Рјечник

sr На путу   »   he ‫בדרכים‬

37 [тридесет и седам]

На путу

На путу

‫37 [שלושים ושבע]‬

37 [shlossim w\'sheva]

‫בדרכים‬

[badrakhim]

Изаберите како желите да видите превод:   
српски хебрејски Игра Више
Он се вози мотором. ‫--א--וכב על א-פנוע.‬ ‫--- ר--- ע- א------- ‫-ו- ר-כ- ע- א-פ-ו-.- --------------------- ‫הוא רוכב על אופנוע.‬ 0
hu r--he---l---ano--. h- r----- a- o------- h- r-k-e- a- o-a-o-a- --------------------- hu rokhev al ofano'a.
Он се вози бициклом. ‫הוא --כ- -ל או-ני-ם.‬ ‫--- ר--- ע- א-------- ‫-ו- ר-כ- ע- א-פ-י-ם-‬ ---------------------- ‫הוא רוכב על אופניים.‬ 0
h---o-hev----ofa----. h- r----- a- o------- h- r-k-e- a- o-a-a-m- --------------------- hu rokhev al ofanaim.
Он иде пешке. ‫ה----ול--בר-ל-‬ ‫--- ה--- ב----- ‫-ו- ה-ל- ב-ג-.- ---------------- ‫הוא הולך ברגל.‬ 0
h- holek- ----g--. h- h----- b------- h- h-l-k- b-r-g-l- ------------------ hu holekh baregel.
Он путује бродом. ‫ה-------- -א-----‬ ‫--- מ---- ב------- ‫-ו- מ-ל-ג ב-ו-י-.- ------------------- ‫הוא מפליג באוניה.‬ 0
h--m-f-i--------iah. h- m----- b--------- h- m-f-i- b-q-o-i-h- -------------------- hu maflig baq'oniah.
Он се вози чамцем. ‫הו- ש- -סי-ה.‬ ‫--- ש- ב------ ‫-ו- ש- ב-י-ה-‬ --------------- ‫הוא שט בסירה.‬ 0
hu-s-a---afl----e-i-ah. h- s---------- b------- h- s-a-/-a-l-g b-s-r-h- ----------------------- hu shat/maflig besirah.
Он плива. ‫ה---שו--.‬ ‫--- ש----- ‫-ו- ש-ח-.- ----------- ‫הוא שוחה.‬ 0
hu-s-oxe-. h- s------ h- s-o-e-. ---------- hu ssoxeh.
Да ли је овде опасно? ‫--ו----אן?‬ ‫----- כ---- ‫-ס-כ- כ-ן-‬ ------------ ‫מסוכן כאן?‬ 0
m--u-a- ka--? m------ k---- m-s-k-n k-'-? ------------- mesukan ka'n?
Да ли је опасно сам стопирати? ‫מסו-- ל--וע ל-ד ב-רמ--ם-‬ ‫----- ל---- ל-- ב-------- ‫-ס-כ- ל-ס-ע ל-ד ב-ר-פ-ם-‬ -------------------------- ‫מסוכן לנסוע לבד בטרמפים?‬ 0
mes---n -i---'--l-v-d ---re---m? m------ l------ l---- b--------- m-s-k-n l-n-o-a l-v-d b-t-e-p-m- -------------------------------- mesukan linso'a l'vad b'trempim?
Да ли је опасно шетати ноћу? ‫מ-ו-ן -ט-י- בלילה-‬ ‫----- ל---- ב------ ‫-ס-כ- ל-י-ל ב-י-ה-‬ -------------------- ‫מסוכן לטייל בלילה?‬ 0
me--kan---t-ye-- -a----ah? m------ l------- b-------- m-s-k-n l-t-y-y- b-l-y-a-? -------------------------- mesukan letayeyl balaylah?
Погрешили смо пут. ‫-עי---ב-רך.‬ ‫----- ב----- ‫-ע-נ- ב-ר-.- ------------- ‫טעינו בדרך.‬ 0
t-'-n- -----e--. t----- b-------- t-'-n- b-d-r-k-. ---------------- ta'inu baderekh.
На погрешном смо путу. ‫---נ------ -לא --ונה-‬ ‫----- ב--- ה-- נ------ ‫-נ-נ- ב-ר- ה-א נ-ו-ה-‬ ----------------------- ‫אנחנו בדרך הלא נכונה.‬ 0
an-xnu -a--re-h halo--'--onah. a----- b------- h--- n-------- a-a-n- b-d-r-k- h-l- n-k-o-a-. ------------------------------ anaxnu baderekh halo n'khonah.
Морамо се вратити. ‫----ו---י--ם -נס---חזר-.‬ ‫----- צ----- ל---- ח----- ‫-נ-נ- צ-י-י- ל-ס-ע ח-ר-.- -------------------------- ‫אנחנו צריכים לנסוע חזרה.‬ 0
an-xnu t--ikhi--linso-----za-ah. a----- t------- l------ x------- a-a-n- t-r-k-i- l-n-o-a x-z-r-h- -------------------------------- anaxnu tsrikhim linso'a xazarah.
Где се овде може паркирати? ‫-יפה-א--ר ל-----‬ ‫---- א--- ל------ ‫-י-ה א-ש- ל-נ-ת-‬ ------------------ ‫איפה אפשר לחנות?‬ 0
e-foh ef---- ----n--? e---- e----- l------- e-f-h e-s-a- l-x-n-t- --------------------- eyfoh efshar laxanot?
Има ли овде паркиралиште? ‫י- -אן חנ--ה-‬ ‫-- כ-- ח------ ‫-ש כ-ן ח-י-ה-‬ --------------- ‫יש כאן חנייה?‬ 0
yes-------------yh? y--- k--- x-------- y-s- k-'- x-n-y-y-? ------------------- yesh ka'n xanayayh?
Колико дуго се овде може паркирати? ‫כמה--מן -פ-----נות--אן?‬ ‫--- ז-- א--- ל---- כ---- ‫-מ- ז-ן א-ש- ל-נ-ת כ-ן-‬ ------------------------- ‫כמה זמן אפשר לחנות כאן?‬ 0
kam-h--m-n efs-ar -ax-n-t k-'-? k---- z--- e----- l------ k---- k-m-h z-a- e-s-a- l-x-n-t k-'-? ------------------------------- kamah zman efshar laxanot ka'n?
Да ли скијате? ‫-ת ----ג----- - סק--‬ ‫-- / ה ג--- / ת ס---- ‫-ת / ה ג-ל- / ת ס-י-‬ ---------------------- ‫את / ה גולש / ת סקי?‬ 0
at-h/---g--e--/-o-es-------? a------ g-------------- s--- a-a-/-t g-l-s-/-o-e-h-t s-i- ---------------------------- atah/at golesh/goleshet sqi?
Возите ли се са скијашким лифтом горе? ‫-ת-/ ה -ול--ב--לית-הסק--‬ ‫-- / ה ע--- ב----- ה----- ‫-ת / ה ע-ל- ב-ע-י- ה-ק-?- -------------------------- ‫את / ה עולה במעלית הסקי?‬ 0
a-a-/at-oleh-o--- -'m--ali---as--? a------ o-------- b-------- h----- a-a-/-t o-e-/-l-h b-m-'-l-t h-s-i- ---------------------------------- atah/at oleh/olah b'ma'alit hasqi?
Могу ли се овде изнајмити скије? ‫---ן--ש--ר --ן --לשי ----‬ ‫---- ל---- כ-- מ---- ס---- ‫-י-ן ל-כ-ר כ-ן מ-ל-י ס-י-‬ --------------------------- ‫ניתן לשכור כאן מגלשי סקי?‬ 0
nita----ss-or-ka-n-m-gla-hey sqi? n---- l------ k--- m-------- s--- n-t-n l-s-k-r k-'- m-g-a-h-y s-i- --------------------------------- nitan lisskor ka'n miglashey sqi?

Монолози

Када неко разговара сам са собом, људи се чуде. А ипак, сви ми редовно водимо разговоре сами са собом. Према процени психолога, неких 95% људи то чини. Када се деца играју, скоро увек да разговарају сама са собом. Према томе, сасвим је нормално када сами са собом разговарамо. У питању је само један посебан облик комуникације. Он има и својих предности! Кроз разговор организујемо своје мисли. Монолози су моменти кад наш унутарњни глас избија на површину. Могли бисмо рећи да је у ствари у питању размишљање наглас. Посебно расејани људи често воде разговоре ове врсте. У њиховом случају су одређени делови мозга мање активни. Зато су мање организовани. Монолози им помажу да делују плански. Када разговарамо сами са собом лакше доносимо одлуке. Ова врста разговора нам такође помаже да боље савладамо стрес. Њом се повећава концентрација и унапређује продуктивност. То је зато што је потребно више времена када нешто кажемо од онога када на то само мислимо. Када говоримо свеснији смо сопствених мисли. Уколико разговарамо сами са собом док решавамо компликоване тестове, бићемо успешнији. Ово су показали разни огледи. Ми такође себе храбримо у оваквим разговорима. Многи спортисти намерно разговарају сами са собом како би се боље мотивисали. Нажалост, већином у негативним ситуацијама разговарамо сами са собом. Из тог разлога треба да настојимо да увек будемо позитивни. И треба да често понављамо то што желимо. На тај начин кроз говор позитивно утичемо на своје деловање. Ово, разуме се, функционише само уколико смо реалистични.
Да ли си знао?
Румунски спада у источнороманске језике. То је матерњи језик око 28 милиона људи. Они углавном живе у Румунији и Молдавији. Румунски је такође службени језик Републике Молдавије. И у Србији и Украјини има већих заједница које говоре румунски. Румунски је настао из латинског. Римљани су прије у региону око Дунава имали две провинције. Италијански је најсроднији румунском. Румуни зато могу у већини случајева добро разумети Италијане. Док обратно то није увек случај. Разлог је што румунски има пуно словенских речи. И на гласовни систем румунског су утицали суседни словенски језици. У румунској абецеди зато има неколико посебних знакова. Румунски се пише како се изговара. И још увек има пуно сличности са старим латинским структурама… Али управо то чини откривање овог језика тако узбудљив!