Рјечник

sr У таксију   »   et Taksos

38 [тридесет и осам]

У таксију

У таксију

38 [kolmkümmend kaheksa]

Taksos

Изаберите како желите да видите превод:   
српски естонски Игра Више
Молимо Вас позовите такси. Kutsu-e-p-lu- ---so. K------ p---- t----- K-t-u-e p-l-n t-k-o- -------------------- Kutsuge palun takso. 0
Колико кошта до железничке станице? Mis-m--s-b si-t-r---ij-aman-? M-- m----- s--- r------------ M-s m-k-a- s-i- r-n-i-a-m-n-? ----------------------------- Mis maksab siit rongijaamani? 0
Колико кошта до аеродрома? M-s-ma-s-b s-it-le---j--m-ni? M-- m----- s--- l------------ M-s m-k-a- s-i- l-n-u-a-m-n-? ----------------------------- Mis maksab siit lennujaamani? 0
Право, молим. Pa-un ots-. P---- o---- P-l-n o-s-. ----------- Palun otse. 0
Овде десно, молим. Pa--- ---t---r--ale. P---- s--- p-------- P-l-n s-i- p-r-m-l-. -------------------- Palun siit paremale. 0
Тамо на углу лево, молим. Palun----l----r-al- -a--ku-e. P---- s---- n------ v-------- P-l-n s-a-t n-r-a-t v-s-k-l-. ----------------------------- Palun sealt nurgalt vasakule. 0
Мени се жури. M-l ---k----. M-- o- k----- M-l o- k-i-e- ------------- Mul on kiire. 0
Ја имам времена. Mu- -n -ega. M-- o- a---- M-l o- a-g-. ------------ Mul on aega. 0
Молим Вас, возите спорије. Sõ--k- -a--n --gl----a-t. S----- p---- a----------- S-i-k- p-l-n a-g-a-e-a-t- ------------------------- Sõitke palun aeglasemalt. 0
Станите овде, молим. Pea-ug- ---n,--a---. P------ s---- p----- P-a-u-e s-i-, p-l-n- -------------------- Peatuge siin, palun. 0
Сачекајте моменат, молим Вас. O----e---lu--üks --tk. O----- p---- ü-- h---- O-d-k- p-l-n ü-s h-t-. ---------------------- Oodake palun üks hetk. 0
Одмах се враћам. Ma ---- k-he --g-si. M- o--- k--- t------ M- o-e- k-h- t-g-s-. -------------------- Ma olen kohe tagasi. 0
Дајте ми рачун молим. Pal-----d-- mu-l--kviit---. P---- a---- m---- k-------- P-l-n a-d-e m-l-e k-i-t-n-. --------------------------- Palun andke mulle kviitung. 0
Немам ситно. Mul ei -l--p---rah-. M-- e- o-- p-------- M-l e- o-e p-e-r-h-. -------------------- Mul ei ole peenraha. 0
У реду је, остатак је за Вас. Nii-so-----ül---änu--n -----. N-- s----- ü------- o- t----- N-i s-b-b- ü-e-ä-n- o- t-i-e- ----------------------------- Nii sobib, ülejäänu on teile. 0
Одвезите ме до ове адресе. Viige --nd-se--el- a-d--s----. V---- m--- s------ a---------- V-i-e m-n- s-l-e-e a-d-e-s-l-. ------------------------------ Viige mind sellele aadressile. 0
Одвезите ме до мог хотела. V--g--m----mu-h-t----. V---- m--- m- h------- V-i-e m-n- m- h-t-l-i- ---------------------- Viige mind mu hotelli. 0
Одвезите ме до плаже. Vi-g--mind ----a. V---- m--- r----- V-i-e m-n- r-n-a- ----------------- Viige mind randa. 0

Језички генији

Већина људи је задовољна уколико зна један страни језик. Али, има и таквих који говоре и до седамдесет језика. Они све те језике говоре течно и пишу на њима без грешке. Овакве људе могли би назвати хипер-полиглотама. Овај феномен вишејезичности је човечанству познат већ неколико векова. О људима с таквим даром постоје многи записи. Откуд оваква надареност још увек није откривено. С тим у вези постоје многе теорије. Неки су мишљења да мозак оваквих људи има другачију структуру. Разлика се најјасније види у центру брока. У том делу мозга се производи говор. Код вишејезичних људи су ћелије ове области структуиране на другачији начин. Могуће је да они због тога боље прерађују информације. Ипак, недостају студије које би ову тврдњу доказале. Можда је само изузетна мотивација од одлучујућег значаја. Деца врло брзо уче стране језике од друге деце. Зато што желе да се у игри интегришу. Желе да постану део групе и да комуницирају са другима. Зато успех зависи од њихове жеље да се интегришу. Једна друга теза тврди да се мождана маса учењем увећава. То значи да што више учимо - учимо све лакше. Слични језици се такође уче лакше. Уколико, на пример, особа говори дански, лако ће научити шведски или норвешки. Ипак, на много питања још увек није пронађен одговор. Извесно је само једно: интелигенција ту не игра никакву улогу. Неки људи, упркос ниском степену интелигенције, владају неколиким језицима. Али је и највећим лингвистичким генијима потребна дисциплина. Ово нам је мала утеха, зар не?
Да ли си знао?
Руски спада у језике који владају тржиштем књига. Велика дела светске литературе су написали руски аутори. Значи, преводи се пуно књига с руског језика. Али и Руси читају радо, тако да преводиоци увек имају пуно посла. За око 160 милиона људи руски је матерњи језик. Осим тога пуно људи у другим словенским земљама говоре руски. Тако је руски језик с највећом распрострањеношћу у Европи. У целом свијету око 280 милиона људи говори руски. Као источнослoвенски језик руски је веома сродан украjинском и белоруском. Руска граматика је веома систематично структурисана. То је предност за људе који радо размишљају аналитички и логички. У сваком случају се исплати учити руски! У науци, уметности и техници руски је веома важан језик. А зар не би било лепо да сва позната руска дела читате у оригиналу?