Рјечник

sr На путу   »   ar ‫فى الطريق‬

37 [тридесет и седам]

На путу

На путу

‫37 [سبعة وثلاثون]‬

37 [sbaeat wathalathun]

‫فى الطريق‬

[faa altariyqa]

Изаберите како желите да видите превод:   
српски арапски Игра Више
Он се вози мотором. ‫إ-ه--ر-ب-د-اج- --ر-ة.‬ ‫--- ي--- د---- ن------ ‫-ن- ي-ك- د-ا-ة ن-ر-ة-‬ ----------------------- ‫إنه يركب دراجة نارية.‬ 0
'i--ah--urki--di-ajat-n n-a-iata. '----- y----- d-------- n-------- '-i-a- y-r-i- d-r-j-t-n n-a-i-t-. --------------------------------- 'iinah yurkib dirajatan naariata.
Он се вози бициклом. ‫-ن- ي-كب ----ة---ا-ية-‬ ‫--- ي--- د---- ه------- ‫-ن- ي-ك- د-ا-ة ه-ا-ي-.- ------------------------ ‫إنه يركب دراجة هوائية.‬ 0
'-i-----u---- --raj-tan --wa-iya-a. '----- y----- d-------- h---------- '-i-a- y-r-i- d-r-j-t-n h-w-y-y-t-. ----------------------------------- 'iinah yurkib dirajatan hawayiyata.
Он иде пешке. ‫إن- -س-ر--ل- الأ-د-م.‬ ‫--- ي--- ع-- ا-------- ‫-ن- ي-ي- ع-ى ا-أ-د-م-‬ ----------------------- ‫إنه يسير على الأقدام.‬ 0
'i-nah yas-- e-l-a-al----a-. '----- y---- e---- a-------- '-i-a- y-s-r e-l-a a-'-q-a-. ---------------------------- 'iinah yasir ealaa al'aqdam.
Он путује бродом. ‫-ضى --لسف-ن--‬ ‫--- ب--------- ‫-ض- ب-ل-ف-ن-.- --------------- ‫مضى بالسفينة.‬ 0
m-aa-b--ls----a-a. m--- b------------ m-a- b-a-s-f-n-t-. ------------------ mdaa bialsafinata.
Он се вози чамцем. ‫-ض---القارب.‬ ‫--- ب-------- ‫-ض- ب-ل-ا-ب-‬ -------------- ‫مضى بالقارب.‬ 0
mdaa----l---b. m--- b-------- m-a- b-a-q-r-. -------------- mdaa bialqarb.
Он плива. ‫-ن--ي-ب--‬ ‫--- ي----- ‫-ن- ي-ب-.- ----------- ‫إنه يسبح.‬ 0
'-i-a- ----iha. '----- y------- '-i-a- y-s-i-a- --------------- 'iinah yusbiha.
Да ли је овде опасно? ‫ه--هذا ا---ا--خ-ر؟‬ ‫-- ه-- ا----- خ---- ‫-ل ه-ا ا-م-ا- خ-ر-‬ -------------------- ‫هل هذا المكان خطر؟‬ 0
h----------a-a- khat-? h- h--- a------ k----- h- h-h- a-m-k-n k-a-r- ---------------------- hl hdha almakan khatr?
Да ли је опасно сам стопирати? ‫-- --ا- --ر-إ- ح-ول- -ل--ر--إيقاف-سيار--‬ ‫-- ه--- خ-- إ- ح---- ا---- ب----- س------ ‫-ل ه-ا- خ-ر إ- ح-و-ت ا-س-ر ب-ي-ا- س-ا-ة-‬ ------------------------------------------ ‫هل هناك خطر إن حاولت السفر بإيقاف سيارة؟‬ 0
hl hu-ak-khat-----i--haw--a---l--f-r--i'--qaf--y-r? h- h---- k----- '--- h------ a------ b------- s---- h- h-n-k k-a-a- '-i- h-w-l-t a-s-f-r b-'-i-a- s-a-? --------------------------------------------------- hl hunak khatar 'iin hawalat alsafar bi'iiqaf syar?
Да ли је опасно шетати ноћу? ‫-ل---ت-ز- --لا---طر-‬ ‫-- ا----- ل---- خ---- ‫-ل ا-ت-ز- ل-ل-ً خ-ر-‬ ---------------------- ‫هل التنزه ليلاً خطر؟‬ 0
hl a-t-n-----lylaan-kh-tr? h- a-------- l----- k----- h- a-t-n-z-h l-l-a- k-a-r- -------------------------- hl altanazuh lylaan khatr?
Погрешили смо пут. ‫ل---ض-لنا--لط--ق-‬ ‫--- ض---- ا------- ‫-ق- ض-ل-ا ا-ط-ي-.- ------------------- ‫لقد ضللنا الطريق.‬ 0
lq-- d-l-----al--r-q-. l--- d------ a-------- l-a- d-l-l-a a-t-r-q-. ---------------------- lqad dalalna altariqa.
На погрешном смо путу. ‫-حن--ي--ل---ق -لخط-.‬ ‫--- ف- ا----- ا------ ‫-ح- ف- ا-ط-ي- ا-خ-أ-‬ ---------------------- ‫نحن في الطريق الخطأ.‬ 0
nha- f------ri--alk-a--'-. n--- f- a------ a--------- n-a- f- a-t-r-q a-k-a-a-a- -------------------------- nhan fi altariq alkhata'a.
Морамо се вратити. ‫-لين---- --و- -- -يث-----ا.‬ ‫----- أ- ن--- م- ح-- أ------ ‫-ل-ن- أ- ن-و- م- ح-ث أ-ي-ا-‬ ----------------------------- ‫علينا أن نعود من حيث أتينا.‬ 0
e--na-'-n na----mi- ---t- '--ina. e---- '-- n---- m-- h---- '------ e-i-a '-n n-e-d m-n h-y-h '-t-n-. --------------------------------- elina 'an naeud min hayth 'atina.
Где се овде може паркирати? ‫أ-- يم----يقا- ا---ا-ة؟‬ ‫--- ي--- إ---- ا-------- ‫-ي- ي-ك- إ-ق-ف ا-س-ا-ة-‬ ------------------------- ‫أين يمكن إيقاف السيارة؟‬ 0
a-n-yum--n -iiq-f a-s---? a-- y----- '----- a------ a-n y-m-i- '-i-a- a-s-a-? ------------------------- ayn yumkin 'iiqaf alsyar?
Има ли овде паркиралиште? ‫ه- ه--ك -وق- -ل----ات؟‬ ‫-- ه--- م--- ل--------- ‫-ل ه-ا- م-ق- ل-س-ا-ا-؟- ------------------------ ‫هل هناك موقف للسيارات؟‬ 0
hl -una- ---q----i--i-----? h- h---- m----- l---------- h- h-n-k m-w-i- l-l-i-a-a-? --------------------------- hl hunak mawqif lilsiyarat?
Колико дуго се овде може паркирати? كم-من-ا-وق-------ي-ال-ق-ف ه-ا-‬ ك- م- ا---- ي----- ا----- ه---- ك- م- ا-و-ت ي-ك-ن- ا-و-و- ه-ا-‬ ------------------------------- كم من الوقت يمكنني الوقوف هنا؟‬ 0
kam m-n-al--qt yu-kin-ni a----uf h-a? k-- m-- a----- y-------- a------ h--- k-m m-n a-w-q- y-m-i-u-i a-w-q-f h-a- ------------------------------------- kam min alwaqt yumkinuni alwuquf hna?
Да ли скијате? ‫-- ت--ر- ال--حل---ل--ا-جلي-؟‬ ‫-- ت---- ا------ ع-- ا------- ‫-ل ت-ا-س ا-ت-ح-ق ع-ى ا-ج-ي-؟- ------------------------------ ‫هل تمارس التزحلق على الجليد؟‬ 0
h- t--a--s-a--a--h--uq-ea--a alja-i-? h- t------ a---------- e---- a------- h- t-m-r-s a-t-z-h-l-q e-l-a a-j-l-d- ------------------------------------- hl tumaras altazahuluq ealaa aljalid?
Возите ли се са скијашким лифтом горе? ‫هل ست-ع- --ى-ا--مة-ب-لمص-----هو--ي؟‬ ‫-- س---- إ-- ا---- ب------ ا-------- ‫-ل س-ص-د إ-ى ا-ق-ة ب-ل-ص-د ا-ه-ا-ي-‬ ------------------------------------- ‫هل ستصعد إلى القمة بالمصعد الهوائي؟‬ 0
h----t----d----l---al-i--- --al--s------h---y--? h- s------- '----- a------ b--------- a--------- h- s-t-s-a- '-i-a- a-q-m-t b-a-m-s-a- a-h-w-y-y- ------------------------------------------------ hl satasead 'iilaa alqimat bialmasead alhawayiy?
Могу ли се овде изнајмити скије? ‫---ي--نن- -----ار ------؟‬ ‫-- ي----- ا------ ز------- ‫-ل ي-ك-ن- ا-ت-ج-ر ز-ا-ا-؟- --------------------------- ‫هل يمكنني استئجار زلاجات؟‬ 0
h--yum-i-uni--istij-r -l---t? h- y-------- a------- z------ h- y-m-i-u-i a-s-i-a- z-a-a-? ----------------------------- hl yumkinuni aistijar zlajat?

Монолози

Када неко разговара сам са собом, људи се чуде. А ипак, сви ми редовно водимо разговоре сами са собом. Према процени психолога, неких 95% људи то чини. Када се деца играју, скоро увек да разговарају сама са собом. Према томе, сасвим је нормално када сами са собом разговарамо. У питању је само један посебан облик комуникације. Он има и својих предности! Кроз разговор организујемо своје мисли. Монолози су моменти кад наш унутарњни глас избија на површину. Могли бисмо рећи да је у ствари у питању размишљање наглас. Посебно расејани људи често воде разговоре ове врсте. У њиховом случају су одређени делови мозга мање активни. Зато су мање организовани. Монолози им помажу да делују плански. Када разговарамо сами са собом лакше доносимо одлуке. Ова врста разговора нам такође помаже да боље савладамо стрес. Њом се повећава концентрација и унапређује продуктивност. То је зато што је потребно више времена када нешто кажемо од онога када на то само мислимо. Када говоримо свеснији смо сопствених мисли. Уколико разговарамо сами са собом док решавамо компликоване тестове, бићемо успешнији. Ово су показали разни огледи. Ми такође себе храбримо у оваквим разговорима. Многи спортисти намерно разговарају сами са собом како би се боље мотивисали. Нажалост, већином у негативним ситуацијама разговарамо сами са собом. Из тог разлога треба да настојимо да увек будемо позитивни. И треба да често понављамо то што желимо. На тај начин кроз говор позитивно утичемо на своје деловање. Ово, разуме се, функционише само уколико смо реалистични.
Да ли си знао?
Румунски спада у источнороманске језике. То је матерњи језик око 28 милиона људи. Они углавном живе у Румунији и Молдавији. Румунски је такође службени језик Републике Молдавије. И у Србији и Украјини има већих заједница које говоре румунски. Румунски је настао из латинског. Римљани су прије у региону око Дунава имали две провинције. Италијански је најсроднији румунском. Румуни зато могу у већини случајева добро разумети Италијане. Док обратно то није увек случај. Разлог је што румунски има пуно словенских речи. И на гласовни систем румунског су утицали суседни словенски језици. У румунској абецеди зато има неколико посебних знакова. Румунски се пише како се изговара. И још увек има пуно сличности са старим латинским структурама… Али управо то чини откривање овог језика тако узбудљив!