ----------------------- aap ko yahan utarna hai
Морате изаћи назад. ‫-- -- پیچھے ------ن- چ--ئ-‬ ‫__ ک_ پ____ س_ ا____ چ_____ ‫-پ ک- پ-چ-ے س- ا-ر-ا چ-ہ-ے- ---------------------------- ‫آپ کو پیچھے سے اترنا چاہئے‬ 0
aa- k- -eec-ay-s--u-a----hai a__ k_ p______ s_ u_____ h__ a-p k- p-e-h-y s- u-a-n- h-i ---------------------------- aap ko peechay se utarna hai
Следећи метро долази за 5 минута. ‫-گل- سب-وے ---چ-------ں-آ---گ-‬ ‫____ س_ و_ پ___ م__ م__ آ__ گ__ ‫-گ-ی س- و- پ-ن- م-ٹ م-ں آ-ے گ-‬ -------------------------------- ‫اگلی سب وے پانچ منٹ میں آئے گی‬ 0
a-l- s-- w-y-p-a-c--minu-e -ein-aa-e-gi a___ s__ w__ p_____ m_____ m___ a___ g_ a-l- s-b w-y p-a-c- m-n-t- m-i- a-y- g- --------------------------------------- agli sab way paanch minute mein aaye gi
Следећи трамвај долази за 10 минута. ‫ا-لی---ا--د- --ٹ م---آئ----‬ ‫____ ٹ___ د_ م__ م__ آ__ گ__ ‫-گ-ی ٹ-ا- د- م-ٹ م-ں آ-ے گ-‬ ----------------------------- ‫اگلی ٹرام دس منٹ میں آئے گی‬ 0
a-li -----d-s-mi-u---me---a--e -i a___ t___ d__ m_____ m___ a___ g_ a-l- t-a- d-s m-n-t- m-i- a-y- g- --------------------------------- agli tram das minute mein aaye gi
Следећи аутобус долази за 15 минута. ‫--لی ب------- --ٹ م-ں آ-----‬ ‫____ ب_ پ____ م__ م__ آ__ گ__ ‫-گ-ی ب- پ-د-ہ م-ٹ م-ں آ-ے گ-‬ ------------------------------ ‫اگلی بس پندرہ منٹ میں آئے گی‬ 0
a--i -a- pa-dra- --nut--me---aa-e -i a___ b__ p______ m_____ m___ a___ g_ a-l- b-s p-n-r-h m-n-t- m-i- a-y- g- ------------------------------------ agli bas pandrah minute mein aaye gi
Када вози задњи метро? ‫------- -- ک-----ے گی؟‬ ‫____ س_ و_ ک_ ج___ گ___ ‫-خ-ی س- و- ک- ج-ئ- گ-؟- ------------------------ ‫آخری سب وے کب جائے گی؟‬ 0
a--hr--sa--w-y-k------e -i? a_____ s__ w__ k__ j___ g__ a-k-r- s-b w-y k-b j-y- g-? --------------------------- aakhri sab way kab jaye gi?
Када вози задњи трамвај? ‫آ--ی ٹرام----ج-ئ- گ--‬ ‫____ ٹ___ ک_ ج___ گ___ ‫-خ-ی ٹ-ا- ک- ج-ئ- گ-؟- ----------------------- ‫آخری ٹرام کب جائے گی؟‬ 0
a--hri -r-m k-b-j--- gi? a_____ t___ k__ j___ g__ a-k-r- t-a- k-b j-y- g-? ------------------------ aakhri tram kab jaye gi?
Када вози задњи аутобус? ‫آ-ری-ب--کب-جائے-گ--‬ ‫____ ب_ ک_ ج___ گ___ ‫-خ-ی ب- ک- ج-ئ- گ-؟- --------------------- ‫آخری بس کب جائے گی؟‬ 0
aakhr- bas-k-b-jaye -i? a_____ b__ k__ j___ g__ a-k-r- b-s k-b j-y- g-? ----------------------- aakhri bas kab jaye gi?
Имате ли возну карту? ‫ک-ا -- ک--پا- -ک- ہے-‬ ‫___ آ_ ک_ پ__ ٹ__ ہ___ ‫-ی- آ- ک- پ-س ٹ-ٹ ہ-؟- ----------------------- ‫کیا آپ کے پاس ٹکٹ ہے؟‬ 0
k-a------- -aas--i-k-- h--? k__ a__ k_ p___ t_____ h___ k-a a-p k- p-a- t-c-e- h-i- --------------------------- kya aap ke paas ticket hai?
Возну карту? – Не, немам. ‫ٹ--- - --یں م-----ا- ٹ-ٹ-نہیں---‬ ‫____ – ن___ م___ پ__ ٹ__ ن___ ہ__ ‫-ک-؟ – ن-ی- م-ر- پ-س ٹ-ٹ ن-ی- ہ-‬ ---------------------------------- ‫ٹکٹ؟ – نہیں میرے پاس ٹکٹ نہیں ہے‬ 0
ti----? --h- m-r--paa--na---hai t______ n___ m___ p___ n___ h__ t-c-e-? n-h- m-r- p-a- n-h- h-i ------------------------------- ticket? nahi mere paas nahi hai
Онда морате платити казну. ‫--------- --م-ن---ین-----گ-‬ ‫___ آ_ ک_ ج_____ د___ ہ_ گ__ ‫-ھ- آ- ک- ج-م-ن- د-ن- ہ- گ-‬ ----------------------------- ‫پھر آپ کو جرمانہ دینا ہو گا‬ 0
p------p -- j-r--n--de------ga p___ a__ k_ j______ d___ h_ g_ p-i- a-p k- j-r-a-a d-n- h- g- ------------------------------ phir aap ko jurmana dena ho ga

Развој језика

Сасвим је јасно зашто разговарамо једни са другима. Желимо да разменимо идеје и међусобно се разумемо. Међутим, није најјасније како је настао језик. На ту тему су се развиле многе теорије. Извесно је једино да је језик веома стар феномен. Предуслов за говор су извесне физичке црте. Оне су неопходне за стварање звукова. Још од времена Неандерталаца људи су у стању да употребљавају свој глас. На тај начин су се разликовали од животиња. Сем тога, моћан, чист глас био је неопходан чинилац самоодбране. Њиме је особа могла застрашити непријатеља. У то време су се производила оруђа и користила се ватра. Ово знање је требало на неки начин преносити. Језик је такође играо важну улогу за време лова. Једноставно споразумевање међу људима старо је преко две хиљаде година. Први лингвистички елементи били су знакови и гестови. Али, људи су желели да буду у могућности да комуницирају и у мраку. Осим тога, морали су разговарати једни с другима а да се не виде. Тако се развио глас који је заменио гестове. Језик у данашњем смислу стар је барем 50.000 година. Када је Хомо сапиенс напустио Африку, језик се раширио земаљском куглом. Тада је дошло до раздвајања језика у различитим регионима. Што ће рећи: дошло је до настанка различитих језичких породица. Оне су садржавалe само основе језичких система. У поређењу са данашњим језицима први језици су били много мање сложени. До њиховог развоја дошло је путем граматике, фонологије и семантике. Могло би се рећи да су различити језици у ствари различита решења. Али, проблем је увек био исти: На који начин да покажем о чему размишљам?
Да ли си знао?
Бразилски португалски спада у романске језике. Настао је из европског португалског. Донесен је током колонијалне политике Португала све до Јужне Америке. Данас је Бразил највећа нација на свету која говори португалски. Око 190 милиона људи говори бразилски португалски као матерњи језик. А језик има и велик утицај на друге јужноамеричке земље… Чак постоји мешани језик који садржи португалске и шпанске елементе. Некад се Бразил језички уско оријентисао на свој европски узор. Од 1930. пробудила се нова свест за бразилску културу. Бразилци су били поносни на свој језик па су желели јаче нагласити његове посебности. Али било је стално и напора да се ова два језика не раздвајају. У међувремену постоји, на пример, споразум о заједничком правопису. Највећа разлика између два варијетета данас се огледа у изговору. У бразилском језичком фонду има неколико појмова из индијанског језика којих нема у Европи. Откријте овај узбудљиви језик који спада у најважније језике на свету!