Рјечник

sr У таксију   »   he ‫במונית‬

38 [тридесет и осам]

У таксију

У таксију

‫38 [שלושים ושמונה]‬

38 [shloshim ushmoneh]

‫במונית‬

[bamonit]

Изаберите како желите да видите превод:   
српски хебрејски Игра Више
Молимо Вас позовите такси. ‫-זמ-- - ני--ו-ית-ב--שה.‬ ‫----- / נ- מ---- ב------ ‫-ז-י- / נ- מ-נ-ת ב-ק-ה-‬ ------------------------- ‫תזמין / ני מונית בבקשה.‬ 0
ta------a-m-n- mo-it b-v--ashah. t------------- m---- b---------- t-z-i-/-a-m-n- m-n-t b-v-q-s-a-. -------------------------------- tazmin/tazmini monit b'vaqashah.
Колико кошта до железничке станице? ‫--ה עול- ה----ה----נ- -ר-ב--‬ ‫--- ע--- ה----- ל---- ה------ ‫-מ- ע-ל- ה-ס-ע- ל-ח-ת ה-כ-ת-‬ ------------------------------ ‫כמה עולה הנסיעה לתחנת הרכבת?‬ 0
k--a- ---h --------h ----x--a---a-ak-v-t? k---- o--- h-------- l-------- h--------- k-m-h o-a- h-n-s-'-h l-t-x-n-t h-r-k-v-t- ----------------------------------------- kamah olah hanesi'ah l'taxanat harakevet?
Колико кошта до аеродрома? ‫כמ- -ולה-הנסיעה -ש---ה----ה-‬ ‫--- ע--- ה----- ל--- ה------- ‫-מ- ע-ל- ה-ס-ע- ל-ד- ה-ע-פ-?- ------------------------------ ‫כמה עולה הנסיעה לשדה התעופה?‬ 0
ka--h ---h -a---i--h-l----eh -ate-uf-h? k---- o--- h-------- l------ h--------- k-m-h o-a- h-n-s-'-h l-s-d-h h-t-'-f-h- --------------------------------------- kamah olah hanesi'ah lishdeh hate'ufah?
Право, молим. ‫ישר ב-קש-.‬ ‫--- ב------ ‫-ש- ב-ק-ה-‬ ------------ ‫ישר בבקשה.‬ 0
ye---r --v-qa---h. y----- b---------- y-s-a- b-v-q-s-a-. ------------------ yeshar b'vaqashah.
Овде десно, молим. ‫כ-- ימ-נה -ב-ש-.‬ ‫--- י---- ב------ ‫-א- י-י-ה ב-ק-ה-‬ ------------------ ‫כאן ימינה בבקשה.‬ 0
ka-- -e--n----'-------h. k--- y------ b---------- k-'- y-m-n-h b-v-q-s-a-. ------------------------ ka'n yeminah b'vaqashah.
Тамо на углу лево, молим. ‫-פ-נ---מא---בב--ה.‬ ‫----- ש---- ב------ ‫-פ-נ- ש-א-ה ב-ק-ה-‬ -------------------- ‫בפינה שמאלה בבקשה.‬ 0
b-----h-s-m----h-b-vaq-----. b------ s------- b---------- b-p-n-h s-m-'-a- b-v-q-s-a-. ---------------------------- bapinah ssmo'lah b'vaqashah.
Мени се жури. ‫--י-ממ-ר-/---‬ ‫--- מ--- / ת-- ‫-נ- מ-ה- / ת-‬ --------------- ‫אני ממהר / ת.‬ 0
a----em-h-r---m--er--. a-- m----------------- a-i m-m-h-r-m-m-h-r-t- ---------------------- ani memaher/memaheret.
Ја имам времена. ‫א-- לא--מה- / ת / יש----זמ--‬ ‫--- ל- מ--- / ת / י- ל- ז---- ‫-נ- ל- מ-ה- / ת / י- ל- ז-ן-‬ ------------------------------ ‫אני לא ממהר / ת / יש לי זמן.‬ 0
an- -o m-m-h-r/me-ahe-e-/-e----i--ma-. a-- l- m--------------------- l- z---- a-i l- m-m-h-r-m-m-h-r-t-y-s- l- z-a-. -------------------------------------- ani lo memaher/memaheret/yesh li zman.
Молим Вас, возите спорије. ‫סע /-י --ט יותר--בקש-.‬ ‫-- / י ל-- י--- ב------ ‫-ע / י ל-ט י-ת- ב-ק-ה-‬ ------------------------ ‫סע / י לאט יותר בבקשה.‬ 0
sa/--i--'-- yo----b'-aq-s--h. s----- l--- y---- b---------- s-/-'- l-a- y-t-r b-v-q-s-a-. ----------------------------- sa/s'i l'at yoter b'vaqashah.
Станите овде, молим. ‫עצ-ר-/ עצרי כאן בב----‬ ‫---- / ע--- כ-- ב------ ‫-צ-ר / ע-ר- כ-ן ב-ק-ה-‬ ------------------------ ‫עצור / עצרי כאן בבקשה.‬ 0
ats---itsri --'n-b----a---h. a---------- k--- b---------- a-s-r-i-s-i k-'- b-v-q-s-a-. ---------------------------- atsor/itsri ka'n b'vaqashah.
Сачекајте моменат, молим Вас. ‫המ-- - ה-תיני-ר---אחד-בב---.‬ ‫---- / ה----- ר-- א-- ב------ ‫-מ-ן / ה-ת-נ- ר-ע א-ד ב-ק-ה-‬ ------------------------------ ‫המתן / המתיני רגע אחד בבקשה.‬ 0
ham--n--a--i-i re-a --ad-b------h--. h------------- r--- e--- b---------- h-m-e-/-a-t-n- r-g- e-a- b-v-q-s-a-. ------------------------------------ hamten/hamtini rega exad b'vaqashah.
Одмах се враћам. ‫-נ- מי-ד-ח--ר / --‬ ‫--- מ--- ח--- / ת-- ‫-נ- מ-י- ח-ז- / ת-‬ -------------------- ‫אני מייד חוזר / ת.‬ 0
a-i m----xo-e-/-oze--t. a-- m--- x------------- a-i m-a- x-z-r-x-z-r-t- ----------------------- ani miad xozer/xozeret.
Дајте ми рачун молим. ‫ק-לה-בבק---‬ ‫---- ב------ ‫-ב-ה ב-ק-ה-‬ ------------- ‫קבלה בבקשה.‬ 0
qa----h -'vaqa-hah. q------ b---------- q-b-l-h b-v-q-s-a-. ------------------- qabalah b'vaqashah.
Немам ситно. ‫--ן-לי-ע--ף.‬ ‫--- ל- ע----- ‫-י- ל- ע-ד-.- -------------- ‫אין לי עודף.‬ 0
ey--l--o---. e-- l- o---- e-n l- o-e-. ------------ eyn li odef.
У реду је, остатак је за Вас. ‫ז---ס-ר- העודף--ל-‬ ‫-- ב---- ה---- ש--- ‫-ה ב-ד-, ה-ו-ף ש-ך- -------------------- ‫זה בסדר, העודף שלך‬ 0
z-- b-se-er- h---d-f-shelk-a z-- b------- h------ s------ z-h b-s-d-r- h-'-d-f s-e-k-a ---------------------------- zeh b'seder, ha'odef shelkha
Одвезите ме до ове адресе. ‫-- /-י-א-----כת-בת הזאת---ק-ה-‬ ‫-- / י א--- ל----- ה--- ב------ ‫-ח / י א-ת- ל-ת-ב- ה-א- ב-ק-ה-‬ -------------------------------- ‫קח / י אותי לכתובת הזאת בבקשה.‬ 0
q-x/----ot- -a--o-et--azo-- b'va-a--ah. q------ o-- l------- h----- b---------- q-x-q-i o-i l-k-o-e- h-z-'- b-v-q-s-a-. --------------------------------------- qax/qxi oti laktovet hazo't b'vaqashah.
Одвезите ме до мог хотела. ‫קח-/ - ---י-למל-ן------בק-ה-‬ ‫-- / י א--- ל---- ש-- ב------ ‫-ח / י א-ת- ל-ל-ן ש-י ב-ק-ה-‬ ------------------------------ ‫קח / י אותי למלון שלי בבקשה.‬ 0
q-x/qx----- --------s-eli-b--aq-sh--. q------ o-- l------ s---- b---------- q-x-q-i o-i l-m-l-n s-e-i b-v-q-s-a-. ------------------------------------- qax/qxi oti lamalon sheli b'vaqashah.
Одвезите ме до плаже. ‫קח /-- א-תי-ל-וף--י---בקשה.‬ ‫-- / י א--- ל--- ה-- ב------ ‫-ח / י א-ת- ל-ו- ה-ם ב-ק-ה-‬ ----------------------------- ‫קח / י אותי לחוף הים בבקשה.‬ 0
q-x/-xi-o-----xo- h-----b---qash-h. q------ o-- l---- h---- b---------- q-x-q-i o-i l-x-f h-y-m b-v-q-s-a-. ----------------------------------- qax/qxi oti l'xof hayam b'vaqashah.

Преузимање МП3 (.зип фајлови)

Није пронађен ниједан видео!

Језички генији

Већина људи је задовољна уколико зна један страни језик. Али, има и таквих који говоре и до седамдесет језика. Они све те језике говоре течно и пишу на њима без грешке. Овакве људе могли би назвати хипер-полиглотама. Овај феномен вишејезичности је човечанству познат већ неколико векова. О људима с таквим даром постоје многи записи. Откуд оваква надареност још увек није откривено. С тим у вези постоје многе теорије. Неки су мишљења да мозак оваквих људи има другачију структуру. Разлика се најјасније види у центру брока. У том делу мозга се производи говор. Код вишејезичних људи су ћелије ове области структуиране на другачији начин. Могуће је да они због тога боље прерађују информације. Ипак, недостају студије које би ову тврдњу доказале. Можда је само изузетна мотивација од одлучујућег значаја. Деца врло брзо уче стране језике од друге деце. Зато што желе да се у игри интегришу. Желе да постану део групе и да комуницирају са другима. Зато успех зависи од њихове жеље да се интегришу. Једна друга теза тврди да се мождана маса учењем увећава. То значи да што више учимо - учимо све лакше. Слични језици се такође уче лакше. Уколико, на пример, особа говори дански, лако ће научити шведски или норвешки. Ипак, на много питања још увек није пронађен одговор. Извесно је само једно: интелигенција ту не игра никакву улогу. Неки људи, упркос ниском степену интелигенције, владају неколиким језицима. Али је и највећим лингвистичким генијима потребна дисциплина. Ово нам је мала утеха, зар не?
Да ли си знао?
Руски спада у језике који владају тржиштем књига. Велика дела светске литературе су написали руски аутори. Значи, преводи се пуно књига с руског језика. Али и Руси читају радо, тако да преводиоци увек имају пуно посла. За око 160 милиона људи руски је матерњи језик. Осим тога пуно људи у другим словенским земљама говоре руски. Тако је руски језик с највећом распрострањеношћу у Европи. У целом свијету око 280 милиона људи говори руски. Као источнослoвенски језик руски је веома сродан украjинском и белоруском. Руска граматика је веома систематично структурисана. То је предност за људе који радо размишљају аналитички и логички. У сваком случају се исплати учити руски! У науци, уметности и техници руски је веома важан језик. А зар не би било лепо да сва позната руска дела читате у оригиналу?