Рјечник

sr Јавни локални саобраћај   »   zh 公共的郊区运输

36 [тридесет и шест]

Јавни локални саобраћај

Јавни локални саобраћај

36[三十六]

36 [Sānshíliù]

公共的郊区运输

[gōnggòng de jiāoqū yùnshū]

Изаберите како желите да видите превод:   
српски кинески (поједностављени) Игра Више
Где је аутобуска станица? 公共汽车--在-哪里 ? 公---- 在 哪- ? 公-汽-站 在 哪- ? ------------ 公共汽车站 在 哪里 ? 0
g--g---g -ì--ē -hà----i nǎ--? g------- q---- z--- z-- n---- g-n-g-n- q-c-ē z-à- z-i n-l-? ----------------------------- gōnggòng qìchē zhàn zài nǎlǐ?
Који аутобус вози у центар? 哪- 公共汽--开- 市中心-? 哪- 公--- 开- 市-- ? 哪- 公-汽- 开- 市-心 ? ---------------- 哪路 公共汽车 开往 市中心 ? 0
N---ù g-nggòn- q---ē --i -ǎn----ì zh-n---n? N- l- g------- q---- k-- w--- s-- z-------- N- l- g-n-g-n- q-c-ē k-i w-n- s-ì z-ō-g-ī-? ------------------------------------------- Nǎ lù gōnggòng qìchē kāi wǎng shì zhōngxīn?
Коју линију морам узети? 我 -------路 - ? 我 得 乘- 哪-- 车 ? 我 得 乘- 哪-路 车 ? -------------- 我 得 乘坐 哪一路 车 ? 0
W- dé-c-----u---ǎ---lù ---? W- d- c------- n- y--- c--- W- d- c-é-g-u- n- y-l- c-ē- --------------------------- Wǒ dé chéngzuò nǎ yīlù chē?
Морам ли преседати? 我 - - -途换----? 我 得 在 中--- 吗 ? 我 得 在 中-换- 吗 ? -------------- 我 得 在 中途换车 吗 ? 0
W--dé z-i zh--gtú-huà--c----a? W- d- z-- z------ h--- c-- m-- W- d- z-i z-ō-g-ú h-à- c-ē m-? ------------------------------ Wǒ dé zài zhōngtú huàn chē ma?
Где морам пресести? 我-得 - 哪- 换车-? 我 得 在 哪- 换- ? 我 得 在 哪- 换- ? ------------- 我 得 在 哪里 换车 ? 0
Wǒ ---z-i -ǎlǐ h-àn-chē? W- d- z-- n--- h--- c--- W- d- z-i n-l- h-à- c-ē- ------------------------ Wǒ dé zài nǎlǐ huàn chē?
Колико кошта карта? 一张-车票--少钱 ? 一- 车- 多-- ? 一- 车- 多-钱 ? ----------- 一张 车票 多少钱 ? 0
Y- ---n- ch-p--o------ǎo -i-n? Y- z---- c------ d------ q---- Y- z-ā-g c-ē-i-o d-ō-h-o q-á-? ------------------------------ Yī zhāng chēpiào duōshǎo qián?
Колико станица има до центра? 到 --- 要-多少站-? 到 市-- 要 多-- ? 到 市-心 要 多-站 ? ------------- 到 市中心 要 多少站 ? 0
Dà--shì-------īn yào--uōs-ǎo -hàn? D-- s-- z------- y-- d------ z---- D-o s-ì z-ō-g-ī- y-o d-ō-h-o z-à-? ---------------------------------- Dào shì zhōngxīn yào duōshǎo zhàn?
Морате овде изаћи. 您 得----里-下- 。 您 得 在 这- 下- 。 您 得 在 这- 下- 。 ------------- 您 得 在 这里 下车 。 0
Ní-------i----l- ----ch-. N-- d- z-- z---- x-- c--- N-n d- z-i z-è-ǐ x-à c-ē- ------------------------- Nín dé zài zhèlǐ xià chē.
Морате изаћи назад. 您 -须-从 -- ---。 您 必- 从 后- 下- 。 您 必- 从 后- 下- 。 -------------- 您 必须 从 后面 下车 。 0
Ní- bìxū-c----h-u--à--xi--chē. N-- b--- c--- h------ x-- c--- N-n b-x- c-n- h-u-i-n x-à c-ē- ------------------------------ Nín bìxū cóng hòumiàn xià chē.
Следећи метро долази за 5 минута. 下- -铁 -分钟 后- 。 下- 地- 五-- 后- 。 下- 地- 五-钟 后- 。 -------------- 下趟 地铁 五分钟 后来 。 0
X-----ng---ti- w--fē-z-ō-g-hò-lá-. X-- t--- d---- w- f------- h------ X-à t-n- d-t-ě w- f-n-h-n- h-u-á-. ---------------------------------- Xià tàng dìtiě wǔ fēnzhōng hòulái.
Следећи трамвај долази за 10 минута. 下----电--十-钟 -到-。 下- 有--- 十-- 后- 。 下- 有-电- 十-钟 后- 。 ---------------- 下趟 有轨电车 十分钟 后到 。 0
X-- ---g-yǒu ----dià--hē shí f-----ng--òu d--. X-- t--- y-- g-- d------ s-- f------- h-- d--- X-à t-n- y-u g-ǐ d-à-c-ē s-í f-n-h-n- h-u d-o- ---------------------------------------------- Xià tàng yǒu guǐ diànchē shí fēnzhōng hòu dào.
Следећи аутобус долази за 15 минута. 下趟----- -五分钟 -到 。 下- 公--- 十--- 后- 。 下- 公-汽- 十-分- 后- 。 ----------------- 下趟 公共汽车 十五分钟 后到 。 0
X-----n--g--g--n--q---- ---wǔ f--z-ōn----- ---. X-- t--- g------- q---- s---- f------- h-- d--- X-à t-n- g-n-g-n- q-c-ē s-í-ǔ f-n-h-n- h-u d-o- ----------------------------------------------- Xià tàng gōnggòng qìchē shíwǔ fēnzhōng hòu dào.
Када вози задњи метро? 最后一班 地铁 什么 -- 开 ? 最--- 地- 什- 时- 开 ? 最-一- 地- 什- 时- 开 ? ----------------- 最后一班 地铁 什么 时候 开 ? 0
Z-ì-ò--y- bā- d--i- s-énme----hò----i? Z----- y- b-- d---- s----- s----- k--- Z-ì-ò- y- b-n d-t-ě s-é-m- s-í-ò- k-i- -------------------------------------- Zuìhòu yī bān dìtiě shénme shíhòu kāi?
Када вози задњи трамвај? 最后一- -轨电车-什么--候-开-? 最--- 有--- 什- 时- 开 ? 最-一- 有-电- 什- 时- 开 ? ------------------- 最后一班 有轨电车 什么 时候 开 ? 0
Z--hò- yī--ā---ǒu--u---i--ch- sh--m- sh---- ---? Z----- y- b-- y-- g-- d------ s----- s----- k--- Z-ì-ò- y- b-n y-u g-ǐ d-à-c-ē s-é-m- s-í-ò- k-i- ------------------------------------------------ Zuìhòu yī bān yǒu guǐ diànchē shénme shíhòu kāi?
Када вози задњи аутобус? 最后---公共-车 什么-时候 - ? 最--- 公--- 什- 时- 开 ? 最-一- 公-汽- 什- 时- 开 ? ------------------- 最后一班 公共汽车 什么 时候 开 ? 0
Z--hò--y- -----ōnggòn---ìchē-s-én-----íhò--kā-? Z----- y- b-- g------- q---- s----- s----- k--- Z-ì-ò- y- b-n g-n-g-n- q-c-ē s-é-m- s-í-ò- k-i- ----------------------------------------------- Zuìhòu yī bān gōnggòng qìchē shénme shíhòu kāi?
Имате ли возну карту? 您 - -票-- ? 您 有 车- 吗 ? 您 有 车- 吗 ? ---------- 您 有 车票 吗 ? 0
N-n--ǒu c----ào-m-? N-- y-- c------ m-- N-n y-u c-ē-i-o m-? ------------------- Nín yǒu chēpiào ma?
Возну карту? – Не, немам. 车票-- 不，----有 。 车- ? 不- 我 没- 。 车- ? 不- 我 没- 。 -------------- 车票 ? 不， 我 没有 。 0
Ch--i-o? -ù, -ǒ--é---u. C------- B-- w- m------ C-ē-i-o- B-, w- m-i-ǒ-. ----------------------- Chēpiào? Bù, wǒ méiyǒu.
Онда морате платити казну. 那-- 必- 交-罚-/-- 。 那 您 必- 交 罚---- 。 那 您 必- 交 罚-/-款 。 ---------------- 那 您 必须 交 罚金/罚款 。 0
Nà n-n-bìxū --ā- ---īn/ -----n. N- n-- b--- j--- f----- f------ N- n-n b-x- j-ā- f-j-n- f-k-ǎ-. ------------------------------- Nà nín bìxū jiāo fájīn/ fákuǎn.

Преузимање МП3 (.зип фајлови)

Није пронађен ниједан видео!

Развој језика

Сасвим је јасно зашто разговарамо једни са другима. Желимо да разменимо идеје и међусобно се разумемо. Међутим, није најјасније како је настао језик. На ту тему су се развиле многе теорије. Извесно је једино да је језик веома стар феномен. Предуслов за говор су извесне физичке црте. Оне су неопходне за стварање звукова. Још од времена Неандерталаца људи су у стању да употребљавају свој глас. На тај начин су се разликовали од животиња. Сем тога, моћан, чист глас био је неопходан чинилац самоодбране. Њиме је особа могла застрашити непријатеља. У то време су се производила оруђа и користила се ватра. Ово знање је требало на неки начин преносити. Језик је такође играо важну улогу за време лова. Једноставно споразумевање међу људима старо је преко две хиљаде година. Први лингвистички елементи били су знакови и гестови. Али, људи су желели да буду у могућности да комуницирају и у мраку. Осим тога, морали су разговарати једни с другима а да се не виде. Тако се развио глас који је заменио гестове. Језик у данашњем смислу стар је барем 50.000 година. Када је Хомо сапиенс напустио Африку, језик се раширио земаљском куглом. Тада је дошло до раздвајања језика у различитим регионима. Што ће рећи: дошло је до настанка различитих језичких породица. Оне су садржавалe само основе језичких система. У поређењу са данашњим језицима први језици су били много мање сложени. До њиховог развоја дошло је путем граматике, фонологије и семантике. Могло би се рећи да су различити језици у ствари различита решења. Али, проблем је увек био исти: На који начин да покажем о чему размишљам?
Да ли си знао?
Бразилски португалски спада у романске језике. Настао је из европског португалског. Донесен је током колонијалне политике Португала све до Јужне Америке. Данас је Бразил највећа нација на свету која говори португалски. Око 190 милиона људи говори бразилски португалски као матерњи језик. А језик има и велик утицај на друге јужноамеричке земље… Чак постоји мешани језик који садржи португалске и шпанске елементе. Некад се Бразил језички уско оријентисао на свој европски узор. Од 1930. пробудила се нова свест за бразилску културу. Бразилци су били поносни на свој језик па су желели јаче нагласити његове посебности. Али било је стално и напора да се ова два језика не раздвајају. У међувремену постоји, на пример, споразум о заједничком правопису. Највећа разлика између два варијетета данас се огледа у изговору. У бразилском језичком фонду има неколико појмова из индијанског језика којих нема у Европи. Откријте овај узбудљиви језик који спада у најважније језике на свету!