Рјечник

sr Јавни локални саобраћај   »   ur ‫پبلک ٹرانسپورٹ‬

36 [тридесет и шест]

Јавни локални саобраћај

Јавни локални саобраћај

‫36 [چھتیس]‬

chhatees

‫پبلک ٹرانسپورٹ‬

[public tansport]

Изаберите како желите да видите превод:   
српски урду Игра Више
Где је аутобуска станица? ‫بس -سٹا- -ہ-- --؟‬ ‫-- ا---- ک--- ہ--- ‫-س ا-ٹ-پ ک-ا- ہ-؟- ------------------- ‫بس اسٹاپ کہاں ہے؟‬ 0
bas s-o- --han ha-? b-- s--- k---- h--- b-s s-o- k-h-n h-i- ------------------- bas stop kahan hai?
Који аутобус вози у центар? ‫ش----ونسی -- --------‬ ‫--- ک---- ب- ج--- گ--- ‫-ہ- ک-ن-ی ب- ج-ئ- گ-؟- ----------------------- ‫شہر کونسی بس جائے گی؟‬ 0
she--r--onsi ba- ja---gi? s----- k---- b-- j--- g-- s-e-a- k-n-i b-s j-y- g-? ------------------------- shehar konsi bas jaye gi?
Коју линију морам узети? ‫------ون-ے--م-- ک- -س -ین--ہ-؟‬ ‫---- ک---- ن--- ک- ب- ل--- ہ--- ‫-ج-ے ک-ن-ے ن-ب- ک- ب- ل-ن- ہ-؟- -------------------------------- ‫مجھے کونسے نمبر کی بس لینی ہے؟‬ 0
m---e-k--s- ----er-ki-b-s --ni hai? m---- k---- n----- k- b-- l--- h--- m-j-e k-n-e n-m-e- k- b-s l-n- h-i- ----------------------------------- mujhe konse number ki bas leni hai?
Морам ли преседати? ‫کی- ---ے -س ---ی--کرنی -و-ی؟‬ ‫--- م--- ب- ت---- ک--- ہ----- ‫-ی- م-ھ- ب- ت-د-ل ک-ن- ہ-گ-؟- ------------------------------ ‫کیا مجھے بس تبدیل کرنی ہوگی؟‬ 0
ky- -ujhe------ab--el -a-n--h-g-? k-- m---- b-- t------ k---- h---- k-a m-j-e b-s t-b-e-l k-r-i h-g-? --------------------------------- kya mujhe bas tabdeel karni hogi?
Где морам пресести? ‫-جھے -ہاں ---ت-د-- ک--ی ہوگ--‬ ‫---- ک--- ب- ت---- ک--- ہ----- ‫-ج-ے ک-ا- ب- ت-د-ل ک-ن- ہ-گ-؟- ------------------------------- ‫مجھے کہاں بس تبدیل کرنی ہوگی؟‬ 0
mu-he-kah-- -as-t-bd--l k---i hogi? m---- k---- b-- t------ k---- h---- m-j-e k-h-n b-s t-b-e-l k-r-i h-g-? ----------------------------------- mujhe kahan bas tabdeel karni hogi?
Колико кошта карта? ‫--ٹ-ک-نے کا ہ-؟‬ ‫--- ک--- ک- ہ--- ‫-ک- ک-ن- ک- ہ-؟- ----------------- ‫ٹکٹ کتنے کا ہے؟‬ 0
tic-et ki-n---k- -ai? t----- k----- k- h--- t-c-e- k-t-e- k- h-i- --------------------- ticket kitney ka hai?
Колико станица има до центра? ‫شہ---ک ج-تے---ئ--کت-ے -س-اس--پ -ئنگے؟‬ ‫--- ت- ج--- ہ--- ک--- ب- ا---- آ------ ‫-ہ- ت- ج-ت- ہ-ئ- ک-ن- ب- ا-ٹ-پ آ-ن-ے-‬ --------------------------------------- ‫شہر تک جاتے ہوئے کتنے بس اسٹاپ آئنگے؟‬ 0
s---ar -ak -at-- hu---itney---s-s-op--yenge? s----- t-- j---- h-- k----- b-- s--- a------ s-e-a- t-k j-t-y h-e k-t-e- b-s s-o- a-e-g-? -------------------------------------------- shehar tak jatay hue kitney bas stop ayenge?
Морате овде изаћи. ‫آ--کو ی------ر-- ---ئ-‬ ‫-- ک- ی--- ا---- چ----- ‫-پ ک- ی-ا- ا-ر-ا چ-ہ-ے- ------------------------ ‫آپ کو یہاں اترنا چاہئے‬ 0
a-p -------n-u--r-----i a-- k- y---- u----- h-- a-p k- y-h-n u-a-n- h-i ----------------------- aap ko yahan utarna hai
Морате изаћи назад. ‫آپ--- پ-چ-ے -- ا-رنا ----ے‬ ‫-- ک- پ---- س- ا---- چ----- ‫-پ ک- پ-چ-ے س- ا-ر-ا چ-ہ-ے- ---------------------------- ‫آپ کو پیچھے سے اترنا چاہئے‬ 0
a-p--o p----ay-----ta-n- --i a-- k- p------ s- u----- h-- a-p k- p-e-h-y s- u-a-n- h-i ---------------------------- aap ko peechay se utarna hai
Следећи метро долази за 5 минута. ‫-گلی--ب-وے پانچ---ٹ می- آئے -ی‬ ‫---- س- و- پ--- م-- م-- آ-- گ-- ‫-گ-ی س- و- پ-ن- م-ٹ م-ں آ-ے گ-‬ -------------------------------- ‫اگلی سب وے پانچ منٹ میں آئے گی‬ 0
ag----ab ----p-a-ch mi---- mei- aaye--i a--- s-- w-- p----- m----- m--- a--- g- a-l- s-b w-y p-a-c- m-n-t- m-i- a-y- g- --------------------------------------- agli sab way paanch minute mein aaye gi
Следећи трамвај долази за 10 минута. ‫اگل--ٹ-ا--دس-م-- -ی- --ے-گی‬ ‫---- ٹ--- د- م-- م-- آ-- گ-- ‫-گ-ی ٹ-ا- د- م-ٹ م-ں آ-ے گ-‬ ----------------------------- ‫اگلی ٹرام دس منٹ میں آئے گی‬ 0
ag---t--- -as ---u-e--ein -a-- gi a--- t--- d-- m----- m--- a--- g- a-l- t-a- d-s m-n-t- m-i- a-y- g- --------------------------------- agli tram das minute mein aaye gi
Следећи аутобус долази за 15 минута. ‫-----ب--پن-رہ-----م-ں --- -ی‬ ‫---- ب- پ---- م-- م-- آ-- گ-- ‫-گ-ی ب- پ-د-ہ م-ٹ م-ں آ-ے گ-‬ ------------------------------ ‫اگلی بس پندرہ منٹ میں آئے گی‬ 0
a-l---as-p-n---h m-n-----ei--aa---gi a--- b-- p------ m----- m--- a--- g- a-l- b-s p-n-r-h m-n-t- m-i- a-y- g- ------------------------------------ agli bas pandrah minute mein aaye gi
Када вози задњи метро? ‫------ب -ے -- ج-ئ----؟‬ ‫---- س- و- ک- ج--- گ--- ‫-خ-ی س- و- ک- ج-ئ- گ-؟- ------------------------ ‫آخری سب وے کب جائے گی؟‬ 0
a--------- wa- k-- j-y---i? a----- s-- w-- k-- j--- g-- a-k-r- s-b w-y k-b j-y- g-? --------------------------- aakhri sab way kab jaye gi?
Када вози задњи трамвај? ‫آ--ی----- -ب--ائ- گ--‬ ‫---- ٹ--- ک- ج--- گ--- ‫-خ-ی ٹ-ا- ک- ج-ئ- گ-؟- ----------------------- ‫آخری ٹرام کب جائے گی؟‬ 0
aa------r-- --b -aye --? a----- t--- k-- j--- g-- a-k-r- t-a- k-b j-y- g-? ------------------------ aakhri tram kab jaye gi?
Када вози задњи аутобус? ‫--ری-ب---ب -ا-ے---؟‬ ‫---- ب- ک- ج--- گ--- ‫-خ-ی ب- ک- ج-ئ- گ-؟- --------------------- ‫آخری بس کب جائے گی؟‬ 0
aa-h-i -as-k------e-g-? a----- b-- k-- j--- g-- a-k-r- b-s k-b j-y- g-? ----------------------- aakhri bas kab jaye gi?
Имате ли возну карту? ‫ک-- ----ے-پاس-----ہ--‬ ‫--- آ- ک- پ-- ٹ-- ہ--- ‫-ی- آ- ک- پ-س ٹ-ٹ ہ-؟- ----------------------- ‫کیا آپ کے پاس ٹکٹ ہے؟‬ 0
kya a-- -e-p--s ti-ke---ai? k-- a-- k- p--- t----- h--- k-a a-p k- p-a- t-c-e- h-i- --------------------------- kya aap ke paas ticket hai?
Возну карту? – Не, немам. ‫ٹک-- ---ہ-- می-ے پاس ٹ-ٹ ---- --‬ ‫---- – ن--- م--- پ-- ٹ-- ن--- ہ-- ‫-ک-؟ – ن-ی- م-ر- پ-س ٹ-ٹ ن-ی- ہ-‬ ---------------------------------- ‫ٹکٹ؟ – نہیں میرے پاس ٹکٹ نہیں ہے‬ 0
ti--e-? -a-- ---e -----n-h- hai t------ n--- m--- p--- n--- h-- t-c-e-? n-h- m-r- p-a- n-h- h-i ------------------------------- ticket? nahi mere paas nahi hai
Онда морате платити казну. ‫پ-ر -پ ---جر-انہ د-نا ہ---ا‬ ‫--- آ- ک- ج----- د--- ہ- گ-- ‫-ھ- آ- ک- ج-م-ن- د-ن- ہ- گ-‬ ----------------------------- ‫پھر آپ کو جرمانہ دینا ہو گا‬ 0
p-ir -a- k-------na -e-a ho--a p--- a-- k- j------ d--- h- g- p-i- a-p k- j-r-a-a d-n- h- g- ------------------------------ phir aap ko jurmana dena ho ga

Преузимање МП3 (.зип фајлови)

Није пронађен ниједан видео!

Развој језика

Сасвим је јасно зашто разговарамо једни са другима. Желимо да разменимо идеје и међусобно се разумемо. Међутим, није најјасније како је настао језик. На ту тему су се развиле многе теорије. Извесно је једино да је језик веома стар феномен. Предуслов за говор су извесне физичке црте. Оне су неопходне за стварање звукова. Још од времена Неандерталаца људи су у стању да употребљавају свој глас. На тај начин су се разликовали од животиња. Сем тога, моћан, чист глас био је неопходан чинилац самоодбране. Њиме је особа могла застрашити непријатеља. У то време су се производила оруђа и користила се ватра. Ово знање је требало на неки начин преносити. Језик је такође играо важну улогу за време лова. Једноставно споразумевање међу људима старо је преко две хиљаде година. Први лингвистички елементи били су знакови и гестови. Али, људи су желели да буду у могућности да комуницирају и у мраку. Осим тога, морали су разговарати једни с другима а да се не виде. Тако се развио глас који је заменио гестове. Језик у данашњем смислу стар је барем 50.000 година. Када је Хомо сапиенс напустио Африку, језик се раширио земаљском куглом. Тада је дошло до раздвајања језика у различитим регионима. Што ће рећи: дошло је до настанка различитих језичких породица. Оне су садржавалe само основе језичких система. У поређењу са данашњим језицима први језици су били много мање сложени. До њиховог развоја дошло је путем граматике, фонологије и семантике. Могло би се рећи да су различити језици у ствари различита решења. Али, проблем је увек био исти: На који начин да покажем о чему размишљам?
Да ли си знао?
Бразилски португалски спада у романске језике. Настао је из европског португалског. Донесен је током колонијалне политике Португала све до Јужне Америке. Данас је Бразил највећа нација на свету која говори португалски. Око 190 милиона људи говори бразилски португалски као матерњи језик. А језик има и велик утицај на друге јужноамеричке земље… Чак постоји мешани језик који садржи португалске и шпанске елементе. Некад се Бразил језички уско оријентисао на свој европски узор. Од 1930. пробудила се нова свест за бразилску културу. Бразилци су били поносни на свој језик па су желели јаче нагласити његове посебности. Али било је стално и напора да се ова два језика не раздвајају. У међувремену постоји, на пример, споразум о заједничком правопису. Највећа разлика између два варијетета данас се огледа у изговору. У бразилском језичком фонду има неколико појмова из индијанског језика којих нема у Европи. Откријте овај узбудљиви језик који спада у најважније језике на свету!