Рјечник

sr На путу   »   am በመንገድ ላይ

37 [тридесет и седам]

На путу

На путу

37 [ሰላሣ ሰባት]

37 [ሰላሣ ሰባት]

በመንገድ ላይ

[በጉዞ ላይ]

Изаберите како желите да видите превод:   
српски амхарски Игра Више
Он се вози мотором. እ- ---ር----- --ዳ-። እ- በ--- ሳ--- ይ---- እ- በ-ተ- ሳ-ክ- ይ-ዳ-። ------------------ እሱ በሞተር ሳይክል ይሄዳል። 0
በ-- -ይ በ-- ላ- በ-ዞ ላ- ------ በጉዞ ላይ
Он се вози бициклом. እ--በሳ-ክ--ይሄ-ል። እ- በ---- ይ---- እ- በ-ይ-ል ይ-ዳ-። -------------- እሱ በሳይክል ይሄዳል። 0
እ- በ-ተ- ሳ--ል ይሄ-ል። እ- በ--- ሳ--- ይ---- እ- በ-ተ- ሳ-ክ- ይ-ዳ-። ------------------ እሱ በሞተር ሳይክል ይሄዳል።
Он иде пешке. እሱ በ-ግሩ -ሄዳል። እ- በ--- ይ---- እ- በ-ግ- ይ-ዳ-። ------------- እሱ በእግሩ ይሄዳል። 0
እሱ በሞተር-ሳ--ል -ሄዳል። እ- በ--- ሳ--- ይ---- እ- በ-ተ- ሳ-ክ- ይ-ዳ-። ------------------ እሱ በሞተር ሳይክል ይሄዳል።
Он путује бродом. እ- በመር-ብ ይ---። እ- በ---- ይ---- እ- በ-ር-ብ ይ-ዳ-። -------------- እሱ በመርከብ ይሄዳል። 0
እሱ-----ል ይሄ--። እ- በ---- ይ---- እ- በ-ይ-ል ይ-ዳ-። -------------- እሱ በሳይክል ይሄዳል።
Он се вози чамцем. እሱ በጀልባ -ሄዳ-። እ- በ--- ይ---- እ- በ-ል- ይ-ዳ-። ------------- እሱ በጀልባ ይሄዳል። 0
እሱ ---ክል ይሄዳል። እ- በ---- ይ---- እ- በ-ይ-ል ይ-ዳ-። -------------- እሱ በሳይክል ይሄዳል።
Он плива. እሱ ይዋ--። እ- ይ---- እ- ይ-ኛ-። -------- እሱ ይዋኛል። 0
እ- --ግ---ሄ--። እ- በ--- ይ---- እ- በ-ግ- ይ-ዳ-። ------------- እሱ በእግሩ ይሄዳል።
Да ли је овде опасно? እ---አ-ገ- ነ-። እ-- አ--- ነ-- እ-ህ አ-ገ- ነ-። ------------ እዚህ አደገኛ ነው። 0
እ- በእ-ሩ-----። እ- በ--- ይ---- እ- በ-ግ- ይ-ዳ-። ------------- እሱ በእግሩ ይሄዳል።
Да ли је опасно сам стопирати? ለብቻ -ፍት --የ----ገኛ ነው። ለ-- ሊ-- መ--- አ--- ነ-- ለ-ቻ ሊ-ት መ-የ- አ-ገ- ነ-። --------------------- ለብቻ ሊፍት መጠየቅ አደገኛ ነው። 0
እሱ-በ---ብ---ዳል። እ- በ---- ይ---- እ- በ-ር-ብ ይ-ዳ-። -------------- እሱ በመርከብ ይሄዳል።
Да ли је опасно шетати ноћу? በለሊት-የ--- ጉዞ -ደገኛ ነ-። በ--- የ--- ጉ- አ--- ነ-- በ-ሊ- የ-ግ- ጉ- አ-ገ- ነ-። --------------------- በለሊት የእግር ጉዞ አደገኛ ነው። 0
እሱ በመር-ብ-ይ-ዳ-። እ- በ---- ይ---- እ- በ-ር-ብ ይ-ዳ-። -------------- እሱ በመርከብ ይሄዳል።
Погрешили смо пут. ያለን-ት --ቶ--። ያ---- ጠ----- ያ-ን-ት ጠ-ቶ-ል- ------------ ያለንበት ጠፍቶናል። 0
እሱ --ልባ-ይ-ዳል። እ- በ--- ይ---- እ- በ-ል- ይ-ዳ-። ------------- እሱ በጀልባ ይሄዳል።
На погрешном смо путу. እ- በ-ሳሳ- መ----ላ---ን። እ- በ---- መ--- ላ- ነ-- እ- በ-ሳ-ተ መ-ገ- ላ- ነ-። -------------------- እኛ በተሳሳተ መንገድ ላይ ነን። 0
እ----ል----ዳል። እ- በ--- ይ---- እ- በ-ል- ይ-ዳ-። ------------- እሱ በጀልባ ይሄዳል።
Морамо се вратити. ወደ--- መ-ለ----ብን። ወ- ኋ- መ--- አ---- ወ- ኋ- መ-ለ- አ-ብ-። ---------------- ወደ ኋላ መመለስ አለብን። 0
እ- ይዋኛ-። እ- ይ---- እ- ይ-ኛ-። -------- እሱ ይዋኛል።
Где се овде може паркирати? የት -- መኪ----- -----? የ- ነ- መ-- ማ-- የ----- የ- ነ- መ-ና ማ-ም የ-ቻ-ው- -------------------- የት ነው መኪና ማቆም የሚቻለው? 0
እ----ኛል። እ- ይ---- እ- ይ-ኛ-። -------- እሱ ይዋኛል።
Има ли овде паркиралиште? እ-ህ መኪና ማ-ሚ- አለ? እ-- መ-- ማ--- አ-- እ-ህ መ-ና ማ-ሚ- አ-? ---------------- እዚህ መኪና ማቆሚያ አለ? 0
እዚህ--ደ-- ነ-። እ-- አ--- ነ-- እ-ህ አ-ገ- ነ-። ------------ እዚህ አደገኛ ነው።
Колико дуго се овде може паркирати? ለም- ያ-ል -ዜ ነው -ቆ- -ሚ---? ለ-- ያ-- ጊ- ነ- ማ-- የ----- ለ-ን ያ-ል ጊ- ነ- ማ-ም የ-ቻ-ው- ------------------------ ለምን ያክል ጊዜ ነው ማቆም የሚቻለው? 0
እ-----ገኛ---። እ-- አ--- ነ-- እ-ህ አ-ገ- ነ-። ------------ እዚህ አደገኛ ነው።
Да ли скијате? በ-ረ- ላይ-ይ---ተ-ሉ? በ--- ላ- ይ------- በ-ረ- ላ- ይ-ሸ-ተ-ሉ- ---------------- በበረዶ ላይ ይንሸራተታሉ? 0
ለ-- -ፍ--መ-የ- ---ኛ--ው። ለ-- ሊ-- መ--- አ--- ነ-- ለ-ቻ ሊ-ት መ-የ- አ-ገ- ነ-። --------------------- ለብቻ ሊፍት መጠየቅ አደገኛ ነው።
Возите ли се са скијашким лифтом горе? በበ-ዶ አ--ሱ--ወ- ላ--ይሄዳ-? በ--- አ---- ወ- ላ- ይ---- በ-ረ- አ-ን-ር ወ- ላ- ይ-ዳ-? ---------------------- በበረዶ አሳንሱር ወደ ላይ ይሄዳሉ? 0
ለ---ሊ-ት-መጠ-ቅ-አደ-- --። ለ-- ሊ-- መ--- አ--- ነ-- ለ-ቻ ሊ-ት መ-የ- አ-ገ- ነ-። --------------------- ለብቻ ሊፍት መጠየቅ አደገኛ ነው።
Могу ли се овде изнајмити скије? የበረዶ-ላይ-መን--ተቻ እዚህ-መከራየ--ይቻላ-? የ--- ላ- መ----- እ-- መ---- ይ---- የ-ረ- ላ- መ-ሸ-ተ- እ-ህ መ-ራ-ት ይ-ላ-? ------------------------------ የበረዶ ላይ መንሸራተቻ እዚህ መከራየት ይቻላል? 0
በ-ሊ--የእግር ጉ---ደገኛ --። በ--- የ--- ጉ- አ--- ነ-- በ-ሊ- የ-ግ- ጉ- አ-ገ- ነ-። --------------------- በለሊት የእግር ጉዞ አደገኛ ነው።

Монолози

Када неко разговара сам са собом, људи се чуде. А ипак, сви ми редовно водимо разговоре сами са собом. Према процени психолога, неких 95% људи то чини. Када се деца играју, скоро увек да разговарају сама са собом. Према томе, сасвим је нормално када сами са собом разговарамо. У питању је само један посебан облик комуникације. Он има и својих предности! Кроз разговор организујемо своје мисли. Монолози су моменти кад наш унутарњни глас избија на површину. Могли бисмо рећи да је у ствари у питању размишљање наглас. Посебно расејани људи често воде разговоре ове врсте. У њиховом случају су одређени делови мозга мање активни. Зато су мање организовани. Монолози им помажу да делују плански. Када разговарамо сами са собом лакше доносимо одлуке. Ова врста разговора нам такође помаже да боље савладамо стрес. Њом се повећава концентрација и унапређује продуктивност. То је зато што је потребно више времена када нешто кажемо од онога када на то само мислимо. Када говоримо свеснији смо сопствених мисли. Уколико разговарамо сами са собом док решавамо компликоване тестове, бићемо успешнији. Ово су показали разни огледи. Ми такође себе храбримо у оваквим разговорима. Многи спортисти намерно разговарају сами са собом како би се боље мотивисали. Нажалост, већином у негативним ситуацијама разговарамо сами са собом. Из тог разлога треба да настојимо да увек будемо позитивни. И треба да често понављамо то што желимо. На тај начин кроз говор позитивно утичемо на своје деловање. Ово, разуме се, функционише само уколико смо реалистични.
Да ли си знао?
Румунски спада у источнороманске језике. То је матерњи језик око 28 милиона људи. Они углавном живе у Румунији и Молдавији. Румунски је такође службени језик Републике Молдавије. И у Србији и Украјини има већих заједница које говоре румунски. Румунски је настао из латинског. Римљани су прије у региону око Дунава имали две провинције. Италијански је најсроднији румунском. Румуни зато могу у већини случајева добро разумети Италијане. Док обратно то није увек случај. Разлог је што румунски има пуно словенских речи. И на гласовни систем румунског су утицали суседни словенски језици. У румунској абецеди зато има неколико посебних знакова. Румунски се пише како се изговара. И још увек има пуно сличности са старим латинским структурама… Али управо то чини откривање овог језика тако узбудљив!