Рјечник

sr На путу   »   sk Na cestách

37 [тридесет и седам]

На путу

На путу

37 [tridsaťsedem]

Na cestách

Изаберите како желите да видите превод:   
српски словачки Игра Више
Он се вози мотором. Jazd- ---mot-rke. J---- n- m------- J-z-í n- m-t-r-e- ----------------- Jazdí na motorke. 0
Он се вози бициклом. J---í n----cykli. J---- n- b------- J-z-í n- b-c-k-i- ----------------- Jazdí na bicykli. 0
Он иде пешке. I-- -ešo. I-- p---- I-e p-š-. --------- Ide pešo. 0
Он путује бродом. I-- -o-ou. I-- l----- I-e l-ď-u- ---------- Ide loďou. 0
Он се вози чамцем. Ide-č--om. I-- č----- I-e č-n-m- ---------- Ide člnom. 0
Он плива. P-áv-. P----- P-á-a- ------ Pláva. 0
Да ли је овде опасно? Je -o-tu n----p-č--? J- t- t- n---------- J- t- t- n-b-z-e-n-? -------------------- Je to tu nebezpečné? 0
Да ли је опасно сам стопирати? Je---b-zpe-n---t-p-v-ť -ám? J- n--------- s------- s--- J- n-b-z-e-n- s-o-o-a- s-m- --------------------------- Je nebezpečné stopovať sám? 0
Да ли је опасно шетати ноћу? Je n-be-p-čné--r-c---zať sa-- -o-i? J- n--------- p--------- s- v n---- J- n-b-z-e-n- p-e-h-d-a- s- v n-c-? ----------------------------------- Je nebezpečné prechádzať sa v noci? 0
Погрешили смо пут. Z--lú---i-sme. Z-------- s--- Z-b-ú-i-i s-e- -------------- Zablúdili sme. 0
На погрешном смо путу. S-- -a -esp-áv--j -est-. S-- n- n--------- c----- S-e n- n-s-r-v-e- c-s-e- ------------------------ Sme na nesprávnej ceste. 0
Морамо се вратити. M-s-me sa-ob-átiť. M----- s- o------- M-s-m- s- o-r-t-ť- ------------------ Musíme sa obrátiť. 0
Где се овде може паркирати? K----a ---d- zaparko---? K-- s- t- d- z---------- K-e s- t- d- z-p-r-o-a-? ------------------------ Kde sa tu dá zaparkovať? 0
Има ли овде паркиралиште? Je-tu n-ja-- -ark------? J- t- n----- p---------- J- t- n-j-k- p-r-o-i-k-? ------------------------ Je tu nejaké parkovisko? 0
Колико дуго се овде може паркирати? A-o d--o--a t- d- ----o---? A-- d--- s- t- d- p-------- A-o d-h- s- t- d- p-r-o-a-? --------------------------- Ako dlho sa tu dá parkovať? 0
Да ли скијате? L-ž-----? L-------- L-ž-j-t-? --------- Lyžujete? 0
Возите ли се са скијашким лифтом горе? Ide----yžiars-ym --eko------? I---- l--------- v----- h---- I-e-e l-ž-a-s-y- v-e-o- h-r-? ----------------------------- Idete lyžiarskym vlekom hore? 0
Могу ли се овде изнајмити скије? D-----a-tu po-ič-----ž-? D--- s- t- p------ l---- D-j- s- t- p-ž-č-ť l-ž-? ------------------------ Dajú sa tu požičať lyže? 0

Преузимање МП3 (.зип фајлови)

Није пронађен ниједан видео!

Монолози

Када неко разговара сам са собом, људи се чуде. А ипак, сви ми редовно водимо разговоре сами са собом. Према процени психолога, неких 95% људи то чини. Када се деца играју, скоро увек да разговарају сама са собом. Према томе, сасвим је нормално када сами са собом разговарамо. У питању је само један посебан облик комуникације. Он има и својих предности! Кроз разговор организујемо своје мисли. Монолози су моменти кад наш унутарњни глас избија на површину. Могли бисмо рећи да је у ствари у питању размишљање наглас. Посебно расејани људи често воде разговоре ове врсте. У њиховом случају су одређени делови мозга мање активни. Зато су мање организовани. Монолози им помажу да делују плански. Када разговарамо сами са собом лакше доносимо одлуке. Ова врста разговора нам такође помаже да боље савладамо стрес. Њом се повећава концентрација и унапређује продуктивност. То је зато што је потребно више времена када нешто кажемо од онога када на то само мислимо. Када говоримо свеснији смо сопствених мисли. Уколико разговарамо сами са собом док решавамо компликоване тестове, бићемо успешнији. Ово су показали разни огледи. Ми такође себе храбримо у оваквим разговорима. Многи спортисти намерно разговарају сами са собом како би се боље мотивисали. Нажалост, већином у негативним ситуацијама разговарамо сами са собом. Из тог разлога треба да настојимо да увек будемо позитивни. И треба да често понављамо то што желимо. На тај начин кроз говор позитивно утичемо на своје деловање. Ово, разуме се, функционише само уколико смо реалистични.
Да ли си знао?
Румунски спада у источнороманске језике. То је матерњи језик око 28 милиона људи. Они углавном живе у Румунији и Молдавији. Румунски је такође службени језик Републике Молдавије. И у Србији и Украјини има већих заједница које говоре румунски. Румунски је настао из латинског. Римљани су прије у региону око Дунава имали две провинције. Италијански је најсроднији румунском. Румуни зато могу у већини случајева добро разумети Италијане. Док обратно то није увек случај. Разлог је што румунски има пуно словенских речи. И на гласовни систем румунског су утицали суседни словенски језици. У румунској абецеди зато има неколико посебних знакова. Румунски се пише како се изговара. И још увек има пуно сличности са старим латинским структурама… Али управо то чини откривање овог језика тако узбудљив!